„Predali smo srpskim, litvanskim i bugarskim prevoznicima tržište bez borbe“, poručuju Poljaci

Zatvaranje poljskih granica za beloruske i ruske poluprikolice pogodilo je poljske prevoznike. Jan Buczek, predsednik Udruženja međunarodnih drumskih prevoznika u Poljskoj, govorio je o tome za poljski portal WNP.

1. juna stupila je na snagu uredba Ministarstva unutrašnjih poslova i uprave Poljske, kojom je ta zemlja zabranila prelazak granice svim vozilima registrovanim na teritoriji Belorusije i Rusije.  To u praksi znači da su granice ove zemlje sada zatvorene i za beloruske i ruske poluprikolice, budući da beloruski i ruski kamioni sa tovarom kao ni tegljači, nisu mogli da pređu granicu već od aprila prošle godine. Promet robe koja nije obuhvaćena sankcijama, u meri u kojoj je to zakonom dozvoljeno, praktično se obavljao „pretovarom“ na granici.

Na pitanje šta uvođenje nove uredbe sada znači za poljski drumski saobraćaj, Buček je izjavio:

– Ovo je, po mom mišljenju, poslednja u nizu akcija koje vode ka tome da se poljskim prevoznicima oduzme mogućnost pružanja transportnih usluga u pravcu istoka, sa tranzitom preko Belorusije i Rusije ka Centralnoj Aziji i Dalekom istoku. Ovim se u Poljskoj bavi dve-tri hiljade drumskih transportnih preduzeća, lociranih uglavnom u istočnom delu naše zemlje. Šteta, jer godinama vodimo otvorenu konfrontaciju sa Rusima u vezi sa istočnim tržištima. Pokušali su mnogo trikova tokom godina da nas izbace iz trke. Oni su uspeli da ostvare ovaj cilj preko poljske vlade – izjavio je.

Ilustrujući svoje reči, Buček je podsetio na dugogodišnju istoriju, tokom koje su, kako kaže, “poljski prevoznici težili pravednoj podeli dozvola za obavljanje transporta: poljskim u Rusiji i ruskim u Poljskoj i Evropskoj uniji”, a tokom kojih se suprotna strana “svim mogućim diplomatskim i administrativnim sredstvima borila da obezbedi svoju prednost”.

Šta se dogodilo nakon izbijanja rata 

Nakon toga je usledio rat u Ukrajini, te je došlo do dramatične promene u odnosima Zapada, Rusije i Belorusije, međusobne zabrane ulaska kamiona itd.

Buček navodi da su beloruske vlasti, nakon što su uvele zabranu ulaska EU kamiona u tu temlju, primorale prevoznike da „prebacuju teret na granici“.

– Ovo je postalo standard i dobro je funkcionisalo, zahvaljujući čemu su se ugovori o transportu mogli realizovati, naravno, prateći politiku sankcija – navodi.

Potom je, dodaje, tokom zime došlo do rasplamsavanja odnosa između Poljske i Belorusije.

– Poljsko Ministarstvo unutrašnjih poslova i uprave je, bez logičnog opravdanja i konsultacija sa industrijom, prvo uvelo zabranu prevoza tereta preko prelaza u Kuźnici, a potom i Bobrowniki. Promet je bio koncentrisan u Korošćinu, ali bez kadrovske podrške za ovu tranziciju. Kao rezultat toga, vreme čekanja za prelazak granice poraslo je na nedelju dana, što je dovelo u pitanje razumnost tokova ka istoku. Tim pre što je kao odgovor Belorusija zabranila poljskim prevoznicima da prolaze preko prelaza na granici sa Litvanijom, što bi omogućilo da se zaobiđe Koroščin.

E, a sada je uvedena zabrana prolaska poluprikolica preko granice sa Belorusijom. Čuo sam od visokog funkcionera Ministarstva unutrašnjih poslova i uprave da će naše transportne kompanije moći da „vuku” poluprikolice sa litvansko-beloruske granice, ali on nije mislio da je ona zatvorena za naše kamione. Problem je što u našoj vladi ne postoji centar u kome bi se povezale niti specifične za razna ministarstva. Ministarstvo za infrastrukturu svakako zna za naše probleme na litvansko-beloruskoj granici – rekao je Buczek.

Predstavnik poljskih prevoznika je rekao da je veliki problem što vlasti donose odluke bez konsultacije sa privrednim organizacijama, a samim tim „bez razumevanja suštine problema“

Na pitanje “da li je veliki problem to što poljski tegljači ne mogu da isporuče beloruske i ruske poluprikolice do granice, kao ni da ih pokupe odatle”, Buček je rekao:

To je veliki problem. Ministar unutrašnjih poslova i uprave je tržište, gde smo bili jaki, bez borbe predao litvanskim, srpskim, bugarskim, pa i češkim prevoznicima. Po mom mišljenju, takvu fundamentalnu odluku ne treba sprovoditi na osnovu propisa, već zakona.

– Poljski prevoznici će od države tražiti nadoknadu za izgubljene prihode. I tako je industrija u lošem stanju i trpi od problema domaće privrede, a sada gubi ostatke tržišta na kome bi mogla da zarađuje. To je bilo tržište na kojem su uspešno poslovale male poljske kompanije, često porodične, jer na zapadnim tržištima dominiraju kompanije sa sedištem u Poljskoj, ali zasnovane na holandskom ili nemačkom kapitalu. Za svaku od njih gubitak ugovora je velika tragedija, rizik da izgubite celokupna životna dostignuća. Prevoznici na istoku su užasnuti.

U detaljnom intervjuu za WNP, predsednik Udruženja međunarodnih drumskih prevoznika u Poljskoj, osvrnuo se i na ostale probleme za transportnu industriju koji su proizašli od komplikovanih odnosa na relaciji Poljska-Rusija-Belorusija (tranzit ka Aziji, otvaranje firmi sa istočnim kapitalom itd.). Originalni tekst možete pročitati na wnp.pl. 

• BONUS SADRŽAJ

„Turci su najbolji drug na drumu i najbolje kolege na putu“, kaže Vesna, prepričavajući različite neobične, a ponekad i komične situacije u kojima se našla samo zašto što je žena za volanom… Po zanimanju diplomirani ekonomista, posle 24 godine, kancelariju je zamenila kabinom. Poslušajte njenu priču!