Sanja Veić, generalni sekretar ROADPOL – Za kontrolu tahografa neophodna je edukovana policija

Kada se pomene ROADPOL, prva asocijacija za prevoznike najčešće su Truck&Bus operacije, ili kako vozači kamiona ponekad kažu – „paklene sedmice“. Ove kontrole usmerene na komercijalni saobraćaj, samo su deo aktivnosti Evropske mreže saobraćajne policije. ROADPOL danas broji 31 državu-članicu među kojima je i Srbija, jedna je od vodećih internacionalnih organizacija na području sigurnosti na putu i jedina sastavljena od aktivnih policijskih službenika.

Ono što je zanimljivo je da je rukovodstvo organizacije od prošle godine, većinski u rukama žena. Među njima je i Sanja Veić koja dolazi iz Hrvatske, a koja je prošlog oktobra izabrana na poziciju ROADPOL generalnog sekretara.

U intervjuu za portal PlutonLogistics, Sanja Veić govori o načinu funkcionisanja Evropske mreže saobraćajne policije, saradnji među članicama, specifičnostima u kontroli teretnih vozila i o tome zašto su važni “stručnjaci za tahografe”. Naša sagovornica, inače, ima 25-godišnje iskustvo kao policijska inspektorka hrvatskog MUP-a, bila je članica više stručnih tela Evropske komisije, a aktivno je učestvovala u razvoju ROADPOL-a više od jedne decenije pre nego što je preuzela trenutnu funkciju.

PL: Za početak, recite nam nešto više o samoj organizaciji mreže i članstvu.

– ROADPOL ima nekoliko mogućnosti članstva, od punopravnog koje uključuje i mogućnost glasanja na izborima, pa do statusa posmatrača. Trenutno okupljamo 31 državu-članicu, svaka delegira po jednog predstavnika u Veće i jednog u Operativnu grupu. Jedini uslov da bi predstavnici bili delegirani jeste da je reč o policijskim službenicima aktivnim na nacionalnom nivou. Imamo statut na osnovu koga delujemo.

Upravni odbor, odnosno menadžment ROADPOL-a, sastoji se od 7 članova: predsednik, potpredsednik, glavni sekretar, rukovodilac operativne grupe, kao i 3 predstavnika veća. Na prve četiri pobrojane pozicije su, inače, trenutno žene. Takođe, iako je ROADPOL aktivan na području Evrope, nismo ograničeni samo na ovu teritoriju, već naše članice mogu postati i van-evropske države.

Sarađujemo sa velikim brojem partnerskih organizacija, od kojih naravno je na prvom mestu Evropska komisija i njihov Direktorat za transport i mobilnost – DG MOVE. Mi smo i delimično finansirani preko DG MOVE, preko projekata. Ostatak finansiranja je članarina.

PL: Kako se planiraju ROADPOL aktivnosti?

– Organizujemo fokusirane provere na najčešće prekršaje u saobraćaju – brzina, vožnja pod dejstvom alkohola ili droga, nekorišćenje pojasa itd. Sve se odvija prema kalendaru za koji je zadužena Operativna grupa – on se donosi na jesen za svaku narednu godinu i distribuira državama, koje potom akcije sprovode u isto vreme, sinhronizovano. Svoje pojedinačne rezultate po završetku unose putem našeg veb-sajta, nakon čega ih objedinjujemo i objavljujemo na sajtu i društvenim mrežama.

Osim što nam je cilj smanjenje broja nesreća u saobraćaju, kao i smanjenje broja povređenih i poginulih lica, cilj je i da se razmenjuju dobre prakse država članica. U tu svrhu, organizujemo i različite seminare i tematske radionice.

PL: Jedan od takvih seminara je i masterklas o tahografima, nedavno održan u Zagrebu, na kome su učestovali predstavnici policija 15 zemalja. Možete li nam dati više detalja o tome?

– ROADPOL ima dva stručnjaka – to su Frederik Martin iz Belgije i Sven Kilian iz Nemačke, koji su usko specijalizovani za tahografe, odnosno za promet teških teretnih vozila i autobusa i oni tokom godine, u saradnji sa Euro Contrôle Route ili samostalno – kao na primer sada u Zagrebu, održavaju masterklas događaje.

Takve radionice služe da se unapredi znanje policijskih službenika u ovoj, veoma specifičnoj oblasti. Konkretno u kontroli tahografa, neophodno je imati policiju koja je adekvatno edukovana kako da je sprovede i kako da uoči prekršaj. To nije tako jednostavno i očigledno, kao na primer kod utvrđivanje brzine kretanja uz pomoć kamere.

Učesnici masterklasa uvek imaju i praktičnu obuku, gde na terenu „vežbaju“ otkrivanje manipulacija i prekršaja, i dodatno uče šta se sve može pojaviti u praksi. Tu su Frederik i Sven naročito aktivni, oni neprekidno prate sva dešava na terenu širom Evrope, kako bi bili korak ispred kriminalaca koji, nažalost, uvek traže neka nova rešenja i nove alate za manipulaciju.

PL: Rezultati Truck&Bus kontrola pokazuju da je stopa utvrđenih prekršaja znatno viša kod kamiona nego kod autobusa – tokom poslednje akcije, na primer, 24,01% za teretni saobraćaj i 4,67% za autobuse. Istovremeno, ne možemo da ne primetimo i da se kontroliše značajno veći broj kamiona nego autobusa – u ovom slučaju, recimo, brojka je 142.732 naspram 92.403. Zbog čega je tako?

– Najpre zato što teretnog saobraćaja ima više. Naravno, postoje razlike u državama – ali s obzirom na to da mi ne radimo analizu po pojedinačnim članicama nego isključivo zbirno, teretni promet je dominantan, pa je samim tim i značajno više zahvaćen u kontrolama.

Veoma važan razlog bi mogao biti i to što regularna i pravilna provera teškog transporta traje najmanje 20 minuta po vozilu. Kada je u pitanju kamion, to je nezgodno za vozača, ali za prevezenu robu u većini slučajeva nije bitno. Kada je u pitanju autobus, onda u proces praktično nije uključen samo vozač, već i još oko 50 ljudi koji moraju da sačekaju kraj provere. Za vreme njenog trajanja, putnici moraju da ostanu u autobusu, jer ne želite da svi oni šetaju pored autoputa. Dakle, policija želi da ima vrlo dobru indikaciju da nešto nije u redu, pre nego što se upusti u detaljnu proveru autobusa sa putnicima.

PL: Koji su najčešći prekršaji kod teretnih vozila?

– Tokom poslednje Truck&Bus operacije, održane u maju, najčešći prekršaji bili su nepoštovanje vremena vožnje i odmora, neadekvatno rukovanje, odnosno manipulacija tahografom, prekoračenje brzine i tehnički problemi, uključujući prekomernu težinu i neobezbeđen teret. Istakla bih da se pojedine akcije – kao i ova – organizuju u saradnji sa ELA (European Labour Authority), koja se bavi socijalnim pravilima unutar EU.

PL: Jasno je da do manipulacije tahografom, kao i do prekoračenja vremena vožnje, često dolazi zbog izraženog pritiska u transportnoj industriji. Šta je onda put da se takvi prekršaji spreče? Da li ROADPOL ima u planu i neke dodatne akcije?

– Da, zbog konkurencije deo transportnih kompanija primorava vozače da krše propise – da bi ranije stigli na odredište, ranije obavili istovar, da bi se preuzeo novi posao pre drugih…

Kako tome stati na put? Prvenstveno kroz intenzivnije uključivanje ELA u kontrole, koje sam već pomenula, kao tela koje ima ovlašćenje da kazni transportnu kompaniju (u Evropskoj uniji, prim.aut) i odgovorno lice u kompaniji, zbog toga što je „naterala“ vozača na prekršaj. Sama policija to ne može, zbog toga je saradnja između nadležnih tela krucijalna.

Daću poređenje, konkretno u Hrvatskoj imate Ministarstvo rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike sa njihovom inspekcijom i koliko znam u Srbiji, Agenciju za bezbednost na putevima. U ovom slučaju, ELA je nešto poput Agencije za bezbednost drumskog saobraćaja ili inspekcije rada, samo na nivou EU. Takođe, ROADPOL i ELA kroz zajedničku platformu unose sve podatke i rezultate akcije, kako bi na taj način skretali pažnju i uticali na prevoznike da ne teraju vozače na kršenje propisa.

