Povećana efikasnost i brzina – Tri nova zakona o železnici približavaju Srbiju Evropskoj uniji

Železnički sektor u Srbiji dobio je tri nova zakona – o železnici, o interoperabilnosti železničkog sistema i bezbednosti železničkog saobraćaja. Cilj zakona, koji su usvojeni krajem maja je približavanje srpskog železničkog sektora Evropskoj uniji i stvaranje pretpostavki za ulazak na jedinstveno evropsko železničko tržište. Zakonima se uređuje oblast železničkog saobraćaja, a očekuje se da će njihova primena doprineti i povećanju efikasnosti i brzine prevoza robe na železnici.

Zakon o železnici

Zakonom o železnici uređuje se upravljanje železničkom infrastrukturom, delatnost železničkog prevoza, obavlja licenciranje prevoznika, utvrđuje oblast cena i usluga i nadležnost Direkcije za železnice.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navode da se novim zakonom o železnici omogućava dalje usklađivanje domaćih propisa sa evropskom regulativom, posebno u vezi sa funkcionisanjem tržišta železničkih usluga. „Pristup železničkoj infrastrukturi i uslužnim objektima (luke, teretni terminali, ranžirne stanice) je uređen na transparentan način i podjednako za sve korisnike železničkih usluga“, kažu u resornom ministarstvu. Olakšan je upis javne železničke infrastrukture u javne knjige o evidenciji prava na nepokretnostima i vodovima za upravljača infrastrukture.

Važna novina koju zakon donosi je da će, oštećenje železničke infrastrukture, uključujući i krađe koja pričinjavaju veliku materijalnu štetu i predstavljaju rizik po bezbednost saobraćaja, ubuduće biti sankcionisane kao krivično delo. Novim zakonom omogućava se da svi železnički prevoznici i upravljač infrastrukture posluju na način koji je u skladu sa zahtevima tržišta. Zakon omogućava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.

Ocenjeno je da će se poboljšanim i preciziranim uređenjem i regulisanjem tržišta železničkih usluga značajno podići interesovanje domaćih i stranih privrednih subjekata za ulaganje u železničku infrastrukturu, kao i prevoz robe i putnika železnicom. U tom smislu, očekuje se pojava novih privrednih subjekata koji će obavljati poslove prevoza u železničkom saobraćaju i upravljanja uslužnim objektima, čime su stvoreni uslovi za pojavu konkurencije na tržištu usluga u železničkom saobraćaju.

Zakon o bezbednosti i interoperabilnosti železnice sad su razdvojeni na dva nova zakona, zakon o bezbednosti u železničkom saobraćaju i zakon o interoperabilnosti železničkog sistema. Na taj način uspostavljaju se jasni okviri za sprovođenje Direktive o interoperabilnosti, vrši se harmonizacija propisa sa evropskim zakonodavstvom, otklanja se mogućnost nerazumevanja obaveza koje proističu iz zahteva Direktive o interoperabilnosti i precizira uloga Direkcije za železnice.

Zakon o bezbednosti u železničkom saobraćaju

Zakonom o bezbednosti u železničkom saobraćaju se uređuju uslovi za bezbedno i nesmetano odvijanje železničkog saobraćaja. Odnose se na železnički sistem i železničke radnike koji učestvuju u saobraćaju, ali i na brojna druga područja od značaja za bezbedno izvršenje železničkog saobraćaja. U resornom ministarstvu navode da je cilj zakona dalje unapređenje nivoa bezbednosti železničkog saobraćaja u Srbiji i integraciju železničkog sistema Srbije u železnički sistem EU. „Podizanjem bezbednosti železničkog saobraćaja smanjiće broj saobraćajnih nezgoda i povećati konkurentnost srpske železnice“, kažu u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Redovna provera stručne osposobljenosti železničkih radnika sprovodiće se na dve godine umesto na četiri, a biće preciznije uređeno i ko može i na koji način da osposobljava železničke radnike.

Zakon o interoperabilnosti železničkog sistema

Ovim zakonom uređuju se uslovi koje treba da ispuni železnički sistem u Srbiji da bi se obezbedila interoperabilnost, u cilju nesmetanog odvijanja železničkog saobraćaja.

Uvođenje interoperabilnosti omogućava da se vozovi nesmetano kreću po celoj Evropi, bez zadržavanja na granicama zbog zamene lokomotiva i voznog osoblja. Donošenje ovog zakona, doprinosi da se smanji zadržavanje vozila na graničnim prelazima, a time i većoj konkurentnosti železničkog saobraćaja, posebno u delu prevoza tereta.

