Željko Jeftić, menadžer za globalne inovacije IRU – Bez brige, automatizacija neće zameniti vozače

Danas je stručnjak za inovacije u drumskom transportu.  Karijeru je započeo 2000. godine u sektoru telekomunikacija. Posle devet meseci  rada u kompaniji Ericsson osećao je da ga ta oblast ne privlači i prešao je u Volvo gde je radio na uspostavljanju bezbednosnih sistema u transportu. Nakon  toga radio je u Ertico u Briselu, organizaciji koja radi na implementaciji ITS (Intelligent Transport Systems). Početkom 2013. prešao je u IRU (International Road Transport Union) jer su hteli da stvore novo odeljenje posvećeno inovacijama i evropskim projektima. Posle tri godine prelazi u Ženevu u IRU gde je odgovoran za inovacije na globalnom nivou.

– Kada sumiram svoju karijeru, zvuči dosta jednostavno, ali nije bilo uvek lako. Pogotovo se sećam početaka kada sam bio student u Stokholmu, kada nisam imao kontakte u oblasti telekomunikacija. Imao sam strano ime i nisam znao kako da se predstavim preduzećima da bi dobio privremeni posao uz  studije. Tada sam radio šta god je trebalo – bio sam poštar, prodavao hamburgere i čistio kancelarije da otplatim obuku za vozačku dozvolu. Ovi prvi poslovi nisu bili u mom CV-ju kada sam kasnije tražio poslove, ali su mi dali perspektivu da je svaki posao važan i da čovek nije u mogućnosti da uvek bira – kaže na početku razgovora Željko Jeftić, senior menadžer za globalne inovacije IRU – Međunarodne organizacije za drumski transport.

U intervjuu za PlutonLogistics, Jeftić govori šta sve danas radi u organizaciji IRU, koje inovacije su aktuelne u transportu, šta je budućnost drumskog transporta…

PL: Na kojim projektima ste sada angažovani?

– IRU je veoma dinamična organizacija, tako da ste me ovo pitali pre 6 meseci, ili za 6 meseci, odgovor bi bio drugačiji. Digitalizacija transporta i logistike je važan deo mog posla. Ovde sarađujem sa prevoznicima i špediterima da bi nagovorili države i Evropsku uniju da prihvate digitalna dokumenta, na primer elektronski CMR. Sarađujemo sa IRU članovima iz različitih zemalja, kao sto je Privredna komora Srbije ili nacionalne orgnanizacije prevoznika. Digitalizacija je ključ za budućnost.

Osim toga, radim i sa velikim kompanijama kao što su Volvo, TomTom i Kapsch. Sve ove kompanije su zainteresovane da stupe u kontakt sa IRU članovima. Ako pogledamo samo deo članova sa kojima sarađujem u vezi sa inovacijama, oni zajedno predstavljaju oko 560.000 prevoznika u tridesetak zemalja.

Razmatramo i da osnujemo internaciolnalnu mrežu mladih prevoznika, koji su već preuzeli ili će uskoro preuzeti transportne kompanije. Neki od naših članova već organizuju takve mreže na nacionalnom nivou da bi ta mlada generacija mogla da nauči kako da vodi firme, kako da postanu odlični manadžeri, a i kako treba da se spreme za budućnost i za sve trendove koji sve više utiču na transport.

Sve to pokušavamo da svedemo na jednu tačku tokom godine. U novembru je to bio IRU svetski kongres, a ove godine u oktobru organizujemo IRU Logistics & Innovation Forum, gde će fokus biti bezbednost na putevima. Očekujemo oko 100 prevoznika iz cele Evrope i oko 150 predstavnika kompanija i IRU članova. Hoćemo da predstavimo najbolje inovacije u toj oblasti i da damo mogućnost prevoznicima da stvore nove kontakte.

PL: Kraj prethodne godine obeležio je veliki IRU svetski kongres. Koje su glavne poruke tog skupa?

– Saradnja između javnih preduzeća, vlasti i privatnih kompanija je nužna da bi se pun potenticijal tehničkih inovacija mogao iskoristiti. Tehnologija se razvija brzo, ali moramo da osiguramo i sve ostale aspekte, kao sto su na primer “business cases” i propisi.

PL: O kojim inovacijama je bilo reči?

– Fokus je bio na “zelenom transportu”, na primer elektrifikacija, automatizacija vozila i digitalizacija. Mogli smo da čujemo kako proizvođači kamiona, prevoznici i vlade gledaju na budućnost.

