Kako se razvijaju VOZAČKE VEŠTINE i koliko lične osobine utiču na njih?

Veština upravljanja vozilom, odnosno vozačke veštine predstavljaju skup pravilnih, brzih i ekonomično izvedenih aktivnosti, kojima se reaguje na promenljive uslove u saobraćaju. To su naučene praktične radnje koje vozač može izvoditi potpuno svesno, automatski – nesvesno ili delimično svesno.

Na sticanje i razvoj vozačkih veština poseban značaj imaju psiho-motorne i perceptivne sposobnosti (senzorne sposobnosti, motorne sposobnosti, vreme reagovanja, koncentracija i pažnja), edukacija (obuka) i iskustvo.

Psiho-motorne i perceptivne sposobnosti

Psiho-motorne i perceptivne sposobnosti predstavljaju kombinaciju motornih sposobnosti sa čulnim-senzornim sposobnostima, poput vizuelnih, slušnih i taktilnih sposobnosti, kako bi se razvila sve složenija ponašanja. Psiho-motorne sposobnosti uključuju:

• svesnost tela – podrazumeva razumevanje sopstvenih sposobnosti pojedinih delova tela, šta mogu da urade i kako se mogu efikasno koristiti;
• prostornu svest – razumevanje količine prostora koje telo zauzima;
• svest o pravcu – odnosi se na razumevanje pravca kretanja i objekata u prostoru; i
• svest o vremenu – razumevanje veze između pokreta i vremena, koji uključuje i ritam i sekvence.

Tokom upravljanja vozač prima veliki broj informacija, od čega najveći deo pomoću čula vida. Primljene informacije, odnosno njihove parametre, vozač procenjuje, prati i preduzima određene aktivnosti.

Od svih parametara u vožnji brzina je jedini parametar o kojem vozač u svakom trenutku, pogledom na merač brzine, može da dobije kvantitativnu povratnu informaciju i da preduzme odgovarajuće akcije. Ovo je veoma značajno, zbog mogućnosti upoređivanja stvarne brzine kretanja sa subjektivnom procenom brzine. Subjektivnom brzinom kretanja, stvarna brzina kretanja može se potcenjivati ili precenjivati, što može da dovede do nastanka opasnih situacija u saobraćaju, pogotovu ako se brzina kretanja potcenjuje.

Potcenjivanje brzine kretanja najčešće nastaje u sledećim okolnostima:
• dugotrajno upravljanje vozilom velikom brzinom,
• nagla promena ograničenja brzine na putu,
• nedostatak repera u perifernom delu vidnog polja,
• visoka pozicija vozača u vozilu (kamioni, autobusi, kombi vozila)…

Kvalitet upravljanja vozilima pored senzornih sposobnosti, u velikoj meri zavisi i od motornih sposobnosti koje vozač poseduje.

Pod motornim sposobnostima podrazumeva se razvijanje motorne kontrole, preciznosti i tačnosti pri osnovnim i kompleksnijim pokretima mišića.

Za bezbedno upravljanje vozilom veoma je značajna psiho-motorna koordinacija. Kvalitet psiho-motorne koordinacije zavisi od brzine reagovanja i pouzdanosti reakcije.

Vreme reagovanja je period koji protekne od nadražaja čulnog organa do motoričke reakcije. Ukupno vreme reagovanja može se podeliti na:
• vreme percepcije – period tokom kojeg se signal opaža i donosi odluka o vrsti reakcije, i
• vreme pokretanja – period koji je potreban da se izvrše već odabrane mišićne reakcije.

Prosečno vreme reagovanja je nešto duže od jedne sekunde, ali ono može da varira u zavisnosti od niza faktora, kao što su: broj stimulusa, broj mogućih odgovora/reakcija, očekivanja vozača, starost, budnost, izvesnost, umor, alkohol, zdravstveno stanje i td.

Vreme reakcije u situaciji kada je osoba fokusirana na jednu aktivnost npr. pritiskanje prekidača kada se upali svetlo na lampici, iznosi 0,2 sekunde.

Istraživanje je pokazalo da je vreme reakcije bilo znatno duže u situacijama kada su vozači bili nepripremljeni i nisu očekivali iznenadni događaj, stariji vozači su imali duže vreme reakcije od mlađih vozača.

Pažnja i emocije 

Pažnja predstavlja psihičku aktivnost koja je usmerena i usredsređena prema određenom cilju, tj. stanje povećane budnosti, kao i sposobnost promene tog pravca i cilja. Na čoveka istovremeno može delovati veći broj spoljašnjih draži, ali je čovek u mogućnosti da registruje samo ograničen broj.

