ANALIZA: Tranzit turskih prevoznika kroz Srbiju u 2021.
Iako su kolone teretnih vozila na graničnim prelazima odavno uobičajen prizor, godina za nama između ostalog ostaće upamćena i po kritičnoj situaciji na Horgošu u periodu septembra, oktobra i novembra, kada je zabeležen ogroman priliv turskih kamiona, što je rezultiralo gužvama i dodatnim čekanjem na izlazak iz zemlje.
Prema zvaničnim podacima za GP Horgoš, do kraja septembra 2021. preko ovog prelaza iz Srbije je izašlo 3.366 turskih kamiona, dok je u periodu od 1. oktobra do sredine decembra taj broj iznosio čak 4.985.
Podsetimo, do dotada „nezapamćene situacije” došlo je jer je Turska ugovorila manji broj dozvola sa Rumunijom nego što joj je bilo potrebno, pa je deo kamiona koji je išao preko Rumunije prebačen na Srbiju. Osim toga, situaciji su doprineli i oštriji COVID-propisi u Rumuniji. Domaći prevoznici i deo javnosti upućen u kritičnu situaciju mesecima su negodovali način na koji su nadležni organi na istu reagovali.
Redakcija portala PlutonLogistics, koja je situaciju pomno pratila, po „primirju” je pokušala da pronađe odgovore na nekoliko važnih pitanja: Koliko je turskim prevoznicima tranzitni pravac ka Evropi preko Srbije atraktivan i kako bi se situacija mogla razvijati u narednom periodu? Šta bi pridošle turske prevoznike moglo zadržati na našim putevima, kao i koje bi konkretne benefite država imala od toga?
Cela priča se može svesti na već poznato – gde kamion (u ovom slučaju turski) gubi manje vremena – poručuje generalni sekretar Poslovnog udruženja Međunarodni transport Aleksandar Spasić.
– Da li će broj turskih kamiona u tranzitu kroz Srbiju dodatno porasti, kao što se desilo u septembru, oktobru i novembru, zavisi od njihove razmene dozvola sa Rumunijom, i naravno od odluke turskog prevoznika da li će ići preko Rumunije ili Srbije, u zavisnosti od brzine ulaska, odnosno izlaska na srpskim granicama – ističe Spasić.
Naravno, Srbiju moraju da koriste kada idu za Italiju, Hrvatsku, Sloveniju, Španiju, to je de facto tako, objašnjava i dodaje da na porast broja kamiona koji prolaze kroz Srbiju takođe utiče i trend rasta robne razmene koji Turska ima sa zemljama EU.
Konstantan rast na ulaznoj strani GP Gradina
Velike brojke koje su zabeležene na Horgošu od septembra nisu jedini trend rasta turskih kamiona koji je postojao tokom 2021. godine. Naime, podaci Uprave carina pokazuju da je, na ulaznoj strani GP Gradina tokom čitave godine beležen veći broj turskih kamiona u odnosu na 2020.
– Srbija je bila i ostala vrlo privlačna tranzitna ruta, što zbog toga što je najkraća, što zbog činjenice da je doživela infrastrukturni procvat. Zbog izgradnje novih i rekonstrukcije starih putnih pravaca, prevoznici imaju daleko bolje uslove za putovanje nego ranije. Naravno, ne treba izgubiti iz vida ni aspekte koji nam ne idu u prilog, a to je pre svega činjenica da nismo deo EU, pa samim tim koridori koji vode preko Bugarske i Rumunije imaju prednost u tom smislu. Prevoznik se na putu ka Evropi, ukoliko ide preko tih zemalja, ne suočava sa granicama, što kod nas nije slučaj – navode iz Uprave carina.
Kada je reč o broju službenika na teretnim terminalima pomenuta dva prelaza (Horgoš i Gradina) koje turski prevoznici najčešće koriste, stav Uprave carina je da „u ovom trenutku obe ispostave raspolažu dovoljnim brojem ljudi“, kao i da, kako tvrde „službenici pokazuju da mogu adekvatno da odgovore na povećan broj teretnih vozila na pomenutim prelazima“.
– Carinska procedura za teretna vozila na našoj strani granice traje svega nekoliko minuta, što dokazuje i poslednja Studija merenja vremena koja je nedavno okončana, a koja se svake treće godine sprovodi pod okriljem Svetske banke. Naime, rezultati studije su pokazali da je prolazno vreme za carinske formalnosti izvanredno. Našim službenicima je za obradu deklaracije u izvozu potrebno svega nekoliko minuta – od 2 do 15 minuta na drumskim graničnim prelazima – tvrde iz Uprave carina.
Kako će se situacija razvijati u 2022, ostaje nam da vidimo. Ukoliko brojke nastave da rastu, jasno je da bi država od od većeg broja turskih kamiona ostvarila benefit u vidu veće naplate putarina i to je, kako navodi Spasić, „jedina korist koja je izvesna“.
Sa druge strane, bez obzira na korist koju donosi rast tranzitnog saobraćaja, nikako ne treba zaboraviti jesen 2021, i situaciju, koja je samo ponovila lekciju koju, izgleda, nikako da naučimo – da su gužve na prelazima gorući problem transportne industrije.
Ugovoreno više bilateralno-tranzitnih dozvola sa Turskom
Podsetimo, sastanak Mešovite komisije za međunarodni drumski prevoz Srbije i Turske jedan je od značajnijih događaja koji je obeležio 2021, kada je reč o odnosu dveju zemalja u sektoru međunarodnog transporta.
Tom prilikom, turska strana je ponovo izrazila potrebu za trajnijim rešenjem tranzitnih prevoza preko teritorije Republike Srbije, ali i ponovila negativan stav po pitanju potpune liberalizacije prevoza, kao i povećanje broja dozvola za prevoze za/iz treće države.
– Oni žele slobodniji prolaz kroz Srbiju, dakle, prolaz bez dozvola, i zauzvrat nude slobodan prolaz kroz Tursku. Problem je što mi uopšte u tranzitu ne idemo kroz Tursku, te mi uz dozvole u biletu tražimo i treće zemlje, dakle da vozimo za Tursku iz neke druge države, ne iz Srbije. Tu nastaje problem, jer se oni slažu za bilet, ali ne daju treće zemlje – dakle, ne žele potpunu liberalizaciju – objašnjava generalni sekretar Poslovnog udruženja Međunarodni transport Aleksandar Spasić.
Foto: Uprava carina
