Kakav uticaj na privredu će imati proizvodnja električne „pande“ u Kragujevcu?

Novi električni model „fiat pande“ trebalo bi da izađe sa Stelantis-ove trake u kragujevačkoj fabrici već u drugoj polovini ove godine, jer je ranije najavljeno da će serijska proizvodnja početi u oktobru, po planu koji je predstavljen javnosti, piše Politika.

Pripreme uveliko traju, zaposleni neće ići na kolektivni godišnji odmor, a da li će i za koliko broj zaposlenih biti povećan, ostaje da se vidi. Zasada u kragujevačkoj fabrici radi 500 radnika. Kako za Politiku ističe Saša Đorđević iz Samostalnog sindikata, njima bi trebalo da se pridruži još određeni broj.

Ipak, on navodi da se još ne zna o kom broju reč, kao i da je pitanje da li će biti potrebno isto radnika kao kada se proizvodio model 500L, kada ih na spisku bilo 2.433.

Svakako, pokretanje serijske proizvodnje u Stelantis fabrici u Kragujevcu i te kako će uticati na privredni razvoj Srbije, podseća Politika.

Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu u Beogradu, smatra da će uticaj na rast svakako biti pozitivan, ističući da ne može da govori o brojevima, jer to zavisi od prodaje.

– Ako napravimo paralelu sa 2013. godinom, kada je dostignut vrh proizvodnje prethodnog Fiat-ovog modela 500L, onda moramo biti svesni da takav pozitivan efekat, kakav je tada imala proizvodnja, neće biti ponovljen jer naša ukupna prerađivačka industrija neuporedivo veća nego tada. Podsećanja radi, u 2013. je proizvedeno 117.000 primeraka Fiat-a a robni izvoz je iznosio 1.485.068.000 evra, dok je u 2012. bio 328.000 evra – navodi Nikolić. Uz to, Srbija je tada izvozila automobilske komponente u vrednosti od 440 miliona evra, dodaje on.

– Zbirno, to je oko 1,9 milijardi evra, a u toj godini je ukupan robni izvoz celog prerađivačkog sektora iznosio oko 9,8 milijardi evra. Ugrubo rečeno, petina prerađivačkog sektora odnosila se samo na proizvodnju auto-komponenata i Fiat automobila. Ipak, samo je izvoz automobila, ali bez izvoza komponenti, iznosio 13,4% u odnosu na izvoz prerađivačke industrije – navodi Nikolić.

Od tog trenutka počinje da opada proizvodnja, i tako malo-pomalo, do 2022. godine, kada se proizvodnja automobila potpuno ugasila.

Ipak, Fiat je sada doneo dobru stvar Srbiji, pokrećući proizvodnju električkog vozila, a na naše tržište su došli globalni komponentaši, to jest proizvođači autodelova koji su delimično kompenzovali gubitak i pad proizvodnje modela 500L, smatra Nikolić.

U 2023. izvoz automobila je iznosio 262 miliona evra, ali su zato komponentaši izvezli za 2,05 milijardi evra – ističe Nikolić.

Ukupna vrednost izvoza celog prerađivačkog sektora prošle godine bila je 23,4 milijarde evra, što je 2,3 puta više nego 2013. godine. Udeo izvoza automobilskog sektora tada je bio 10 odsto od ukupnog robnog izvoza prerađivačkog sektora, a danas ne može da dobaci toliko, podseća on.

– Ipak, naša industrija i prerađivački sektor potpuno su drugačiji u odnosu na period od pre deset godina, jer sada vrednosno više izvozimo. I sama struktura je kvalitativno promenjena, pa će efekti proizvodnje električnog automobila biti pozitivni. Sada ne znamo koliki će biti. Svakako manji nego što je to bio slučaj kada je zabeležen pik izvoza u 2013. Imaćemo i pozitivan efekat kada je reč o zaposlenosti. Pre deset godina imali smo oko 3.000 zaposlenih u Fiat-u, a sada je tehnologija proizvodnje drugačija, pa ne traži angažovanje tolikog broja radnika. No, svakako će biti fiskalnog efekta i od tih novozaposlenih – objašnjava Nikolić.

Da su novi poduhvati povezani sa velikim rizikom, smatra Ljubomor Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji.

– Dosadašnje naše iskustvo sa automobilima nije ohrabrujuće, jer može da se ponovi scenario, što ne bi valjalo. Veće zapošljavanje nije argument niti treba da bude cilj. Cilj je da se poveća proizvodnja, a zapošljavanje treba da nastane kao posledica svega toga – dodaje Madžar, piše Politika.