Nataša Mirković, pomoćnik direktora Uprave carina – Digitalizacija je fantastičan iskorak u budućnost, ali ne i čarobni štapić

Uprava carina nedavno je pokrenula veliki i sveobuhvatan projekat digitalizacije postupaka, koji će našu zemlju svrstati rame uz rame sa modernim evropskim carinskim administracijama. Kada se govori o digitalizaciji, ključna reč najčešće je ušteda: ušteda vremena, ušteda novca, ušteda kadrovskih resursa… Ipak, sve to često zna da zvuči i apstraktno, zbog čega ovog puta govorimo o konkretnim primerima.

Šta će omogućiti automatizovani izvozni sistem, kakve benefite donosi postupak centralizovanog carinjenja, zbog čega je digitalizacija sistema carinskih odluka značajna za privredu, kao i o mnogim drugim temama, u ekskluzivnom intervjuu za portal PlutonLogistics pojašnjava Nataša Mirković, pomoćnik direktora Uprave carina u Sektoru za carinske postupke. 

PL: U proteklim sedmicama, od naših čitalaca-prevoznika dobili smo veliki broj različitih pitanja povodom obaveze posedovanja EORI broja od 1.12.2023. Da li je ovaj rok na snazi, imajući u vidu da je primena NCTS faze 5 planirana za kraj januara 2024. godine? Takođe, gde se može dobiti više informacija o ovoj temi?

Obaveza posedovanja EORI broja za prevoznike se ne odlaže imajući u vidu da je veliki broj zemalja Evropske unije počeo sa primenom NCTS faze 5.

Više informacija se može naći na veb-stranici Uprave carina. Postavljeno je obaveštenje o EORI broju sa direktnim linkom gde privredni subjekti i druga lica mogu izvršiti registraciju kod nadležnih organa u svakoj državi članici EU.

PL: Predstavljanje projekta eCarina u Privrednoj komori Srbije pre nekoliko nedelja, izazvalo je veliku pažnju i interesovanje domaće privrede. Iako je reč o kompleksnoj temi, koju naravno nije moguće sažeti u samo jednom tekstu, naša namera je da barem u određenoj meri čitaocima približimo konkretne promene koje ih očekuju. Budući da su izvozne aktivnosti od izuzetnog značaja za domaću privredu, možete li nam najpre reći koje su najvažnije promene koje se očekuju kada je reč sistemu izvoza i za svaku od njih kakve benefite donosi za kompanije?

– Sistem AES – automatizovani izvozni sistem, omogućava brže i efikasnije sprovođenje izvoznih procedura, podnošenjem i obradom elektronske deklaracije, što utiče na smanjenje vremena i troškova neophodnih za obavljanje carinskih formalnosti i bez potrebe da deklarant dolazi na ispostavu.

Jedan od benefita za privredne subjekte biće i automatsko obaveštenje o istupanju robe, čime se privrednim subjektima olakšava ostvarivanje poreskog oslobođenja za izvezenu robu.

Privredni subjekti će imati mogućnost da se bez podnošenja izvozne carinske deklaracije, na osnovu poruke „obaveštenje o reeksportu“ koju šalju izlaznoj carinskoj ispostavi, stranu robu koja je dopremljena i privremeno smeštena stave u ponovni izvoz – reeksport.

Postupak centralizovanog carinjenja omogućava privrednim subjektima automatsko podnošenje carinske deklaracije kod jedne carinske ispostave, dok se roba doprema kod druge radi sprovođenja pregleda.

PL: Na događaju u PKS kao naročito značajnu istakli ste mogućnost podnošenja sažete izvozne deklaracije, koju dosada nije bilo moguće realizovati. Koje su prednosti koje se na taj način ostvaruju?