Mada smo organizacija koja se bavi drumskim prevozom pozvali smo i predstavnike kompanija koje je bave  hyperloop-om, električnim avionima i letećim dron-taksijima. Vreme je da pogledamo inovacije u svim delovima transporta i razumemo kako će te sve inovacije uticati na drumski transport.

PL: Inovacije o kojima se govorilo na skupu su daleka budućnost ili sadašnjost?

– Oboje. Ako uzmemo na primer elektrifikaciju vozila, vidimo ogromne promene u autoindustriji. Vidimo već danas i da manja tovarna vozila za gradski transport dobijaju električne opcije. Ali naravno još nemamo odlična rešenja za međugradski prevoz.

Digitalizacija je već ovde, a automatizacija dolazi korak po korak. Jedan od IRU članova, Yunmanman iz Kine, je logistička platforma koja ima 1,2 million špeditera i oko 5 miliona kamiona koji su povezani za tu platformu. Automatizacija je već počela pre deset-petnaest godina sa sistemima koji pomažu vozačima. Danas imamo “lane-keeping support”, “adaptive cruise control”, “collission avoidance” itd. Biće sve više vozila bez vozača, ali ti prevozi će  u početku biti u vrlo ograničenim zonama, koje će se korak po korak proširavati. U daljoj budućnosti videćemo vozila bez vozača na putevima ali za to će trebati dosta vemena. Nijedan vozač danas ne treba da bude zabrinut da će izgubiti posao zbog automatizacije, ali svaki vozač će videti promenu strukture posla u sledećih 5-10 godina.

PL: Šta trenutno vidite kao glavni problem u drumskom transportu robe?

– Gledajući iz makro perspektive, drumski transport robe još zavisi od  dizela, koji naravno nije dobar za nas ni za našu planetu. Tu moramo da nađemo nova rešenja da napravimo transport koji je dosta čistiji nego danas. Dosta smo do sada uradili ali ovo će nam biti glavni zadatak za budućnost.

Ako gledam iz ugla prevoznika tu ima dosta problema. Kao što su manjak vozača, previše regulative, administracija oko minimalne satnice u ponekim zemljama u Evropi, nedostatak parkinga za kamione, itd.

PL: O kojim rešenjima se razgovara?

– Inovacija može da reši dosta problema.  Međutim,  socijalna pitanja, manjak vozača, itd. moraju da se reše  političkim putem.

PL: Kako vidite transportnu industriju u našem regionu? Po vašem mišljenju, koliko smo otvoreni za inovacije?

– Naš region, kao i svi drugi imaju mogućnost da poboljšaju prevoz kroz digitalizaciju, jer kao što sam već pomenuo, to je ključ za budućnost. Tu su na primer “route planeri”, digitalni dokumenti kao npr. elektronski CMR koji se sada isprobava u Srbiji.

Ne živim već više od 25 godina u našem regionu pa ne mogu da kažem da znam našu industriju vrlo dobro. Ali iz razgovora sa prevoznicima iz naših zemalja vidim da ima dosta interesovanja za inovacije, ali da ima i dosta stvari koje se još moraju analizirati. Uzmimo naprimer elektronski CMR. Dosta prevoznika bi volelo da koriste elektronske dokumente ali se boje da će vlasti, pogotovo iz zemalja Evropske unije, da iskoriste te podatke i da još više kontrolišu transport iz zemalja koje nisu članice EU. Tako dolazimo do situacije gde tehnologija pruža nove mogućnosti ali socijalni i politički aspekti stvaraju ograničenja.

 

PL: Ako bismo razmišljali o 2025. godini, kako bi mogla da izgleda transportna industrija? Hoće li autonomna vozila biti samo u zatvorenim i ograničenim prostorima ili ćemo ih sretati i na ulicama?

– Za 6 godina videćemo dosta vozila bez vozača u ograničenim prostorima ali i na ulicama. Ipak, prevoz na ulicama i autoputevima će biti vrlo ograničen, recimo dosta manji od 1% svih vozila. Na ulicama ćemo videti sve više putničkih mini-bus (shuttles) koji će se kretati maksimalno 30 km na sat, a na autoputevima ćemo videti poneka vozila. Tako da i u 2025. vozila bez vozača će pre biti retkost i atrakcija nego što će uzimati ogroman udeo u prevozu.

Doduše, nova vozila koja će se prodavati u 2025. i koja će zahtevati vozača, biće dosta samostalnija i biće u mogućnosti da putuju 200-300 km na autoputevima, a da vozač ne mora da preuzme kontrolu. Međutim, kad vozilo treba da skrene sa autoputa i vozi po manjim ulicama, vozač će biti neophodan. Automacija dolazi kao konstantna evolucija, korak po korak, a ne kao totalna revolucija.