Kina u 2022. među najvažnijim izvoznim destinacijama za srpske proizvode
Tržište Kine će se već ove godine, gotovo izvesno, uvrstiti među prvih pet najvažnijih izvoznih destinacija za srpske proizvode, a sve je ozbiljnija saradnja u IKT sektoru, navodi se u analizi ekonomiste Ivana Nikolića objavljenoj u novom izdanju MAT-a.
Kako prenosi Tanjug, u tekstu o mogućim efektima na Srbiju nove vizije kineskih ulaganja do 2025. godine, objavljenom u Makroekonomskim analizama i trendovima (MAT), Nikolić navodi da je Kina već dostigla drugo mesto po značajnosti ulaganja u Srbiji, i postala treći najznačajniji partner u spoljnotrgovinskoj razmeni, posle Nemačke i Italije.
On je ocenio da je Kina izuzetno uspešno dosada intenzivirala ekonomsku saradnju sa Srbijom, te da je pokrenut deo hronično problematičnih industrijskih kapaciteta u rudarstvu i proizvodnji osnovnih metala.
Dodaje i da je saradnja ostvarena i u kapitalnim projektima obnavljanja drumske i železničke infrastrukture i energetskih postrojenja u Srbiji.
Drugi petogodišnji ciklus Inicijative Pojas i put
Aktuelni plan razvoja Kine do 2025. godine je drugi petogodišnji ciklus u koji ulazi Inicijativa Pojas i put koja je zvanično pokrenuta 2015. godine.
Nikolić ističe i da Kina, u novom petogodišnjem planu, po prvi put, nije želela da numerički iskaže prosečni ciljani rast BDP-a, te da je Inicijativa Pojas i put u poglavlju naslovljenom sa „Otvaranje na visokom nivou, saradnja i pobednički ishod za sve“.
Tu Kina ukazuje da bi trebalo da dođe do potpisivanja više bilateralnih ugovora o zaštiti investicija i poreskih sporazuma sa domaćinima da bi zaštitila interese kineskih investitora i izbegla dvostruko oporezivanje.
Pominjanje izgradnje „vazdušnog puta svile“ autor objašnjava rezultatom lobiranja i partikularnih interesa te grupacije kineske industrije.
Nikolić ističe da su meki elementi Inicijative dosada bili fokusirani na kulturnu razmenu i turizam, a sada su dopunjeni uključivanjem i izgradnje Zelenog pojasa i puta. U okviru mekih elemenata navodi se i saradnja u javnom zdravstvu, naročito u prevencija pandemije, kao i saradnja u nauci i tehnološkim inovacijama.
Konstatuje i da Kina insistira na visokoj stopi ulaganja, kao i da to u Planu prate kvalitativni kriterijumi, kao što su visok kvalitet ulaganja, održivost, otpornost na rizike, razumna cena, inkluzivnost i pristupačnost.
– Kina će odsada značajnije podržati industrijske ekosisteme usredsređene na vodeće kineske kompanije, naročito, u oblasti telekomunikacija, civilnog vazduhoplovstva i obnovljive energije.
Dodaje i da je namera Pekinga da bolje iskoristi razvojne niše, pre svega unutar zemlje, umesto da globalno širi lance snabdevanja.
– U kojoj meri to znači da Kina zatvara vrata spoljnom svetu, ostaje da vidimo – zaključuje Nikolić.
Jasna pravna regulativa o kineskim inostranim investicijama
Kako dalje ocenjuje, kineskim investicijama u inostranstvu verovatno će se mnogo pažljivije upravljati kako bi se ojačalo smanjenje rizika i povećao prinos.
Takve investicije imaće za cilj da promovišu izvoz kineskih proizvoda, usluga, tehnologija, brendova i standarda, i da ugrade kineska preduzeća dublje u globalne lance vrednosti.
– U poređenju sa jednostavnim pristupom ovim dilemama iz prethodnog plana, vizija razvoja do 2025. pravi iskorak i definiše jasnu pravnu regulativu o kineskim inostranim investicijama kako bi bolje upravljao i štitio poslovne aktivnosti u svetu koji je sve izazovniji – zaključuje Nikolić.