Emocije su čovekove reakcije na neki događaj. Emocije obično traju veoma kratko, od nekoliko minuta do nekoliko sati. Emocionalno raspoloženje može da traje danima, a emocionalni poremećaji mesecima i godinama (depresija, anksioznost). Različite emocije izazivaju različiti uzroci, a one mogu biti pozitivne (nada, sreća, zadovoljstvo, ljubav i sl.) i negativne (bes, tuga, zavist, mržnja, stid strah i sl.).

Vozači koji su skloni ljutnji i besu, u trenucima njihovog nastanka, najčešće ne poseduju mogućnost samokontrole, kao ni mogućnost sagledavanja objektivne slike o sebi i ostalim učesnicima u saobraćaju. Ovi vozači vozilom upravljaju agresivnije i rizičnije, što ima za posledicu češće učešće u saobraćajnim nezgodama. Agresivno ponašanje u vožnji se ispoljava kroz psovanje, ponovno brzo preticanje vozila koje je vozača upravo preteklo, voženje na ekstremno malom odstojanju („vožnja na braniku“), presecanje putanje kretanja drugog vozila… Agresija se može javiti i u situacijama kada se želi stići na određeno mesto bez zakašnjenja.

Istraživanja ukazuju na činjenicu da se bes i agresivno ponašanje u saobraćaju smanjuju sa starošću osobe/vozača, kao i da muškarci češće pokazuju agresivno ponašanje u saobraćaju odnosu na žene.

Edukacija (obuka)

Edukacija učesnika u saobraćaju, koja se realizuje kroz saobraćajno vaspitanje, obrazovanje i osposobljavanje, predstavlja osnov unapređenja saobraćajne kulture. Cilj edukacije je sticanje i razvijanje znanja, veština, stavova i navika koji će značajno uticati na ponašanje svih učesnika u saobraćaju i izvršiti promenu svesti o bezbednom i kulturnom učestvovanju u saobraćaju.

U praksi su prisutne situacije u kojim vozač, usled nedostatka pažnje i iskustva, kao i nedovoljnog znanja i veština, može da izgubi kontrolu nad svojim vozilom i na taj način prouzrokuje posledice, kako za sebe, tako i za ostale učesnike u saobraćaju. Da bi se to izbeglo, potrebno je da vozači poseduju određena znanja i veštine, i da ih neprekidno proširuju i unapređuju.

Sve veštine, pa i veština upravljanja vozilom, stiču se i razvijaju kroz demonstraciju i simulaciju.

Demonstracija se realizuje na taj način što instruktor/predavač:

• kandidatima pokazuje način na koji se realizuje neka aktivnost realizuje,
• omogućava kandidatima da uz njegov nadzor uvežbavaju izvršenje neke aktivnosti,
• ukazuje kandidatima na greške i pruža im pomoć da ih otklone,
• ocenjuje samostalno izvršenje aktivnosti, odnosno stečenu veštinu od strane kandidata.

Simulacija predstavlja kopiranje ili imitaciju realnih životnih/saobraćajnih situacija, primenom sredstava i opreme.
Na ovaj način kandidatima se omogućava:
• razvijanje i uvežbavanje veština koje su im značajne u situacijama kada im je život ugrožen,
• uvežbavanje složenih tehničkih i mehaničkih veština, kao i veština donošenja odluke u opasnim situacijama, i
• primenu principa naučenih iz iskustva.

Sa stanovišta bezbednosti saobraćaja i sistema vozač-vozilo-put-okolina najznačajniju ulogu ima čovek, tj. vozač, koji predstavlja osnovni faktor rizika u saobraćaju. On je najčešći uzročnik saobraćajnih nezgoda i njegove sposobnosti, veštine, znanja, pristup i ponašanje su osnovni činioci bezbednosti saobraćaja.

Na osnovu navedenog, veoma je značajno shvatiti da čovek predstavlja važan faktor svih društvenih pojava i da se one ne mogu objasniti ako se ne uzmu u obzir karakteristike ličnosti čoveka.

Poboljšanje celokupnog ponašanja vozača u saobraćaju, odnosno razvoj njegovih znanja, kao i razvoj i unapređenje njegovih sposobnosti i veština, predstavlja osnov za kvalitetno i bezbedno upravljanje vozilom.

AMSS Centar za motorna vozila, Sektor za stručno savršavanje, razvoj i bezbednost saobraćaja, u svim svojim Centrima sprovodi obuke i treninge za vozače i zaposlene u oblasti drumskog saobraćaja, sa posebnim aspektima na transport i bezbednost saobraćaja.

Sve informacije o vrstama obuka, sertifikaciji profesionalnih vozača i drugim uslugama možete pronaći na njihovoj stranici www.cpc.rs ili saznati pozivanjem call-centra 011 7 987 000 ili 065 987 11 11.