– Mogućnost podnošenja sažete izlazne deklaracije predstavlja još jedan korak ka približavanju i usaglašavanju sa IT sistemima EU, a koji se pre svega odnose na aspekte sigurnosti i bezbednosti u EU. Svi aspekti primene sažete izlazne deklaracije biće pažljivo razmotreni prilikom implementacije, o čemu će privreda biti blagovremeno obaveštena.

PL: Koje su najveće izmene koje su planirane kada govorimo o uvozu?

– Sistem AIS omogućava brže i efikasnije sprovođenje podnošenja i obrade deklaracije, kao i direktnu komunikaciju sa drugim sistemima. Bitno se smanjuje vreme obrade deklaracije bilo da se radi o uvozu ili posebnim postupcima. Dokumentacija je u elektronskom obliku, što omogućava ubrzanje postupka, a samim tim i smanjenje vremena i troškova za poslovnu zajednicu. Automatizacija procesa podrazumeva da će rad na najvećem broju deklaracija biti okončan bez potrebe da deklarant dolazi na ispostavu – dovoljna je komunikacija između carinske i aplikacije carinskog agenta.

Izmene deklaracija će takođe biti jednostavnije i u većini slučajeva neće biti potrebe da se zahtev podnosi u papirnom obliku. Nosioci AEO statusa će osetiti benefit kroz ubrzanje i pojednostavljenje procedura.

PL: Šta donosi digitalizacija sistema carinskih odluka? Zbog čega je ovo značajno?

– Veliki broj odluka koje će Uprava carina donositi prema privrednim subjektima biće u elektronskom obliku. To znači da će i podnošenje zahteva od strane privrednih subjekata biti elektronsko. Na taj način će se ubrzati donošenje odluka, a poseban benefit je što će podnosioci zahteva imati elektronski uvid u smislu praćenja statusa njihovog zahteva.

PL: Da li je poslednji kvartal 2025. realan ili ambiciozan rok za implementaciju pomenutih sistema i pratećih podsistema? Da li je moguće sprovesti ovu reformu u ovom – reklo bi se na prvi pogled – kratkom roku?

– Rok jeste ambiciozan, pre svega jer je praksa država članica pokazala da se neki od sistema rade više godina. Radi se o korenitoj promeni, koju je mnogo važnije sprovesti kvalitetno, nego brzati pa se suočiti sa brojnim problemima. Radićemo maksimalno efikasno, ali nikako na uštrb kvaliteta, jer znamo da je to mač sa dve oštrice. Iako je ambiciozan, plan da sve bude gotovo do kraja 2025. i početka 2026. je istovremeno i realan.

PL: Da li se srpska carina u ovom poslu ugledala na neku drugu zemlju, da li imate pomoć, odnosno podršku od carinskih administracija Evropske unije i kakva su njihova iskustva sa sličnim tranzicijama?

– Naravno, namera nam i jeste da primenimo najbolju evropsku praksu.

Tako su, na primer, češki eksperti angažovani da postave temelje svih sistema koje ćemo i mi primenjivati, italijanski eksperti pružaju pravnu pomoć na projektu, a imali smo prilike da vidimo i lično se uverimo kako ti sistemi funkcionišu u slovenačkoj carini koja je zaista maksimalno ubrzala svoje poslovne procese upravo zahvaljujući ovim novitetima.

PL: Na koji način ćete nastojati da se privreda detaljnije uputi u sve izmene koje je očekuju? Kolika prilagođavanja će biti potrebna, po vašem mišljenju? Da li su domaće kompanije dovoljno osposobljene, prvenstveno tehnološki, za saradnju sa digitalnom carinom?

– I za kompanije je, kao i za nas, to proces. Ništa se neće desiti preko noći. Važno je da svi imamo svest o tome zbog čega je neophodno da se što pre sa tim uhvatimo u koštac, kako ne bismo izgubili korak sa ostatkom razvijenog sveta, odnosno njihovim rastućim ekonomijama. Svakako nam je namera da tokom projekta i dalje radimo sa predstavnicima privrede kroz razne radionice, seminare i konsultacije, jer smo svesni da je i za domaće kompanije to svojevrstan skok u budućnost, kao i za nas…

PL: Ušteda je glavna reč kada govorimo o digitalizaciji carinskih sistema – ušteda vremena, ušteda rada, ušteda novca itd. Ipak, čini se da sve to značajnom broju ljudi i dalje zvuči prilično apstraktno. Možemo li da na nekom primeru ilustrujemo razliku „papirnog“ i „bespapirnog“ carinskog postupka?

