Kina i budućnost železnice – Najbrži teretni voz na svetu voziće 350 km/h (VIDEO)
Teretni voz koji ide brzinom od 350 kilometara na čas? Nekima se može zavrteti u glavi samo od ideje za tako nešto! Ipak, ekspresni teretnjaci nisu samo naučno-fantastična ideja, već budućnost železničkog transporta koja je već stigla – i to u Kinu.
Otkako je ova zemlja zvanično pokrenula izgradnju mreže velike brzine 1997. godine, rute su zabeležile ogroman rast. Ukupna kineska železnička mreža od nešto više od 131.000 kilometara trenutno uključuje oko 30.000 km linija velike brzine, a Peking priprema ambiciozni program proširenja kako bi se brojka povećala na 70.000 km u narednim godinama. Više od tri četvrtine svih velikih kineskih gradova već je povezano linijama velike brzine.
Dva važna događaja nedavno su pružila pogled u budućnost železničkog saobraćaja: izgradnja veze za teretne vozove velike brzine između Vuhana i Pekinga u novembru i predstavljanje posebno dizajniranog teretnog voza velike brzine u decembru prošle godine.
Zbog Dana samaca poslato 2,7 milijardi paketa!
Motivacija za jednu od ovih inicijativa dolazi zbog Dana samaca (Singles’ Day, poznatog i kao Double Eleven), koji se slavi 11. novembra još od 1993. Popularni praznik je „pokrenula“ grupa neoženjenih mladića iz Nankinga, kao način da proslave svoju slobodu, a on se potom razvio u veliki komercijalni događaj koji donosi masovne popuste i rasprodaje. Zbog veličine kineskog tržišta, Dan samaca je danas zapravo najveći svetski dan online kupovine, koji je nadmašio čak i Crni petak i Sajber ponedeljak. Kako potražnja raste svake godine i broj ekspres-pošiljaka se ekstremno povećava, pa su potrebna inovativna i pametna rešenja.
Prema zvaničnim podacima Kineske poštanske službe, ukupan obim brzih pošiljki povezanih sa Danom samaca u 2019. iznosio je zapanjujućih 2,3 milijarde paketa, a 2020. je dostignuto čak 2,7 milijardi! Kako zadovoljiti takvu tražnju, kada su obični teretni vozovi suviše spori, a domaći avio-prevoz skup i zagađuje? Odgovor je u železničkim vezama velike brzine od 250 do 300 km/h ili više!
Prvi teretni ekspres uspostavljen je 1. novembra 2020, između proizvodne centrale Vuhan i Pekinga.
U 05:30h, voz velike brzine Fuksing (Fuxing) krenuo je sa železničke stanice Hankou u Vuhanu u centralnoj Kini: osam prenamenjenih vagona koji su nosili ukupno 40 tona ekspresnih pošiljaka e-trgovine krenuli su za Peking brzinom do 300 kilometara na sat, sa samo jednim interventnim zaustavljanjem. Istovremeno, drugi voz je napustio zapadnu železničku stanicu u Pekingu i stigao u Vuhan u 10:20h.
Vagoni preuređenog teretnog voza nemaju sedišta. Bili su natovareni sa dva reda plavih teretnih sanduka, a evo kako je to izgledalo:
U ovom trenutku teško je reći da li je takav korak pogurala i činjenica da je zabeležen veliki pad u putničkom saobraćaju zbog pandemije, pored povećane potražnje za pošiljkama e-trgovine (na sličan način dovijale su se i aviokompanije tokom 2020). Biće zanimljivo videti kako će se ova usluga razvijati i da li će biti dodato još veza sa drugim gradovima.
Novi rekorder skoro dvostruko brži
Teretni voz koji je 23. decembra predstavila državna China Railway Rolling Stock Corporation (CRRC) pokazuje da izuzetno brz teretni železnički transport nije daleka budućnost. Specijalizovani model, koji je dizajniran za transport tereta brzinom od 350 km/h, biće proizveden u Tandšanu u severnoj kineskoj provinciji Hebej. Ovaj voz spolja podseća na uobičajeni putnički voz (iako je 85% kapaciteta namenjeno za teret), a takav dizajn značajno smanjuje otpor pri radu i otpor vazduha.
Pri brzini od 350 km/h, on će daleko iza sebe ostaviti do sada najbrži teretni voz, italijanski Mercitalia Fast. Italijan je, inače, u funkciji od novembra 2018, a vozi brzinom od 180 kilometara na čas između južnog italijanskog logističkog čvorišta Kazerta i Interporto Bolonja, drugog najvažnijeg logističkog centra u severnom delu zemljle. I ovde je motivacija bila brža obrada porudžbina za e-trgovinu uz značajno smanjenje kamionskog saobraćaja na istoj ruti.