„Primena tehničkih specifikacija interoperabilnosti omogućava ulazak novih subjekata i unapređenja u pružanju usluga putničkog i teretnog saobraćaja, što bi trebalo da pomogne železničkom sektoru da poveća potražnju za svojim uslugama, poveća prihode i donese benefite putnicima, korisnicima usluga teretnog saobraćaja i utiče na zaštitu životne sredine“, navode u Ministarstvu.

Zakonom se definiše uloga Direkcije za železnice u procesu sprovođenja zahteva interoperabilnosti i postavlja okvir za osnivanje i rad tela za ocenu usaglašenosti.
Priznavanje dokumentacije izdate od strane tela za usaglašenost van Srbije je takođe regulisana ovim zakonom.

Definisane su obaveze Direkcije za železnice u pogledu vođenja nacionalnog registra vozila. Precizirane su obaveze imalaca vozila. Direkciju za železnice, kojoj će se ovim zakonom biti data ovlašćenja za donošenje propisa od značaja za interoperabilnost železnice, kao i za izdavanje odgovarajućih dozvola i sertifikata. Sem toga, Direkcija za železnice može, u slučajevima propisanim zakonom, da obavlja nezavisnu ocenu pravilne primene Zajedničke bezbednosne metode i ocenu rizika i rezultata kao i da vrši nadzor radi provere da li sertifikovana lica još uvek ispunjavaju zahteve za dobijanje sertifikata. Direkcija takođe rešenjem može ograničiti ili oduzeti sertifikat.

Profesor Saobraćajnog fakulteta Branislav Bošković za PlutonLogistics kaže da interoperabilnost jedne železnice je, dakle, sposobnost tog železničkog sistema da omogući bezbedno i nesmetano kretanje svih vozova koje poseduju određeni i dogovoreni nivo performansi.

– Ta sposobnost zavisi od svih regulatornih, tehničkih i eksploatacionih uslova koji moraju da budu ostvareni da bi se ispunili osnovni zahtevi. Ispunjavanje ovih uslova da bi funkcionisalo jedinstveno tržište će nas zapravo najviše koštati jer zahteva velika ulaganja u performanse železničkih pruga i signalno-sigurnosnih sistema kojim se reguliše bezbedan i nesmetan saobraćaj. Naravno tome pripadaju i zahtevi za opremanje železničkih vozila, odnosno vozova kako bi i oni dosegli nivo interoperabilnosti – navodi Bošković.

Zakoni guraju srpski železnički sektor ka EU

Bošković kaže da sva tri usvojena zakona zapravo “guraju” srpski železnički sektor u pravcu EU integracija i stvaranja pretpostavki za ulazak na jedinstveno evropsko železničko tržišta, a to, kako navodi, znači i obrnuto, odnosno da i to tržište dođe kod nas.

– Zakoni sadrže mnogobrojne novine tehničkog i opšteg karaktera od npr. delimično izmenjenih uslova za dobijanje sertifikata i licenci za prevoznike kojim se naša licenca i sertifikat izjednačavaju sa evropskim tako da mogu naši vozovi saobraćati izvan naše mreže kao i obrnuto – objašnjava Bošković.

Istakao je da je to živa materija koja se menja i u EU i neprestano se prilagođava stvarnosti i zahtevima stvarnosti.

– Dakle, radi se o ogromnim promenama i za evropske železnice i put kojim je krenula Evropa kada su u pitanju železnice – rekao je Bošković.

Zakoni su značajni za srpsku privredu jer, kako je objasnio, nije moguć izlazak proizvoda naše privrede na evropsko i prekookeanska tržišta bez uvođenja pravila igre za transport železnicom i na našim železnicama.

– Dakle, uzalud nam dobra industrija ako nema puta za njen izlazak na svetska tržišta. Veliki industrijski ne mogu da fukcionišu bez železnice – naglašava Bošković.

Istakao je i da usvojeni zakoni ne utiču direktno na brzinu i efikasnost prevoza robe, ali da utiču na stvaranje pretpostavki da to može da se desi.

– To je često teže ostvariti nego bilo koju investiciju koje su sada recimo sada u punom zamahu kod nas kada razgovaramo o transportnoj infrastrukturi gde tu uključujem i železničku – precizirao je Bošković.

On je naveo da su zakoni preduslov za povećanje efikasnosti prevoza i brzine prevoza, a da je za suštinsko povećanje potrebna organizacija, znanje, ljudi, što, prema njegovoj oceni, ne može da se prepiše od Evrope kao zakon.