5 najvažnijih tačaka za budućnost pomorskog transporta

Organizacija Ujedinjenih nacija za pitanja trgovine, ulaganja i razvoja – UNCTAD, u najnovijem Pregledu pomorskog transporta za 2024. godinu detaljno je analizirala trenutno stanje i buduće perspektive globalne pomorske industrije. Izveštaj se bavi time kako geopolitičke napetosti, klimatski rizici i ekonomski pritisci oblikuju budućnost pomorskog transporta. Naglašeni su hitna potreba za dekarbonizacijom, digitalnim inovacijama, obnovom flote i jačom međunarodnom saradnjom.

Prema pisanju portala gCaptain, važno je obratiti pažnju na 5 ključnih tačaka iz ovog izveštaja, kao i na njihovo značenje za budućnost brodarstva.

1. Slabost uskih pomorskih prolaza ugrožavaja globalne lance snabdevanja

Ključna tačka: Strateški pomorski prolazi – poput Sueckog kanala, Panamskog kanala i Crvenog mora, sve su osetljiviji na poremećaje uzrokovane klimatskim promenama, geopolitičkim sukobima i regionalnom nestabilnošću.

– Pomorska industrija se oslanja na ove prolaze kako bi smanjila vreme putovanja i troškova. Međutim, izveštaj naglašava kako geopolitičke napetosti, poput napada Hutista u Crvenom moru, te klimatski uticaji, kao što su niski vodostaji u Panamskom kanalu, izazivaju značajne poremećaje. Ove okolnosti prisiljavaju brodove da se preusmeravaju na duže rute oko Rta dobre nade, povećavajući potrošnju goriva, operativne troškove i emisiju ugljen-dioksida.

Za brodarske kompanije to znači rast troškova i kašnjenja, što konačno utiče na globalne lance snabdevanja, posebno u pogledu sigurnosti snabdevanja hranom i energentima.

UNCTAD predlaže pojačanu međunarodnu saradnju kako bi se ključni pomorski prolazi zaštitili od geopolitičkih i klimatskih rizika. Ovim Izveštajem pozivaju vlade i industrijske aktere na ulaganja u otpornost ovih kritičnih ruta kroz jačanje infrastrukture, poboljšanje sistema ranog upozorenja i promovisanje regionalne saradnje. Kako navode, povećana koordinacija između država, posebno u nestabilnim regionima poput Crvenog mora i Panamskog kanala, ključna je za osiguranje nesmetanih trgovinskih tokova i prevenciju budućih poremećaja.

2. Oporavak pomorske trgovine, ali rizici ostaju

Ključni tačka: Globalna pomorska trgovina porasla je za 2,4% u 2023. godini, oporavljajući se od pada u 2022. godini, ali rizici povezani s geopolitičkom nestabilnošću i klimatskim promenama i dalje prete dugoročnom oporavku.

– Iako je došlo do oporavka pomorske trgovine, poslovno okruženje je i dalje izazovno. Rast trgovine rasutim teretom, poput železne rude i žitarica, pomogao je stabilizovanju trgovine, ali kontejnerska trgovina, koja je u 2023. porasla tek za 0,3%, suočava se s daljim preprekama sve dok se globalni lanci snabdevanja ne stabilizuju – navodi se u Izveštaju.

Izveštaj ističe da klimatski poremećaji i geopolitičke tenzije, poput sukoba u Ukrajini, mogu i dalje usporavati oporavak trgovine.

Predlog UNCTAD-a su hitna ulaganja u otpornu infrastrukturu na ključnim trgovinskim rutama, kao i diverzifikaciju brodskih koridora, kako bi se smanjila zavisnost od ranjivih prolaza.

3. Rast vozarina podstiče inflaciju i ugrožava ekonomski rast

Ključna tačka: Poremećaji u uskim prolazima i povećani operativni troškovi doveli su do rasta vozarina, pogoršavajući inflaciju i ugrožavajući ekonomski rast, posebno u malim ostrvskim državama u razvoju (SIDS) i najmanje razvijenim zemljama (LDC).

– Kako se brodovi preusmeravaju da izbegnu ranjive prolaze, troškovi prevoza su porasli. Do sredine 2024. godine, Šangajski indeks kontejnerskih vozarina (indeks troškova prevoza kontejnerskih tereta između glavnih trgovačkih luka širom sveta, kao što su Šangaj, Los Anđeles, Roterdam i drugi) više se nego udvostručio. Ti viši troškovi prenose se na potrošače, podstičući inflaciju i ugrožavajući ekonomsku stabilnost, posebno u ranjivim ekonomijama poput malih ostrvskih država koje se u velikoj meri oslanjaju na pomorski uvoz – navodi se u Izveštaju i dodaje da za brodarsku industriju ovo naglašava važnost pronalaska isplativih rešenja za ublažavanje uticaja preusmeravanja i poremećaja.

UNCTAD predlaže pojačano praćenje globalnih tržišta vozarina kako bi se bolje razumelo šta pokreće rast troškova.

4. Dekarbonizacija brodarstva zahteva bržu obnovu flote

Ključna tačka: Prelaz globalne brodarske industrije na niskougljienične operacije je spor, a obnova flote usporena je zbog visokih troškova, nesigurnosti oko budućih goriva i spore primene tehnologija alternativnih goriva.

– Brodarstvo čini 3% globalnih emisija gasova staklene bašte, ali napredak ka dekarbonizaciji i dalje je spor. Do početka 2024. godine, samo polovina novonaručenih brodova bilo je sposobno da koristi alternativna goriva, a rashodovanje starijih, manje efikasnih brodova usporeno je zbog visokih vozarina – objašnjenje je iz Izveštaja. Kako se podvlači, industrija se suočava s rastućim regulatornim pritiscima na smanjenje emisija.

Predlog UNCTAD-a su povećana ulaganja u brodarske tehnologije sa niskim emisijama CO2 i razvoj alternativnih goriva kako bi se ubrzala dekarbonizacija pomorskog sektora.

5. Unapređenje luka i olakšavanje trgovine je presudno

Ključna tačka: Poboljšanje performansi luka i olakšavanje trgovine ključno je za osiguranje otpornosti i efikasnosti globalne pomorske trgovine, posebno suočene s klimatskim rizicima i rastućim operativnim pritiscima.

– Luke su ključni centri globalne trgovine, ali se suočavaju s rastućim izazovima, uključujući klimatske promene, povećanje obima pomorskog prometa i potrebu za većom efikasnošću. Izveštaj poziva na primenu digitalnih tehnologija, poput blockchaina i veštačke inteligencije, kako bi se optimizovale lučke operacije, smanjile gužve i poboljšalo praćenje tereta – navodi se u Izveštaju.

UNCTAD predlaže ubrzanu primenu digitalnih tehnologija i ulaganja u pametne lučke sisteme kako bi se poboljšali procesi rukovanja teretom i otpremom i ojačala otpornost luka na klimatske promene.

Izvor: Pomorac.hr/gCaptain
Foto: Pixabay.com/hectorgalarza, ilustracija