Specijalno dizajnirani teretni-voz ima osam vagona i vrata za utovar široka 2,9-metara kako bi se osigurao brz utovar i istovar. Proces utovara je bezbedan i efikasan zahvaljujući upotrebi specijalnih kotrljajućih kontejnera, sličnih onima koji se koriste u avionskom prevozu. Ne samo da je to najbrži teretni voz u svetu, već se njime može upravljati i pri ekstremnim temperaturama: bilo da je reč o zimskih -25 stepeni Celzijusa u stepama severne Kine ili preko 40 stepeni Celzijusa u vrelom letnjem danu u južnoj Kini, roba se dalje može bezbedno transportovati. Za prelazak razdaljine od 1.500 kilometara biće potrebno samo pet sati. S obzirom na veliku površinu Kine, ovo znači veliko pojačanje za domaće lance snabdevanja.
U trendu, ali da li je praktično?
Putnički transport vozom velike brzine je u usponu širom sveta i dokazao je svoju vrednost. Međutim, železničke linije velike brzine obično povezuju glavne gradske centre, koji uglavnom nisu direktna odredišta „klasičnog“ teretnog saobraćaja. Zato je jasno da će rasuta roba kao što je ugalj, ruda, i drvo i dalje prevoziti „dobri, stari“ (a takođe i spori) teretni voz. Trenutno, takođe ne postoji način za slanje kontejnera, svetske standardne jedinice za otpremu robe, jureći kroz selo brzinom od 350 km/h. Ali ko zna koje nas tehnologije očekuju u budućnosti?
U međuvremenu, čini se da je ekspresna isporuka robe široke potrošnje velike vrednosti, kao i pošiljki e-trgovine, dobra „mušterija“ za ovakve vozove, sve dok postoji potrebna infrastruktura. Kamioni su suviše spori, a kratki letovi suviše skupi – što je odlična prilika da teretni voz nove generacije stvori svoju sopstvenu nišu!
Čak i ako se stanovništvo velikih gradova u Evropi ne može takmičiti sa urbanim centrima Kine, ovde bi vredelo razmotriti sličan razvoj. Naposletku, Evropa je već uvezana mnogim svojim sopstvenim železničkim rutama velike brzine.
Prevoz robe od Kine do Evrope – cargo-partner redovni nedeljni servis
Železnički transport robe iz Kine u Evropu danas je u fokusu više nego što je to bio slučaj tokom nekoliko prethodnih decenija, budući da je u nestabilnim uslovima ostao prilično stabilna opcija. Na transport vozom širom sveta anitiepidemiološke mere uglavnom nisu uticale, što nije slučaj sa drugim vidovima prevoza. Izuzetna prednost je i vreme isporuke, a u kontekstu epidemije koronavirusa vreme isporuke za osnovnu robu je od posebnog značaja.
Potražnja za bržom opcijom transporta od prevoza brodom, stavila je Novi put svile u prvi plan, a stručnjaci predviđaju da će značaj ove rute dodatno rasti u budućnosti. Takođe, tarife za prevoz pošiljaka od Kine do Evrope, kako brodom, tako i avionom su se drastično povećale.Mnoge kompanije traže alternativu za transport važnih pošiljaka do Evrope, a cargo-partner je prepoznao potrebu za atraktivnim i pouzdanim alternativnim rešenjima u odnosu na uobičajene rute i može da ponudi niz dodatnih opcija.
cargo-partner transportno rešenje vozom, sa redovnim nedeljnim polascima i tranzitnim vremenom od 18 do 22 dana, direktno povezuje ova dva kontinenta i obezbeđuje da pošiljka bude preuzeta na željenoj lokaciji i isporučena na tačno odredište.
Pošiljke se mogu preuzeti preko rasprostranjene mreže habova u celoj Kini. Pomoću platforme za upravljanje kompletnim lancem snabdevanja (SPOT) obezbeđeni su transparentnost i uvid u sve podatke. Zahvaljujući opciji direktnog prevoza bez pretovara, direktna LCL usluga omogućava najbržu isporuku od vrata do vrata. cargo-partner usluge železničkog transporta obuhvataju distribuciju i skladištenje, sa nizom dodatih opcija kao što su utovar, istovar, paletizacija i osiguranje kontejnera kao i sveobuhvatna podrška usluzi carinjenja kako u Kini, tako i u Evropi.
cargo-partner je je kompanija u privatnom vlasništvu sa višedecenijskim iskustvom u oblasti transporta. U Srbiji postoji punih 15 godina i u ponudi ima rešenja za najrazličitije industrije. Ova kompanija u mogućnosti je da kreira personalizovane solucije maksimalno prilagođene specifičnim zahtevima korisnika, kako sa avio, drumski, pomorski i železnički saobraćaj, tako i za usluge logistike i carinjenja.
