Da li će naša železara osetiti boljitak od ukidanja carina na čelik između SAD i EU
Sjedinjene Američke Države i Evropska unija najavili su da će početi da pregovaraju o ukidanju tarifa na čelik i aluminijum koje je Vašington uveo tokom predsedničkog mandata Donalda Trampa. To bi možda moglo da dovede do ukidanja kvota i smanjenja carina za naše izvoznike, smederevsku železaru i užičku valjaonicu, ali nužno i ne mora da znači.
U zajedničkom saopštenju, američki trgovinski predstavnik i Evropska komisija navode da ostaju posvećeni brzom uključivanju u ove pregovore kako bi pre kraja godine pronašli rešenja koja će pokazati kako SAD i EU mogu da se pozabave problemom prekomernih kapaciteta i obezbede dugotrajnu održivost industrije čelika i aluminijuma. Njihov zajednički cilj je da okončaju spor pred Svetskom trgovinskom organizacijom koji je pokrenula EU, posle više neuspelih pokušaja da postigne dogovor sa Trampovom administracijom.
SAD su u junu 2018. uvele carinu od 25 odsto na evropski čelik i od 10 procenata na evropski aluminijum, navodeći kao razlog zabrinutost za nacionalnu bezbednost. EU je uključila kontramere za američki izvoz u vrednosti od 6,4 milijarde evra. Dodatno, da bi zaštitila svoje čeličane EU je uvela kvote na uvoz čelika iz trećih zemalja, među kojima je i Srbija.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, kaže da je međunarodno tržište vrlo umreženo, pa samim tim poremećaji u jednom delu sveta se mogu više-manje odraziti na poslovanje pojedinih zemalja, regiona, pa i celokupne spoljne trgovine.
U pogledu trgovine čelikom, ona je bila ograničena tenzijama između vodećih privreda sveta koje su pribegle protekcionističkim merama kako bi, uslovno rečeno, zaštitile domaću proizvodnju od strateškog značaja.
Prema njegovim rečima, ukidanje carina koje je prethodna administracija u Vašingtonu uvela prema EU, jeste dobar znak, ali se postavlja pitanje ograničenja koja se odnose na kineski čelik.
Podsećanja radi, nakon što su SAD uključile dodatne carine na uvoz industrijskih metala iz Kine, veće količine sirovina su preusmerene ka EU, čime je prema navodima Brisela, znatno bila ugrožena proizvodnja u EU članicama, koje su bile cenovno manje konkurentne.
U tom smeru, ukidanje carina na relaciji SAD–EU, ne mora da znači da će se ubrzo otkloniti ograničenja na izvoz čelika iz Srbije. Ono što brine, jeste da se u ekonomskom sukobu, u smislu nekonvencionalne ”konkurentske utakmice na globalnom tržištu, SAD i EU mogu posmatrati kao jedna strana, koja se na neki način suprotstavlja rastućem uticaju Kine na globalnom nivou, a posebno u Evropi”, smatra Stanić.
Sagovornik Plitike naglašava da Srbija nastoji da evropskim partnerima ukaže na potrebu preispitivanja odluke o ograničenju izvoza čelika, a otopljavanje ekonomskih odnosa između Vašingtona i Brisela daje dodatnu argumentaciju u pravcu dalje liberalizacije međunarodnog tržišta.
Posmatrano u milionima evra, izvoz čelika iz Srbije u svet je u prvom kvartalu 2021. u odnosu na isti period prošle porastao za oko šest odsto dok je izvoz u EU opao za oko dva procenta.
U pogledu ukupnog izvoza čelika, prema Stanićevim rečima, tržište EU prima oko 80 odsto sirovina iz Srbije, a najznačajnija izvozna tržišta su Italija, Bugarska i Poljska. Izvoz HBIS grupe je i dalje pod uticajem kvota iz EU, ali ova kompanija ostaje jedan od vodećih izvoznika Srbije.
Kako se navodi u najnovijem izdanju biltena „Makroekonomske analize i trendovi” vrednost trenda proizvodnje osnovnih metala od početka 2013. do maja 2019, povećana je 2,7 puta. Stručnjaci ukazuju da je osnovni faktor ovog rasta bio ulazak kineske HBIS grupe u vlasništvo železare.
Američke antidamping carine na uvoz legiranog aluminijumskog lima odnose se na 18 država: Srbiju, Bahrein, Brazil, Hrvatsku, Egipat, Nemačku, Indiju, Indoneziju, Italiju, Oman, Rumuniju, Sloveniju, Južnu Afriku, Španiju, Tajvan, Tursku, Grčku i Južnu Koreju.
Američka carina na uvoz aluminijumskog lima od marta iznosi 25,84 procenta umesto 11,67 odsto, koliko je bilo predviđeno preliminarnom odlukom iz oktobra prošle godine i znatno je pogodila našeg jedinog izvoznika „Impol seval”, valjaonicu aluminijuma iz Užica, koji plasira obrađene legure ovog metala na tržište SAD.
Kada je reč o aluminijumu Trampove carine i kriza izazvana virusom korona je za skoro 90 odsto već smanjila izvoz u Ameriku. Prodaja obrađenog aluminijuma na ovom tržištu 2017. bila je zanemarljiva da bi znatno skočila 2018. i posebno 2019, kada je izvezeno aluminijuma u vrednosti 20,8 miliona evra ili 8.200 tona. Međutim, zbog prošlogodišnjeg ograničenja Trampove administracije na tamošnjem tržištu je prodato svega oko hiljadu tona u vrednosti od oko dva miliona evra.
Poređenja radi, Amerika je pre dve godine bila na trećem mestu kada je reč o izvozu našeg aluminijuma, a sada je na devetnaestom.
