Mađarski plan za razvoj logistike: brži protok na granicama, ograničavanje broja podizvođača
Mađarska vlada razmatra ograničavanje broja podizvođača u lancima snabdevanja, postavljanje minimalne naknade za usluge, kao i poboljšanje graničnih prelaza i tranzitnih kapaciteta da bi se vozilima obezbedio brži ulazak u Evropsku uniju, najavio je ministar ekonomskog razvoja Marton Nađ (Márton Nagy) na prošlonedeljnoj konferenciji u Budimpešti piše trans.info.
Iznoseći planove za dalji razvoj, Nađ je izjavio da sektor logistike i transporta trenutno čini 5% mađarskog BDP-a i ukazao da bi ovaj udeo mogao da poraste na 10% do 2030. godine. Kako su preneli mađarski mediji, ministar je takođe istakao da će priliv direktnih stranih investicija (SDI) snažno povećati učešće izvoza u BDP-u, kao i da će udeo proizvodnje rasti.
Sa povećanjem proizvodnih kapaciteta, važno je da potrebu za povećanim obimom logističkih zadataka mogu da zadovolje domaći igrači, dodao je ministar Marton Nađ.
Plan razvoja u 10 tačaka
Vlada je identifikovala deset ključnih tačaka kako bi pomogla Mađarskoj da dostigne 90% razvoja EU do 2030. To uključuje povećanje kapaciteta za proizvodnju energije za 1,5 puta, izgradnju zelenog energetskog miksa, privlačenje pola miliona novih radnika, kao i poboljšanje graničnih prelaza i unapređenje transporta.
Prema rečima ministra, infrastruktura Mađarske prati razvoj privrede, a povećanje dužine mađarskih autoputeva je u skladu sa evropskim standardima, jer se do autoputeva može doći za 60 minuta na 90% teritorije zemlje.
Tranzitna uloga zemlje je najvažnija, jer je Mađarska ulazna tačka u Evropsku uniju iz tri pravca, a političari su naveli da je rat samo ojačao ovu ulogu. Mađarski ministar je rekao da vlada planira proširenje autoputa M1 između Budimpešte i Austrije i napomenuo da ograničeni kapaciteti istočnih i južnih graničnih prelaza ograničavaju potencijal za rast.
– Ako postoji usko grlo u Mađarskoj, sirovine i gotovi proizvodi ne mogu da se transportuju, rokovi isporuke se povećavaju, troškovi rastu, a to se može odraziti i na strane direktne investicije – dodao je Nađ.
Članovi oko 130.000 mađarskih porodica zaposleni su u sektoru teretnog saobraćaja, a u ovom sektoru je prošle godine radilo 285.000 ljudi, što predstavlja 6% aktivne radne snage.
Udvostručeni skladišni kapaciteti
Nađ je rekao i da skladištenje postaje sve važniji deo sektora logistike. Kako je istakao, skladišni kapaciteti povećani su sa milion kvadratnih metara u 2021. na oko 2 miliona m2 u 2023, a sve više dominiraju mađarske kompanije.
Kao najveće izazove, ministar je naveo da ne samo na međunarodnom, već i na domaćem tržištu, mađarski igrači kontinuirano gube udeo, a strani konkurenti ih guraju sa tržišta.
– Međutim, kako se direktne strane investicije povećavaju, izvozni kapacitet će se povećati, što će povećati i potražnju za špedicijom, a ovo je odlična prilika za mađarske špeditere – rekao je Nađ.
Vlada, zajedno sa privredom, radi na paketu predloga za dupliranje učešća sektora logistike i transporta u BDP-u do 2023. To uključuje ograničavanje broja podizvođača u transportnom lancu, postavljanje minimalnih naknada za usluge i unapređenje graničnih prelaza i tranzitnih kapaciteta kako bi se obezbedio brži pristup Evropskoj uniji.
Cilj vlade je da Reske (Röszke) učini najvažnijim logističkim centrom ne samo u Centralnoj i Istočnoj Evropi, već i u Evropi u celini – dodao je Marton Nađ.
- PROČITAJTE I:
