Veliki projekti na Dunavu – Uklanjanje potopljenih nemačkih brodova konačno kreće na jesen

Uklanjanje potopljenih nemačkih brodova sa dna Dunava kod Prahova trebalo bi da počne u oktobru, što će omogućiti punu širinu plovnog puta reke, dok će krajem godine krenuti rekonstrukcija brodske prevodice Đerdap 2, koja bi trebalo da znatno skrati vreme prevođenja brodova.

O modernizaciji i razvoju luka i rečnih puteva kroz Srbiju, na nedavno završenom godišnjem sastanku ministara transporta dunavskih pribrežnih država u Lionu, govorili su i predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije, piše Sputnjik.

Pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Veljko Kovačević, koji je takođe učestvovao na sastanku, govorio je za Sputnjik o investicijama u vodni saobraćaj, istakavši da su dva najilustrativnija primera upravo završeni radovi na kritičnim sektorima na Dunavu „gde smo mi prva zemlja na celom dunavskom slivu koja je izvela hidrotehničke i bagerske radove na Dunavu i uklonila sve kritične sektore isključivo na svom delu Dunava – od Bačke Palanke do Prahova, odnosno do Negotina“.

– Mi danas nemamo nijedan kritičan sektor za plovidbu – izjavio je.

Drugi važan projekat kojim je obezbeđena nesmetana plovidba Dunavom je, kako je naveo, rekonstrukcija brodske prevodnice Đerdap 1 čime je njen rad produžen za narednih 30 godina, ali je i smanjeno vreme prevođenja brodova sa sat i po vremena na 45 minuta.

Od oktobra uklanjanje nemačkih brodova

Za plovidbu Dunavom u punom kapacitetu kroz Srbiju je, kako kaže Kovačević, neophodno i raščišćavanje dela reke kod Prahova gde se još od vremena Drugog svetskog rata na dnu nalazi čitava flota nemačkih brodova.

– Taj projekat je posle skoro tri godine programiranja, pripreme, izrade tehničke dokumentacije, pa dodatnih snimanja zbog prisustva neeksplodiranih eksplozivnih sredstava, završen, kompletiran. Obezbedili smo skoro 50% grant sredstava iz fonda EU. Jedan mali deo od 5% će ići iz budžeta, a preostalih oko 40% ide iz kredita Evropske investicione banke (EIB). Vrednost tih radova je 30 miliona evra, a ono što ćemo mi dobiti realizacijom tog projekta je da ćemo umesto sadašnjih 80 metara širine plovnog puta imati pun profil plovnog puta od 180 metara. To praktično znači da ćemo na najfrekventnijem delu plovidbe Dunavom, gde je najveća frekvencija saobraćaja, dobiti punu širinu plovnog puta, što će omogućiti dvosmerni saobraćaj, a to znači mnogo bržu plovidbu – ističe Kovačević.

On napominje da je tender za izvođača radova na uklanjanju nemačkih brodova u toku i da očekuje da do septembra on bude sproveden, kao i da bi izvođač već od oktobra mogao da počne da radi na tome.

Kovačević je naveo da će taj ugovor trajati pet godina, budući da je reč o izuzetno osetljivoj operaciji, zbog prisustva velikog broja neeksplodiranih sredstava. Izvođač će morati ponovo da uradi snimanje, da uradi uklanjanje neeksplodiranih sredstva, te da uklanja deo po deo broda.

Pixabay.com/Danilo Krnjajic

Precizirao je da je nužno da se sa dna izvadi 21 nemački brod, jer se oni nalaze na plovnom putu, iako je pored njih je tu još sigurno 80 brodova, koji srećom „ni na koji način ne utiču na plovidbu brodova i čamaca, niti na životnu sredinu, i neće biti vađeni“.

Kada bude uklonjena nemačka flota i rekonstruisana brodska prevodnica Đerdap 2, umesto sadašnjih skoro 24 časa koliko brodovima treba da prođu taj mali sektor, oni će to moći da učine za dva, dva i po sata, istakao je pomoćnik ministra.

Kada je reč o rekonstrukciji prevodnice Đerdap 2, pojasnio je da se trenutno završava tehnička dokumentacija i da radovi počinju krajem ove godine.

Benefiti

Kovačević je podsetio na ekonomsku korist od ovih projekata, budući da su najveći korisnici vodnog transporta velike industrije, poput borskog ZiJin-a, smederevske železare, pančevačke Azotare i Petrohemije, kao i poljoprivredna i građevinska industrija – za prevoz žita, peska i šljunka.

Izvor: Sputnjik 

Pridružite se

Saznajte prvi najvažnije vesti, budite informisani. Pridružite se našoj Viber zajednici i prijavite za newsletter.