Veliki planovi za železničku stanicu Beograd Ranžirna – Na novom kontejnerskom terminalu godišnje će biti pretovareno više od 80.000 kontejnera

Na železničkoj stanici Beograd Ranžirna u toku je izgradnja novog kontejnerskog terminala, koji predstavlja prvu fazu budućeg velikog intermodalnog centra na toj lokaciji. Kako saznajemo u preduzeću Infrastruktura železnice Srbije, očekivanja su da će novi terminal postati osnovno čvorište za intermodalni prevoz u Srbiji, koje bi trebalo povezati linijskim kontejnerskim vozovima sa velikim logističkim centrima u okruženju.

– Kontejnerski terminal Železničkog integralnog transporta je 2016. godine zbog realizacije projekta Beograd na vodi izmešten sa prostora bivše glavne železničke stanice Beograd, gde je bio više od dve decenije, na područje železničke stanice Beograd Ranžirna u Makišu. Za to su donete sve odgovarajuće odluke i akti na nivou Vlade Srbije, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i Grada Beograda – objašnjavaju za PlutonLogistics u preduzeću Infrastruktura železnice Srbije.

Sada se sav kontejnerski saobraćaj obavlja na privremenom terminalu ukupne površine oko 1,5 hektar, sa manipulativnom površinom od jednog hektara i frontom utovara od 200 metara.

– Kada bude završena prva faza izgradnje novog kontejnerskog terminala na prostoru Šeste ranžirne grupe u stanici Beograd ranžirna, manipulativna površina biće veća od dva hektara, a front utovara iznosiće oko 750 metara, što će omogućiti znatno veći kapacitet kontejnerskog transporta u Makišu nego do sada – kažu naši sagovornici.

Detalji projekta

Ukupna površina budućeg intermodalnog terminala na Ranžirnoj stanici Makiš iznosiće oko 6,2 hektara. Kada je reč o prvoj fazi, novi kontejnerski terminal biće izgrađen u okviru šeste grupe ranžirnih koloseka, odnosno na prostoru od 68. do 74. i na 77. ranžirnom koloseku u Beograd Ranžirnoj. Projekat treba da omogući razvoj kontejnerskog saobraćaja na mreži srpskih pruga, odnosno pretovar kontejnera iz kamiona u vozove i obrnuto.

Izgradnja novog kontejnerskog terminala u Makišu obuhvata demontažu osam pomenutih ranžirnih koloseka ukupne dužine oko šest i po kilometara i kontaktne mreže iznad njih, kao i izgradnju dva nova koloseka dužine 1.200, odnosno 1.040 metara, sa novim šinama i betonskim pragovima, uz dozvoljeno osovinsko opterećenje od 22,5 tona po osovini, odnosno osam tona po dužnom metru.ij

Pored toga, na novim kolosecima biće izgrađene tri skretnice, kao i četiri putna prelaza, od kojih će jedan biti opremljen gumenim panelima. U okviru novog kontejnerskog terminala u Makišu biće izgrađeni manipulativna ploča duga 552 metra i široka 25,4 metra, zatim kontejner za vagu, pristupne saobraćajnice sa parkingom, kao i prostorije za smeštaj osoblja.

Rokovi

Izgradnja novog kontejnerskog terminala u Makišu počela je 14. oktobra 2019. godine. Ukupna vrednost radova sa projektovanjem iznosi oko 653,6 miliona dinara (oko 5,5 miliona evra), a finansiranje je obezbeđeno iz budžeta Republike Srbije. Investitor projekta je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a realizuje ga Infrastruktura železnice Srbije. Izvođači radova su Infrastruktura železnice Srbije i Srbija Put.

– Dosada je izgrađeno oko 33.000 kvadratnih metara ukupne površine budućeg intermodalnog terminala u Makišu. U delu koji se odnosi na izgradnju putarskog dela izvedeno je oko 36% predviđenih radova, a predstoji i izgradnja koloseka, skretnica i putnih prelaza. Možemo da kažemo da smo do sada realizovali 45% planiranih radova  – kažu naši sagovornici.

