Šta nemačke „karte šansi“ znače za SRPSKE vozače i koje rešenje će tražiti prevoznici?
Nedostatak radnika sve više pogađa gotovo sve evropske zemlje. Najglasnija u isticanju tog problema je Nemačka, zato najavljuje novi sistem useljavanja – „karte šansi“. Neće biti potrebna ni diploma ni poznavanje jezika – to u najkraćem predviđa predlog novog zakona koji bi trebalo da stupi na snagu sledeće godine.
Kako za Dnevnik RTS-a kaže ekonomistkinja Jelena Žarković, sigurno da će to podstaći jedan deo radnika da odu u Nemačku, kao što je to bilo slučaj nekoliko godina unazad, nakon prvog akta koji su doneli i koji se odnosio na zemlje Zapadnog Balkana.
Žarković je podsetila da je Nemačka, primera radi, za vreme prve godine pandemije korone donela Uredbu o visokokvalifikovanim radnicima, kako bi privukla takav profil radnika. Čak i u toj godini, koja je u svakom smislu bila vanredna, ova zemlja imala je priliv radne snage, „koji je njih same iznenadio“, navela je Žarković.
Tako da možete tek da zamislite kako bi u normalnim okolnostima to izgledalo. Nemačko tržište rada naprosto usisava radnu snagu. Njima svake godine fali tri miliona radnika i ovo će svakako da podstakne određen broj odlazaka iz Srbije, ocenila je Žarković.
Kako je za RTS rekao Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca, za naše poslodavce to nikako nije razlog za radovanje.
– Mi i sada imamo veliki problem sa kvalifikovanom radnom snagom. Nemci se ne interesuju toliko za opšte zapošljavanje onih nekvalifikovanih, polukvalifikovanih – navodi on.
Dodaje da oni ovim zakonom traže izdvajanje da to budu kvalifikovani radnici koji će imati sertifikate ili će dokazati da znaju posao za koji konkurišu.
– Međutim, sam način na koji je Nemačka uredila to, govori da nemački poslodavci više ne moraju posebno da dokazuju da nema dovoljno radne snage. Biće dovoljno da neko ko konkuriše za zaposlenje u Nemačkoj ima dokaz da je kvalifikovan i dovoljno poznaje nemački jezik, i moći će vrlo brzo – u roku od dve do tri nedelje – da konkuriše i da dobije odgovor – objašnjava Nebojša Atanacković.
Procene su da godišnje oko 30.000 ljudi odlazi u Nemačku iz naše zemlje zbog posla. Neki od njih se vrate. Procenjuje se da se u tu zemlju u protekle dve decenije odselilo više od 200.000 naših građana.
– A kvalifikacije koje su tražene su bukvalno sve – od lekara, medicinskih radnika, negovatelja do IT inženjera, mašinskih, građevinskih, preko zanatlija i vozača do ugostiteljskih radnika. Nema te branše koja u ovom trenutku nije potrebna nemačkoj privredi – ističe Nenad Radičević dopisnik RTS-a iz Nemačke.
Ova zanimanja su deficitarna i u Srbiji, posebno vozači. Kakvi su mehanizmi sada pred poslodavcima?
Očigledno je da će ovaj potez nemačke Vlade i potreba nemačke privrede da zapošljava toliko kvalifikovanih ljudi ubrzati pomeranje radne snage sa Bliskog istoka ka nama, smatra Atanacković.
Kako dalje objašnjava, već se sada oseća da poslodavci, kako bi zaposlili i zadržali kvalifikovane radnike, moraju da povećaju plate i da poboljšaju uslove rada.
U svakom slučaju, sve to zajedno srpsku privredu dovodi u situaciju da je manje konkurentna što se tiče cena, jer će morati da neuporedivo više plati, pa će i cena naših proizvoda da bude više, navodi Atanacković, dodajući da mi ipak „teško da možemo da konkurišemo Nemačkoj, koja ima mnogo razvijeniju privredu i može da plati radnike više“.
Zdravstveni radnici
Nemačka je godinama obećana zemlja za medicinare sa ovih prostora. Rumunija je, na primer, taj problem između ostalog rešila povećanjem plata.
– Pitanje zarada nije jedino važno, posebno za zdravstvene radnike. Nije samo Rumunija imala taj problem, već i Mađarska, Poljska, Češka – sve su se susrele sa tim problemom, posebno pri ulasku u EU. Ali istraživanja su pokazala da je plata samo jedan faktor. Važni su i uslovi rada, ali i njihov status. Lekarima je važno kakav imaju status – ističe Žarković.
Kako navode sagovornici RTS-a, za privredni rast potrebna su tri sastojka – radnici, kapital i tehnologija i dodaju da hronični nedostatak radne snage postoji u svim evropskim državama, jer smo mi svi stare nacije.
– Vi to morate da popunjavate ili emigracijom ili na drugi način, recimo da produktivnije koristite radnu snagu, odnosno da motiviše radnika da „proizvede“ što je moguće više – navela je Žarković.
Izvor: RTS
- Da li vas zanima iskustvo VOZAČA KAMIONA U KANADI? Poslušajte ovu epizodu podkasta Za volanom!
