Samostalno ili eksterno vođenje evidencija rada vozača – Kako izabrati odgovarajući modalitet?

Jedna od zapaženih tema Transportnog kongresa, održanog početkom novembra na Zlatiboru, bila je evidencija rada vozača, kao i  efekti primene daljinskog preuzimanja podataka o čemu je pričao  Stevan Jovićević, direktor firme „Tahograf Bg“ iz Beograda.

On je govorio  o zakonskom okviru vođenja evidencije vozača,  analizi strukture efikasnog načina vođenja evidencije vozača,  modalitetima vođenja evidencije na tržištu.

Evidencija vozača regulisana je Zakonom o  radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima (ZoRV)-član 4. stav 12., kao i pravilnikom o evidenciji – Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Radno vreme vozača čine dve   aktivnosti – upravljanje vozilom i ostali poslovi. Dnevno radno vreme je 14 časova, nedeljno vreme rada je 60 časova, a prosečno vreme u 4 uzastopna  meseca iznosi 48 časova.

Kako je rekao Jovićević, evidencija vozača zavisi od broja vozača, a alati su tahografski listići i kartice vozača koji omogućavaju obradu podataka i unos u bazu podataka, izradu izveštaja iz jedne baze,  korišćenje iste baze radi izrade drugih izveštaja koji se odnose na vozače.

kamioni_1_040916Korisnici mogu voditi evidenciju – samostalno,  što podrazumeva hardver za tahografske listiće i    kartice vozača, softver za arhiviranje, obradu i   izradu izveštaja, osposobljavanje kadrova za rad sa   hardverom, softverom i poznavanja   propisa o radnom vremenu, raspoređivanje radnih zadataka na   raspoložive kadrove prevoznika.

Ukoliko se firme odluče za eksterno  vođenje evidencije  ne moraju investirati u hardver i   softver, ne moraju da  ulažu u sposobljavanje kadrova i u edukaciju.  Odgovornost je delegirana na partnera   koji je specijalizovan za uslugu. Za sve to imaju fiksni mesečni trošak.

Kako izabrati   odgovarajući modalitet? 

Potrebna je analiza postojeće strukture evidencije i planirani rast prevoznika, smatra Jovićević, zatim  neophodno je upoređivanje troškova samostalnog i uslužnog vođenja evidencije, a sve to u cilju – smanjenja troškova i poštovanje zakonskih propisa.

Iskustva u eksternom vođenju evidencije:   usmerenost na manje (1-7 vozila) i veće (preko 20 vozila) vozne parkove,  edukacija vozača kao sastavni deo usluge, tehnička i pravna podrška, jasna vizija pravca razvijanja saradnje, prilagođavanje potrebama prevoznika.

  – Eksterno pružanje usluga prevozniku je nepovratan proces, potrebno je  prepoznati trenutak potrebe angažovanja eksternih usluga kako bi se firme posvetile u potpunosti primarnim aktivnostima prevoza i profita – zaključio je Jovićević.

Podeli na društvenim mrežama: