ANALIZA: Povećana robna razmena u evrima, smanjena u dolarima – Šta najviše uvozimo, a šta uvozimo?

Foto: stat.gov.rs
Foto: stat.gov.rs

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar – april 2015. godine iznosi 10044,0 mil USD – pad od 14,5% u odnosu na isti period prethodne godine;  9008,7 mil EUR – porast od 5,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Izvezeno je robe u vrednosti od 4217,5 mil USD, što čini pad od 15,4% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 5826,5 mil USD, što je za 13,8% manje nego u istom periodu prethodne godine.

Pad izvoza i uvoza, kao i ukupne spoljnotrgovinske razmene, izraženo u dolarima, rezultat je jačanja ove valute, kako u odnosu na dinar, tako i u odnosu na evro. Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 3783,6 mil, i to je povećanje od 4,2% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uvoz robe imao je vrednost od 5225,2 mil, što predstavlja povećanje od 6,2% u odnosu na isti period prošle godine. Deficit iznosi 1609,0 mil USD, što čini smanjenje od 9,2% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 1441,6 miliona, što je povećanje od 11,8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 72,4% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 73,8%.

Foto: stat.gov.rs
Foto: stat.gov.rs

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,9%); sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (30,5%), Beogradski region (21,0%), Region Južne i Istočne Srbije (15,4%), a oko 0,1% izvoza je nerazvrstano po teritorijama. Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (43,2%); slede Region Vojvodine (28,3%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (18,2%), Region Južne i Istočne Srbije (9,7%), a oko 0,6% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Nema podataka za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima.

Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije. U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,4%(2253,9 mil USD), slede roba za široku potrošnju, 38,6% (1628,4) i oprema, 7,9% (334,8). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,2 mil USD). U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 57,9% (3373,3 mil USD), slede roba za široku potrošnju, 18,5% (1076,2), i oprema, 10,5% (612,1). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 13,1% (765,0 mil USD).

uvoz_izvoz_010615
Foto: stat.gov.rs

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (811,1 mil USD), Nemačka (503,8), Bosna i Hercegovina (352,9), Rumunija (286,2) i Ruska Federacija (201,4). U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (689,9), Italija (637,6 mil USD), Ruska Federacija (636,6), Kina (482,4) i Mađarska (273,8). Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,6% ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 493,2 mil USD, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), obuće, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, električna energija. Izvoz Srbije iznosi 722,2 a uvoz 229,0 mil USD za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 315,4%.

SUFICIT SA ITALIJOM

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, SAD. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa, Nemačkom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom, Turskom, Švajcarskom, Austrijom. Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (605,1 mil USD), električne mašine i aparati (292,0), žitarice i proizvodi od njih (255,1), povrće i voće (194,7) i gvožđe i čelik (185,8). Izvoz ovih pet odseka čini 36,3% ukupnog izvoza.

uvoz_izvoz_3_010615

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (605,9 mil USD), prirodni gas (321,3), nafta i naftni derivati (316,1), električne mašine i aparati (219,5) i medicinski i farmaceutski proizvodi (193,9), a njihov uvoz čini 28,4% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima učešće u ukupnom uvozu 13,4%. U aprilu 2015. godineje izvezeno je robe u vrednosti od 1092,2 mil USD, što čini pad od 20,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1469,3 mil USD,što je pad od 21,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 1009,6 mil EUR, što čini povećanje od 1,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1358,8 mil EUR, što čini povećanje od 0,2% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Računato u dolarima, desezonirani indeks april 2015 / mart 2015. godine pokazuje pad izvoza za 6,0% i pad uvoza za 5,4%. Računato u evrima, desezonirani indeks april 2015 / mart 2015. godine pokazuje pad izvoza za 4,4% i pad uvoza za 4,1%.

DIZEL AUTOMOBILI PRETEKLI KUKURUZ U IZVOZU

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec april:

uvoz_izvoz_4_010615

Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3 (50 mil USD); drugo mesto pripada izvozu kukuruza (37 mil USD); na trećem mestu je izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 u vrednosti od 33 mil USD; izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove iznosio je 31 mil USD; sledi izvoz dizel automobila preko 1500, ali ispod 2500 cm3 (30 mil USD);izvoz novih spoljnih guma za automobile bio je 21 mil USD; izvoz toplo valjanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) iznosio je 20 mil USD; izvoz cigareta koje sadrže duvan, vredeo je 17 mil USD, a izvoz smrznutih malina 16 mil USD; na poslednjem mestu je izvoz hartije i kartona, premazanih plastikom, sa 15mil USD.

Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da su delovi i pribor za motorna vozila naš prvi uvozni proizvod (85 mil USD). Drugi po značaju je uvoz sirove nafte (59 mil USD). Na trećem mestu uvozne liste je uvoz prirodnog gasa (59 mil USD). Na uvoz lekova za maloprodaju potrošeno je 34 mil USD. Sledi uvoz gasnih ulja (23 mil USD). Uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 iznosio je 19 mil USD. Uvoz ulja za podmazivanje bio je 14 mil USD. Uvoz kutija i gajbi od plastike vredeo je 10 mil USD, koliko otpada i na uvoz železničkih i tramvajskih vagona. Poslednje mesto zauzima uvoz aluminijuma, sirovog, nelegiranog sa takođe 10 mil USD.

Podeli na društvenim mrežama: