Epoha promene – Regionalna saradnja, digitalizacija i novi pristup ključni za BUDUĆNOST lanaca snabdevanja
Da li je lokalizacija dobavljača jedan od odgovora na krizu globalnog lanca snabdevanja? Može li jačanje regionalne saradnje da bude podrška stabilnosti u nestabilnim vremenima? Hoće li digitalizacija i u budućnosti ostati najvažnija poruka za logistiku? Da li je došlo vreme da just-in-time pristup bude zamenjen i da se krene u suprotnom pravcu?
Odgovor na sva ova pitanja je – da, a to su ujedno i najvažniji zaključci velike logističke konferencije „Put ka oporavku: budućnost globalnog lanca snabdevanja” održane u 27. septembra u Beogradu. Posle ovog “da”, ipak, ne dolazi tačka već zarez, jer u logistici – naročito u turbulentnim vremenima poput današnjih – nijedno rešenje nije jednostavno niti konačno. Prostora za promene je mnogo, mora se reagovati brzo i ne smemo se oslanjati na dugoročne prognoze.
– Ovo je epoha promene – poručio je u svom uvodnom obraćaju ambasador Italije u Beogradu Luka Gori.
Događaj koji je su organizovali Confindustria Serbia, Slovenački poslovni klub i Privredna komora Srbije, okupio je stručnjake i lidere industrije, predstavnike državnih institucija, međunarodnih organizacija i diplomate, koji su razgovarali o uticaju pandemije i najnovijih geopolitičkih promena na svetsku logistiku, izazovima koji nam tek predstoje i onome što je najznačajnije: mogućnostima da se oni prevaziđu.
Danijela Fišakov, predsednica Slovenačkog poslovnog kluba, je izjavila na otvaranju skupa da umrežavanje uz izgradnju partnerskih odnosa, naravno i uz uvođenje novih poslovnih operacija i tehnoloških procesa, doprinosi ne samo oporavku nego i održivosti, pa i napretku globalnih lanaca snabdevanja.
Nedostatak vozača i istovremeni nedostatak kapaciteta, inflacija, kašnjenja u isporukama, rast cena transporta, zalihe na minimum i nedovoljna efikasnost pružalaca logističkih usluga, faktori su sa kojima se suočila globalna privreda. Slabosti i krhkosti globalizacije pokazale su se u punom svetlu, navodeći privrednike da tragaju za novim modelima.
„Na nama je da tražimo hitna rešenja“, istakao je predsednik Confindustria Serbia Patricio Dei Tos, “a cilj ovog skupa je da nam učesnici barem delimično pruže odgovore na ključna pitanja. Kao preduzetnik, verujem da svaka situacija sadrži dragocene izazove, samo je važno da znamo kako da ih iskoristimo”.
Ambasador Gori kazao je da Srbija, Italija i Slovenija moraju da iskoriste prilike za saradnju koje im se pružaju i učine sve da se skrati lanac snabdevanja. Privrede tri zemlje, kao i preduzeća, samo saradnjom mogu prevazići izazove današnjice.
– Naša uloga je ne samo da ostvarimo investicije u tradicionalnim sektorima, već i u onima u kojima ključnu ulogu igraju visoke tehnologije, digitalizacija, AI, zelena tranzicija, energetska efikasnost, naveo je Gori, dok je direktor sektora za strateške analize i internacionalizaciju PKS Mihailo Vesović poručio je da je srpska privreda internacionalizovana, te da je svaki problem evropske ekonomije i domaći problem i obrnuto, zbog velikog broja evropskih kompanija u našoj zemlji.
Osvrnuvši se na logistiku koja je sa počekom pandemije dospela pod reflektore, Erik Košuta, predsednik Dragon Maritime Group, poručio je da su „logističke veze jedna od ključnih prednosti Srbije, imajući u vidu njenu stratešku lokaciju na Koridoru 10“. Ipak, kako bi u punom kapacitetu oni bili iskorišćeni, neophodno je da određeni uslovi budu ispunjeni.
Srbiji su neophodni efikasniji putni pravci, kako bi proizvodi mogli da stignu na odredište, ali i kompletna digitalizacija, efikasnije carinske procedure i ukidanje „diktature pečata“, što će garantovati bezbedniju trgovinu i efikasniji tranzit, rekao je Košuta.
On je ocenio da davanje veće pažnje regionalnim igračima i uklanjanje barijera podstiče stabilnost lanaca snabdevanja. Kao dobar primer saradnje u regionu istakao je Open Balkan navodeći da su inicijative poput ove „budućnost svih nas“, te da se nada da će joj se u budućnosti pridružiti i Crna Gora i BiH.
Pozdravio je i velika infrastrukturna ulaganja u Srbiji, pre svega na železnici, koja, iako trenutno donose mnogobrojne izazove, imaju snažnu podršku globalnih giganata kao što je Dragon Maritime Group. Razlog tome je što će nova ulaganja u budućnosti obezbediti neuporedivo efikasniji tranzit robe iz Kine ka Evropi, kao i pozicioniranje Srbije na mesto na evropskoj mapi koje joj po svim karakteristikama i pripada, naglasio je Košuta.
Jednostavno je: mi želimo logistiku zasnovanu na železnici, poručio je i Vitorio Torbianeli, generalni sekretar Uprave za lučko umrežavanje istočnog Jadrana, koji je predstavio aktuelne projekte u Luci Trst i značaj tog jadranskog čvorišta za celokupan region.
– Smatram da je u toku era regionalizacije. Kada je reč o logistici, danas se mora ulagati u regionalna područja – dodao je Torbianeli.
Privreda nije odustala od globalizacije, ali se intenzivno traže i alternativni dobavljači i radi na diverzifikaciji, poručili su i predstavnici logističkih kompanija. Jedna od važnih poruka koju su poslali jeste i da je, nakon doba glorifikacije „just-in-time“ pristupa, sada došao trenutak da se razmišlja i u suprotnom pravcu i osvrne na benefite koje oslabljenim lancima snabdevanja (u vreme gorućeg nedostatka skladišnih prostora i transportnih kapaciteta, problema u isporukama sirovina i zakrčenih čvorišta), može da pruži pristup „just-in-case“.
Vreme koje dolazi biće vreme logističara, ali i vreme izazova, poručio je Velizar Perunović iz kompanije Milšped.
Učesnici
Velika logistička konferencija “Put ka oporavku: budućnost globalnog lanca snabdevanja” obuhvatila je 4 panela.
Na panelu o značaju razvoja infrastrukture, kao mreže za novi lanac snabdevanja (moderator Radivoje Petrikić, CMS) govorili su Melita Rozman Dacar (SŽ Tovarni promet), Željko Tadić (Srbija Kargo), Ivica Vrankić (Adria Rail), Dubravka Đedović (NLB Komercijalna banka) i Claudiu George Negreanu (DP World Novi Sad).
Drugi panel pod nazivom “Transport i logistika: Put koji je pred nama” (moderator Liliana Lapadatoni, Marsh Adria) bio je posvećen izazovima u lancu kao što su kašnjenja tereta, post-kovid propisi, zakrčenost infrastrukture i povećana potražnja uz manjak resursa. O tim temama govorili su Nebojša Mandić (Intereuropa), Vladimir Stojković (Gorenje), Duško Radović (Transfera), Uroš Bider (Petrol), Vuk Mijanović (Nelt), kao i Ogla Protić iz (Uprave carina).
Na značaj održivog transporta i zelenih lanaca snabdevanja (moderator Maja Suđicki Trzin, Samer&Co Shipping) na trećem panelu osvrnuli su se Andjelo Aulicino (Alpe Adria), Ivić Vodopija (Moller Maersk), Bartlomiej Pastwa (Luka Rijeka), Bine Štancar (CMA CGM), kao i Ksenija Hajduković (Agencija za upravljanje lukama).
Četvrti panel bio je posvećen uticaju okeanskih vozarina na globalne lance snabdevanja, celokupnu industriju i inflaciju, kao i pitanjima globalnih zakrčenja luka i terminala. Moderator panela bila je Milica Dubljević (Privredna komora Srbije), a svoje mišljenje i prognoze izneli su Vladimir Lekic (Dragon Maritime SEE), Stevica Čarapić (MSC), Vladan Veličković (GEFCO), Velizar Perunović (Milšped) i Amelija Arsić (Mercator S).
Portal PlutonLogistics bio je medijski partner ove logističke konferencije. Na našem sajtu u narednim danima čitaćete detaljne izveštaje o važnim temama koje su pokrenute: kako železnički operateri vide budućnost svog poslovanja na Balkanu, zbog čega je multimodalni pristup okosnica stabilnog lanca snabdevanja, kako nove okolnosti utiču na trendove u gradnji i razvoju skladišnih kapaciteta, u kom pravcu će se kretati okeanske vozarine itd.
View this post on Instagram