– Kroz punu implementaciju NAP-a se, kako privreda, tako i carina postepeno uvodi u bespapirno poslovanje. U ovom trenutku je NAP omogućio deklaraciju u elektonskom obliku i komunikaciju u vidu poruka između carinske aplikacije i aplikacije deklaranta, olakšanje kod postupka dokazivanja da je roba istupila iz Republike Srbije, obaveštenje o carinskom dugu, čime se prisustvo i odlazak deklaranta na carinsku ispostavu značajno smanjuje, a time i toškovi.

Već sada, uvođenjem NAP-a, samo čuvanje deklaracije je u elektronskom obliku – nema potrebe za štampanjem, što takođe znači da nije potrebana kupovina propisanih samokopirajućih obrazaca.

Novi sistemi koji bi trebalo da budu pušteni u rad krajem 2025. godine, a potpuno operativni od juna 2026. godine, će omogućiti i podnošenje zahteva i donošenje odluka u elektronskom obliku, kao i prilaganje dokumenta u elektonskom obliku u vezi sa deklaracijom ili zahtevom.

U slučaju da carina zahteva dodatnu dokumentaciju ili pojašnjenje deklaracije u procesu dokumentarne kontrole, to će se tražiti elektronskom porukom, a deklarant će na zahtev carine odgovoriti tako što će priložiti tražena dokumenta u elektronskom obliku. Kada bude bila neophodna fizička kontrola, o tome će, kao i sada u NAP, deklarant biti obavešten elektronskom porukom.

PL: Iako sistemi o kojima smo govorili nisu vezani za granične prelaze, jedno od pitanja koje su privrednici postavili na skupu u PKS – i inače jedna od najvažnijih tema u transportno-logističkom sektoru, jeste da li bi, kada i na koji način digitalizacija mogla da pomogne da se reši pitanje gužvi na granicama? Sa druge strane, šta po vašem mišljenju prevoznici mogu da urade i koju dostupnu opciju da iskoriste, da bi sebi „pomogli“ na određeni način i smanjili zadržavanje?

– Verujte da je i nama to zadržavanje na prelazima bolno pitanje. Potpuno razumemo prevoznike koji se ponekad nalaze u paradoksalnoj situaciji da u 21. veku na jednom mestu provode čitave dane. Međutim, oni vrlo dobro znaju da to nema veze sa carinskom procedurom koja na granici traje svega nekoliko minuta. Problem je nešto drugo, kapacitet saobraćaja je uveliko prevazišao kapacitet prelaza, a u velikoj meri se graničimo sa državama članicama EU koje se suočavaju sa migrantskom krizom i samim tim sprovode dodatne kontrole na graničnim prelazima.

Kolone se formiraju na graničnim prelazima susednih carinskih administracija, a međuzone su neprestano pune. O tome koliko traje postupak na granici svedoče i opsežne studije merenja vremena koje potvrđuju da to nije uzrok zadržavanja. Rešenje za taj problem može biti samo sistemsko i mora biti sprovedeno na nivou svih administracija u regionu. To znači da digitalizacija postupaka, iako fantastičan iskorak u budućnost, ipak nije čarobni štapić.

Što se tiče preporuke šta bi prevoznici mogli da urade i ne samo prevoznici već i izvoznici, uvek savetujemo što veću upotrebu tranzitnog dokumenta T1 u unutrašnjim carinskim ispostavama, što drastično smanjuje carinske formalnosti na graničnim prelazima.

M.M.