Transportni barometar – Broj ponuda za prevoz tereta za petinu manji nego lane

Broj ponuda za prevoz tereta u trećem kvartalu bio je za 21% niži od prošlogodišnjeg nivoa, pokazuje TIMOCOM Transportni barometar. Odnos tereta i tovarnog prostora izjednačio se sa vrednostima iz perioda pre korone, iz 2019. godine. Povećana potreba za transportom u septembru dovela je do povećanja prosečne cene prevoza.

Transportni barometar je u periodu korone pokazivao izuzetno niske i visoke vrednosti. Ove godine je došlo do poravnanja na nivo iz 2019. godine. Uprkos blagom oporavku u odnosu na prethodne kvartale, transportno tržište i dalje slabi.

Nakon što je u prva dva kvartala ove godine ponuda tereta bila značajno ispod prošlogodišnjih vrednosti (prvi kvartal -51%, drugi kvartal -46,3%), razlika je u trećem kvartalu smanjena, ali je i dalje 21%. Septembar je bio mesec sa najvećim brojem ponuda tereta u ovom kvartalu, ali je uprkos tome bio za 13% slabiji u odnosu na septembar 2022. godine. Broj ponuda u Nemačkoj je u trećem kvartalu bio za 32% manji nego u istom kvartalu prošle godine.

Potražnja za transportnim kapacitetima porasla je, očekivano, nakon letnje pauze. U septembru je ponovo registrovana značajno veća potreba za transportom na TIMOCOM Tržištu: širom Evrope generisano je za 46% više ponuda tereta nego u avgustu. U Nemačkoj je bilo za 57% više ponuda. Odnos tereta i tovarnog prostora bio je u julu 64 prema 36, u avgustu 57 prema 43, i najmanje uravnotežen u septembru sa 69 prema 31.

Ekonomska situacija smanjuje potražnju na transportnom tržištu

Uprkos padu inflacije, slabljenje privrede nastavlja da vrši pritisak na transportnu industriju. Jedan od razloga je, na primer, očigledna slabost u građevinskom sektoru, koja se negativno odražava na narudžbine prevoznicima.

Uzdržana potrošnja i nedostatak investicija u mnogim oblastima sigurno su neki od najvažnijih razloga, zbog kojih prošlogodišnji rezultati nisu mogli da budu dostignuti – kako u privatnoj sferi, kako pokazuje Indeks potrošačke klime instituta za istraživanje tršišta GfK, tako i u komercijalnom okruženju. Ovo potvrđuje i indeks poslovne klime Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo), koji je u prethodna tri meseca pao sa 87,4 na 85,7, iako su se očekivanja ispitanika u septembru donekle popravila.

Maloprodaja trpi usled ovakvog razvoja događaja. Promet je u avgustu 2023. godine pao realno za 1,2%, kako pokazuju podaci nemačkog Saveznog zavoda za statistiku. U poređenju sa prošlom godinom reč je o padu za 2,3%. Prema Indeksu potrošačkih cena, cene hrane su natprosečno porasle za 9,0% i zajedno sa cenama energenata držale visoku stopu inflacije.

– Usled ovakvog ekonomskog razvoja, potražnja za tovarnim prostorom u Evropi bila je sveukupno niža u odnosu na 2022. godinu, iako je u septembru bilo primetno blago povećanje broja ponuda tereta. Transportno tržište u Nemačkoj se ponaša uzdržano, odražavajući ukupnu ekonomsku situaciju. Glavni razlozi su prvenstveno slaba inostrana potražnja i domaća ekonomska situacija. Ne očekuje se da će doći do značajnog povećanja potražnje za transportom u ovoj godini – kaže Gunnar Gburek, Head of Business Affairs u kompaniji TIMOCOM.

On napominje da će, ako transportno tržište nastavi da se razvija na nivou iz 2019. godine, potražnja za tovarnim prostorom u četvrtom kvartalu ponovo pasti i dodaje da je to realno imajući u vidu ekonomsku situaciju u Evropi i naročito u Nemačkoj.

Prosečna cena prevoza dostiže prethodni godišnji maksimum

Nakon povećanja broja ponuda tereta u septembru, prosečna cena prevoza po kilometru porasla je za 6,5% u odnosu na prethodni mesec. Sve u svemu, ova vrednost je bila čak 21,3% viša u odnosu na ovogodišnji minimum u februaru. Uprkos povećanju u toku godine, sve cene su ipak i dalje značajno ispod najviših vrednosti 2022. godine, kada je potražnje bila znatno veća.

Više ponuda tereta iz i za Švedsku

Značajne promene kada se radi o ponudama tereta zabeležene su, između ostalog, na rutama između Nemačke i Švedske. Ponude za transport iz Nemačke u Švedsku porasle su za 70% u odnosu na isti kvartal prošle godine. Kada je reč o transportu iz Švedske u Saveznu Republiku Nemačku, bilo je najmanje 38% više ponuda tereta. Pored vozila, Švedska izvozi i proizvode od drveta, farmaceutske proizvode, kao i gvožđe i čelik. Kada je reč o uvozu, Nemačka je partner broj 1 za Švedsku. U slučaju izvoza, Nemačka zauzima 2. mesto, odmah iza Norveške, kako kaže Nemačko-švedska privredna komora. I izvoz i uvoz su premašili nivo iz perioda pre korone. Iz Nemačke se najviše uvoze mašine i farmaceutski proizvodi.

Smanjena potražnja za transportom u Švajcarskoj

Na brojnim rutama ka Švajcarskoj, potražnja za transportnim kapacitetima je opala u trećem kvartalu, uprkos zatvaranju tunela Gotard za železnički saobraćaj, što je, prema očekivanjima, trebalo da dovede do povećanja drumskog teretnog saobraćaja.

Na rutama između Austrije i Švajcarske zabeleženo je za 55% manje ponuda tereta, a između Francuske i Švajcarske za 51% manje tereta u odnosu na prethodni kvartal. Za prevoz tereta iz Nemačke u Švajcarsku bilo je za 42% manje ponuda nego prethodne godine, a iz Italije za 29% manje. Obzirom na to da će železnička veza biti blokirana najverovatnije još nekoliko meseci, trebalo bi očekivati porast drumskog teretnog saobraćaja ka Švajcarskoj u četvrtom kvartalu.

Takođe je opao i broj ponuda tereta iz Belgije i Holandije u Nemačku (BE-DE -52%; NL-DE-25%). Jedan od razloga za to je i pad transporta iz primorskih luka ka unutrašnjosti kontinenta. Pretovar kontejnera u lukama Zeebrugge, Antverpen, Roterdam i Amsterdam (ZARA) nastavlja da opada od početka godine.

Transportnim barometrom FreightTech preduzeće TIMOCOM od 2009. godine analizira podatke o kretanju transportne ponude i tražnje na berzi tereta integrisanoj u tržište. Više od 154.000 korisnika generiše svakog dana do milion međunarodnih ponuda tereta i tovarnog prostora.

Izvor: TIMOCOM

Naslovna foto: Unsplash, ilustracija