Objašnjenje Uprave carina: Primena Sporazuma o slobodnoj trgovini sa EAEU
Primena Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije, Evroazijske unije i njenih država-članica (Rusije, Kazahstana, Belorusije, Jermenije i Kirgistana) počeće 10. jula.
U cilju pravilne i jednoobrazne primene odredaba Sporazuma, Uprava carina objavila je sledeće objašnjenje.
Struktura sporazuma sastoji se od sledećeg:
– Opštih odredaba kojima se uređuju ciljevi Sporazuma, odnos prema drugim međunarodnim sporazumima, režimi slobodne trgovine, tretman najpovlašćenije nacije, takse i dažbine, zabrane, količinska ograničenja i mere jednakog dejstva, nacionalni tretman, tehničke prepreke u trgovini, sanitarne i fitosanitarne mere, poreklo robe, tranzit robe i dr;
– Priloga 1. koji sadrži listu robe izuzete iz režima slobodne trgovine pri uvozu na carinsku teritoriju Republike Srbije iz država članica EAEU i listu roba koje su predmet tarifnih kvota za uvoz na carinsku teritoriju Republike Srbije iz država članica EAEU;
– Priloga 2. koji sadrži listu robe izuzete iz režima slobodne trgovine pri uvozu na carinsku teritoriju EAEU iz Republike Srbije i listu roba koje su predmet tarifnih kvota za uvoz na carinsku teritoriju EAEU iz Republike Srbije;
– Priloga 3. koji sadrži pravila o poreklu robe, a dodatno u okviru pravila o poreklu postoje i dva priloga. Prvi prilog uz pravila o poreklu robe se odnosi na formu sertifikata o poreklu robe (Forma ST-2) i dodatnog lista sertifikata o poreklu robe (Forma ST-2), dok se drugi prilog odnosi na formu deklaracije o poreklu robe;
– Priloga 4. koji sadrži odredbe u vezi sa određivanjem normalne vrednosti u antidampinškim istragama;
– Priloga 5. koji sadrži rešavanje sporova.
Akt Uprave carine sa svim detaljima (sticanje porekla, kumulacija porekla, direktna isporuka robe, uslovi za odobravanje režima slobodne trgovine, dokazi o poreklu, popunjavanje carinske deklaracije i drugo) možete pogledati OVDE.
Ministarstvo trgovine nedavno je podsetilo da je u pitanju „najvažniji sporazum o slobodnoj trgovini koji je Republika Srbija zaključila u prethodnom periodu“, naročito zbog činjenice da on znači proširenje liste robe koja se izvozi bez naplate uvoznih dažbina, kao i da su priključene još dve države. Njegova primena trebalo bi da značajno podigne izvoz srpske robe na EAEU tržište
– Ovim sporazumom biće omogućen pristup tržištu od preko 180 miliona ljudi za oko 99% robe iz Carinske tarife bez naplate carine, a na privrednicima je da te pogodnosti iskoriste – saopšteno je.
Sporazumom o slobodnoj trgovini Srbija zadržava izuzetno povlašćen izvoz koji ima na rusko tržište, što je bio jedan od glavnih ciljeva pregovora, budući da se oko 90% ukupne trgovinske razmene Srbije sa zemljama EAEU odnosi na Rusku Federaciju.
Najvažnije novine Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom
Novim Sporazumom, koji je sada proširen na još dve države – Republiku Jermeniju i Kirgisku Republiku, zadržan je visok stepen liberalizacije trgovine koji se primenjivao prema bilateralnim sporazumima o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, Belorusijom i Kazahstanom, uz dodatnu liberalizaciju za izvoz domaćih proizvoda u EAEU, saopštila je Uprava carina.
Jedna od značajnih novina je da prema novom Sporazumu za odobravanje režima slobodne trgovine više ne postoji uslov tzv. „direktne kupoprodaje“.
To praktično znači, da se prema novom Sporazumu roba može kupovati i prodavati i na osnovu kupoprodajnih ugovora sa trećim licima-posrednicima, dok je odobravanje režima slobodne trgovine prema prethodnim sporazumima bilo moguće samo ukoliko se roba uvozila ili izvozila na osnovu ugovora između rezidenata države jedne ili druge strane.
Primera radi, u Republici Srbiji se može primeniti preferencijalni tarifni režim za robu preferencijalnog porekla Ruske Federacije, za koju se uz dokaz o poreklu i dokaze o ispunjenosti uslova direktnog transporta, u Republici Srbiji podnosi i faktura iz treće zemlje, npr. Evropske unije, dodaje se.
