Šta je hrvatski Šengen doneo srpskoj transportnoj industriji i kakva su očekivanja prevoznika?

Šengensko područje od početka godine broji 27 punopravnih članica. Hrvatski prevoznici ulazak te zemlje u bescarinski i bezvizni prostor evropskih zemalja ocenili su kao “istorijski trenutak”, a Gospodarska komora izračunala je da će za 5.000 međunarodnih drumskih teretnih prevoznika iz Hrvatske, sa 25.000 kamiona, direkna korist od ulaska u Šengen biti veća od 110 miliona evra na godišnjem nivou.

Njihova statistika navodi da je preko hrvatsko-slovenačke i hrvatsko-mađarske granice u ulasku i izlasku u 2021. godini prešlo više od 3,2 miliona teretnih vozila i autobusa, od kojih su skoro 35% – odnosno 1,1 mlion prelazaka ubeležili hrvatski prevoznici.

– Prosečno čekanje na prelazak granice dosada je bilo 2 do 3 sata, tako da je svaki prelazak granice generisao izgubljenu dobit od 100 evra po prelasku za hrvatske prevoznike – tako glasi računica.

Krajem prošle godine, mnogo se govorilo o tome da li bi i na koji način ova promena trebalo da utiče na poslovanje prevozničkih kompanija iz Srbije, iako se, sa stanovišta propisa i procedura, na spoljnoj granici EU s trećim zemljama ništa nije promenilo u odnosu na carinske postupke relevantne za ulazak robe.

– Za prevoznike iz trećih zemalja sve ostaje isto kao i do sada. Na spoljnim granicama EU, dakle hrvatskim granicama sa Srbijom, BiH i Crnom Gorom će proći graničnu i carinsku kontrolu kao i do sada, s tim da više neće biti graničnih kontrola između Hrvatske i Slovenije, te između Hrvatske i Mađarske – rekli su iz krajem decembra iz Hrvatske gospodarske komore.

Iz različitih izvora, sa naše strane, stizali su različiti komentari. Dok je jedan deo očekivanja išao u pravcu da bi čekanje na granicama ka EU – koje je bolna tačka srpske transportne industrije – moglo da se smanji na ovaj način, drugi su išli u pravcu moguće pojačane kontrole. Osim toga, deo javnosti bavio se i pitanjem na koji će način činjenica da se sada i u Hrvatskoj “odbrojava” maksimalnih 90 (od 180) dana u Šengenu odraziti na profesionalne vozače, koji i dalje nisu izuzeti od ovog propisa.

Kako se situacija tokom prve tri nedelje 2023. odvijala i kakva su očekivanja za naredni period, pitali smo predstavnike prevozničkih udruženja.

Iz Srbijatransporta za PlutonLogistics navode da se prema njihovim saznanjima sa terena sve odvija kao i dosada, ističući da su neka drugačija postupanja organa susedne države moguća samo na nivou sporadičnih slučajeva, ali da se suštinski za nas zasad nije ništa izmenilo. Sa druge strane, ne očekuju ni da bi ulazak Hrvatske u Šengen mogao da nama doprinese u pozitivnom smeru, te da ovo nije pitanje koje bi nama trebalo da bude u fokusu. Generalni direktor Goran Aleksić ocenjuje da bi u interesu domaće transportne privrede bilo neophodno da se pozabavimo boljom organizacijom tokova saobraćaja, uvođenjem posebnih traka za naša vozila, kao i za vanredne prevoze, ali i digitalizacijom, odnosno radom na uvođenju eCMR-a.

– Moramo da radimo u interesu naše privrede i naše robe, i ovo su najvažnija pitanja za nas – ističu iz Srbijatransporta, dodajući da će u narednom periodu ka nadležnima uputiti i inicijativu koja će se baviti ovim stavkama.

I iz Poslovnog udruženja Međunarodni transport za PlutonLogistics kažu da nemaju saznanja o tome da je ulazak Hrvatske u područje Šengena uslovio bilo kakvo pogoršanje prilika za naše kamione. Komentarišući pojedine ocene – da bi moglo doći do jačih kontrola na spoljnim granicama, generalni sektretar Aleksandar Spasić podseća da su kontrole na hrvatskoj granici, a u svetlu migrantske krize, i dosada bile na veoma visokom nivou, te ne očekuju promene.

Dodaje da bi činjenica da se sada i boravak u Hrvatskoj srpskim vozačima računa u maksimalnih 90 dana u Šengenu – na šta je Pumedtrans i ranije upozorio,  mogla da se eventualno oseti u narednom periodu, ali da je zasada rano da se govori o tome i daju konkretne procene u kojoj meri.

Tranzit, putarina…

Iz Srbijatransporta pozdravljaju najavljeno uvođenje takozvanih „tranzitnih ruta“ za strane kamione, koje bi, prema njihovom mišljenju, trebalo da spreči dobro poznate scenarije silaženja dela teretnjaka sa autoputeva, habanje lokalnih saobraćajnica, štetan uticaj po okolinu… Slično mišljenje ističu i u Poslovnom udruženju Međunarodni transport, naglašavajući da je prirodno da se na rutama na kojima postoji autoput isti i koristi.

Govoreći o pripremama države za naplatu putarine i na saobraćajnicama niže kategorije, naši sagovornici pojašnjavaju da najpre treba sačekati više detalja o planiranom sistemu/modelu, pre davanja konkretne ocene i komentara. Svakako, dodaju, bilo bi neophodno uvođenje određenih popusta, odnosno podsticaja za određene kategorije vozila.

• BONUS SADRŽAJ

Zoran je dugogodišnji vozač kamiona. Njegove su rute između evropskih aerodroma. Vrlo često on vozi noću i nailazi na vanredne situacije. Ispričao je jednu takvu – turu dugu osam godina. Poslušajte ovu epizodu podkasta „Za volanom!“