Jasno je koliku pretnju umoran vozač predstavlja po bezbednost na putevima, i kod putničkih, a naročito kada je reč o komercijalnim vozilima. Upravo je zbog toga u našem kalendaru najveći broj Truck&Bus operacija – po tri svake godine.

PL: Koliko su nacionalne policije standardizovane u ovim kontrolama?

– ROADPOL je kreirao tabele za sve operacije, ne samo za komercijalni transport nego i za druge akcije. Standardizovali smo obrazac i prekršaje koji se kontrolišu i unose – među njima su, na primer, kod kamiona – neosiguran teret, prekoračenje brzine, nevezivanje pojasa, tehnički nedostaci, nepoštovanje radnog vremena itd. Naravno postoji i rubrika “ostalo”, za ostale prekršaje koji nisu navedeni u tabeli. Naravno, ukoliko želite da nešto specifično dodate ili naglasite, možete da napišete i takav komentar.

PL: Da li članice ROADPOL mreže imaju bilo kakvu obavezu ili standard po pitanju broja kontrolisanih vozila?

– Ne, zato što svaka zemlja ima drugačije radne planove policije. Dakle, svi sprovode akciju tokom određene nedelje, ali koliki će broj kontrola tokom tog perioda moći da obave, to mi ne možemo da definišemo niti da ih obavezujemo. Sve je na dobrovoljnoj bazi. Sa druge strane, po mom mišljenju, ovakve akcije su mnogim državama koje su ranije imale premalo pomenutih kontrola, značile da taj broj uvećaju.

PL: Pretpostavljam da će i nova regulativa koja se odnosi na obavezu upotrebe smart tahografa druge generacije doneti ROADPOL ekspertima nove zadatke i izazove?

– Svakako da ćemo u naše planove za narednu godinu uključiti i novu regulativu i nastojati da uputimo članice u sve izmene na tom planu.

PL: Koliko je Srbija aktivna u ROADPOL-u?

Srbija je izrazito aktivna i mogu samo da pohvalim kolege koje se trude da učestvuju na svim našim događajima.

Mi imamo i svoj forum – deo na našoj veb-stranici rezervisan za članove, gde predstavnici zemalja mogu direktno postaviti pitanja vezana za legislativu, za tehniku ili bilo šta drugo našeg područja delovanja i tu je Srbija takođe izuzetno aktivna. Kolege iz vaše zemlje pokušavaju da prikupe što je moguće više rešenja iz država koje imaju bolje stanje po pitanju sigurnosti na drumu. Forum nam i inače svima puno pomaže, tu su uvek stručna, precizna pitanja. Jedno od skorijih, na primer: „Ako koristite testere na drogu, da li snimate i pozitivne i negativne rezultate?“. U veoma kratkom vremenu dobijete odgovor iz puno država, ne morate sami da istražujete.

PL: Kako vidite ulogu ROADPOL-a u budućnosti?

– Nadam se da ćemo svoj uticaj proširiti i u drugim delovima sveta, ne samo u Evropi, kako bismo i tamo zajednički radili na unapređenju bezbednosti saobraćaja i edukaciji. Upravo smo došli sa jedne radionice u Saudijskoj Arabiji, gde smo bili po pozivu i gde smo prikazali svoja iskustva.

Takođe, trenutno u statusu posmatrača imamo policiju Dubaija.

Želeli bismo da uključimo zemlje širom sveta, da udruže napore za smanjenje broja smrtnih slučajeva i ozbiljnih povreda u saobraćajnim nesrećama. Naša vodeća kampanja ROADPOL Safety Days, koju organizujemo svake godine u septembru, tokom EU nedelje mobilnosti, dobar je primer podizanja svesti među svim učesnicima u saobraćaju. Putem nje, pozivamo organe za puteve, ministarstva, privatna preduzeća, nevladine organizacije, kao i svakog građanina da razmisle o rizicima u saobraćaju i usklade svoje ponašanje u skladu sa saobraćajnim pravilima ili sprovedu aktivnosti koje bi podigle bezbednost na putevima na viši nivo.

Naslovna foto: Lična arhiva