Rok za završetak projekta je 270 dana. Izgradnja novog kontejnerskog terminala u Makišu nije prekidana ni tokom vanrednog stanja zbog virusa covid-19. Međutim, imajući u vidu teškoće tokom realizacije ovog projekta usled pandemije, planirano je da svi radovi budu okončani krajem 2020. godine.

Kapaciteti i tokovi robe

Prema procenama Železničkog integralnog transporta, na postojećem kontejnerskom terminalu u Beograd Ranžirna obuhvaćen je saobraćaj oko 40% od ukupnog broja kontejnera koji se prevoze železnicom, što predstavlja oko 15% svih kontejnera koji dolaze u Srbiju. Čak 90%  kontejnera koji dolaze na terminal u Makišu je sa relacije Rijeka-Beograd-Rijeka i na toj relaciji trenutno nedeljno saobraćaju tri para kontejnerskih vozova.

Kada bude završena sadašnja, prva faza izgradnje novog intermodalnog centra u Beograd Ranžirnoj, očekuje se uvođenje još dva para kontejnerskih vozova na ovoj relaciji, da bi u 2021. godini u saobraćaj između Rijeke i Beograda bio uveden i šesti par vozova nedeljno.

– Sve to ukazuje da je kontejnerski, odnosno intermodalni transport, kako sada tako i u budućnosti, najbrže rastući segment robnog prevoza. Tome u prilog i podatak da je 2019. godine Železnički integralni transport planirani obim rada u kontejnerskom transportu prebacio čak za 25%– dodaju naši sagovornici.

Takav trend nastavljen je i u 2020. godini i pored problema koji su izazvani pandemijom korona virusa, tako da je broj prerađenih kontejnera na postojećem terminalu u stanici Beograd Ranžirna u odnosu na isti mesec lani bio veći u januaru za 23, februaru za čak 60, martu za 20, aprilu za 25, a u maju i junu za 40 procenata.

– Projekcije za naredni period više su nego povoljne i optimistične, a dovoljno je samo uporediti, na primer, rast obima kontejnerskog saobraćaja u proteklih nekoliko godina. Tako je u odnosu na 2016. kontejnerski saobraćaj na terminalu Železničkog integralnog transporta u 2019. godini uvećan za skoro tri puta. Očekuje se, prema postojećim trendovima, da će sledeće – 2021. godine, obim kontejnerskog saobraćaja na terminalu Železničkog integralnog transporta u odnosu na 2019. biti uvećan za čak 50%.

Kompanije i roba

Prema rečima naših sagovornika, na privremenom terminalu u Beograd Ranžirnoj sada se obavljaju manipulativne operacije za više od 90 klijenata – velike brodske kompanije, zatim kompanija koje se bave organizacijom prevoza kontejnera železnicom, špediterske kuće…

Među kompanija sa kojima se najviše sarađuje izdvajaju se Maersk Line, COSCO Shhiping, HUB Dunav, CMA CMG, Euromar, Contline, Adria rail, Adria kombi, Agent plus, Milšped, Eurologistic i drugi.

U kontejnerima se najčešće dopremaju granit proizvodi crne metalurgije, cevi, pločice, medicinska oprema, granulati, sokovi, dušeci za krevete, građevinski materijal, elektro i telekomunikaciona oprema.

Planovi

U narednom periodu, kada novi kontejnerski terminal bude završen, a potom proširen i na petu ranžirnu grupu staničnih koloseka u Beograd Ranžirnoj, biće stvoreni uslovi da se godišnje preradi više od 80.000 kontejnera.

Poređenja radi, 2016. godine na terminalu Železničkog integralnog transporta bilo je prerađeno svega nešto manje od 12.300 kontejnera. Izgradnjom velikog logističkog centra, koji je planiran u Makiškom polju, obim rada mogao bi da bude udvostručen.

Foto: Infrastruktura železnice Srbije