EFIKASNOST I GREŠKE U LOGISTICI: Uzajamni uticaji

Bez obzira na to da li se radi o proizvodnji ili pružanju usluga u bilo kojoj grani industrije, savremeno tržište zahteva od kompanija konstantno praćenje i kvantifikovanje efekata poslovanja. Jedan od osnovnih pokazatelja je definisanje odnosa uloženih resursa i ostvarenih rezultata. Ovaj odnos poznatiji je pod pojmom efikasnost.

Efikasnost je preduslov uspešnog poslovanja svake kompanije. Iz tih razloga, merenje i unapređenje efikasnosti poslednjih godina dobija na značaju, kako u literaturi, tako i u praksi.

Autor teksta dr Milan Andrejić, Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni fakultet, će čitaocima PlutonLogistics u serijalu tekstova ukazati na značaj efikasnosti, moguće greške u logistici, kao i na potencijalna rešenja.

U prethodnom tekstu objašnjen je termin efikasnost, kao i pojam merenja efikasnosti, zatim smo pisali o strukturi grešaka i reklamacijama, a danas pričamo o tome kako se smanjivanjem grešaka može povećati efikasnost u logistici.

Kakav uticaj imaju greške na efikasnost?

Uticaj grešaka na efikasnost logističkih procesa je izrazito negativan. Ispravljanje grešaka zahteva upotrebu dodatnih resursa i dodatno vreme. Neretko ispravljanje grešaka i rešavanje reklamacija ometa realizaciju tekućih procesa i utiče na smanjenje učinka. Može se reći da povećanje grešaka direktno utiče na smanjenje efikasnosti.

Kako se efikasnost može unaprediti?

Povećanje efikasnosti jedan je od primarnih ciljeva logističkih sistema. Organizacionim promenama i boljom kontrolom procesa moguće je povećati efikasnost skladišta za 25%. Smanjenjem potrošnje energije (pre svega potrošnje goriva), efikasnost procesa transporta može se povećati do 30%. Istraživanja pokazuju da se unapređenjem informacionog sistema povećava efikasnost pojedinih logističkih procesa. U zavisnosti od vrste sistema i procesa, unapređenja efikasnosti se kreću od 10% do 50%.

Kako smanjenje grešaka utiče na efikasnost?

Većina distributivnih centara teži maksimizaciji broja isporuka koje se nekada realizuju iz neadekvatnih zaliha (roba lošeg kvaliteta, roba sa kratkim rokom isporuke, itd.). Većina menadžera kao glavni cilj postavlja maksimizaciju profita pri čemu mali broj njih razmišlja o zadovoljstvu korisnika i nivou usluge koji u velikoj meri mogu uticati na zahteve zaposlenih. Svest o eliminaciji grešaka, koje nastaju u procesu distribucije proizvoda, i dalje nije dovoljno razvijena. Smanjenjem grešaka u logističkim procesima direktno se utiče na smanjenje troškova reklamacija, ali i na zadovoljstvo korisnika. Sve skupa utiče na povećanje efikasnosti, koje u određenim slučajevima može preći 30%.

U sledećem tekstu tema je SMANJENJE GREŠAKA U SKLADIŠTU.