Za koje projekte srpske kompanije koriste SUBVENCIJE za kombinovani transport?
Podrška razvoju kombinovanog prevoza jedan je od najznačajnih zadataka evropskih zemalja kada je reč o transportnoj industriji, ne samo imajući u vidu obaveze koje donosi Zelena agenda, već i tržišne okolnosti.
Uprkos različitim izazovima, prema izveštaju koji je nedavno objavila Međunarodna unija za drumski i železnički kombinovani transport (UIRR), evropski kombinovani transport u 2021. porastao je za skoro 11%, izraženo u tkm, dok je broj prevezenih pošiljaka veći 8,15% (nakon +7% i +1% ostvarenih godinu dana ranije).
Trend okretanja intermodalnom transportu uveliko je stigao i kod nas, pa je tako iz godine u godinu sve značajnije interesovanje preduzeća za ulaganja u ovoj oblasti.
Iako se 2018. pokrenute državne subvencije za intermodalni transport u Srbiji ne mogu meriti sa razvijenim evropskim zemljama koje ulažu mnogostruko veće sume, poznavaoci prilika ističu da je sama činjenica da podrška postoji veoma važna: kako sa materijalnog, tako sa psihološkog stanovišta.
Nakon 2 godine pauze zbog korone, u 2022. novac je ponovo opredeljen. Kako je PlutonLogistics već pisao, 5 domaćih kompanija ispunilo je uslove za subvencije.
Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja sada je objavilo i končanu listu preduzeća koja ispunjavaju uslove za subvencije za unapređenje kombinovanog transporta, kao i osnovne informacije o projektima.
1. Kompaniji Milšped dodeljeno je 20 miliona dinara, za kupovinu transportnih kontejnera za kombinovani transport;
2. Transagent operator – 3,213 miliona dinara, za nabavku softverskog rešenja za rad železničkog operatera, koji omogućava jednovremeni i tačan unos podataka o radu osoblja, o vozovima, voznim sredstvima i jedinicama inzermodalnoh transporta;
3. Transportšped – 11,498 miliona dinara za opremanje paletnih regala i nabavku elemenata paletnih regala, navaku namenskog čeonog viljuškara sa udvojenim trećim točkom, nabavku generatora za induktivno vođenje viljuškara i nabavku indukcione petlje;
4. Kombinovani prevoz – 20 miliona dinara, za remotorizaciju dizel električne lokomotive;
5. NELT Co. – 18,347 miliona dinara za nabavku specijalizovane opreme viljuškara (Reach Stacker) za rukovanje intermodalnim transportnim jedinicama (kontejnerima).
Prognoze
UIRR je, podsetimo, početkom godine i za 2022. iznela prognoze o pozitivnim trendovima po pitanju razvoja kombinovanog prevoza tereta u celini, kao i novih veza, ali upozorava na nekoliko potencijalno remetilačkih faktora – nedovoljni infrastrukturni kapaciteti za intermodalne linije, smanjene performanse tačnog vremena i rastuće cene struje.
Kako se energetska kriza u međuvremenu se značajno zaoštrila, te je poskupljenje struje postalo veliki izazov za železničke prevoznike tereta, ostaje da se vidi kakav će zapravo biti bilans u narednim mesecima.
