Rusko-ukrajinska kriza i SRPSKE FIRME: Ugrožen izvoz vredan milijardu evra
Zbog sukoba između Rusije i Ukrajine ugrožen je izvoz srpskih kompanija u ove dve zemlje vredan milijardu evra, rekli su juče analitičari Privredne komore Srbije (PKS) u razgovoru za Euronews.
Imajući u vidu ratno stanje u Ukrajini kao i blokadu gotovo svih graničnih prelaza, spoljna trgovina sa Ukrajinom je praktično nemoguća. Sa druge strane, zbog neizvesnosti o daljoj prohodnosti granice prema Rusiji iz EU zemalja, kao i usled stanja na Crnom moru, dostupnost ruskog tržišta iz dana u dan postaje sve ograničenija.
Iz Srbije u Ukrajinu izvozi skoro 300 firmi, a uvozi više od 750. U Rusiju izvoze 764 kompanije, dok ih 1.280 uvozi.
– Situacija se znatno iskomplikovala. Deo ruskih banaka je isključen iz SWIFT sistema, EU je najavila da će u potpunosti ograničiti vazdušni prostor za ruske avio-kompanije, a britanska kompanija BP planira da izađe iz 20% vlasništva kompanija Rosneft, sa kojom postoji strateško partnerstvo. Ceo izvoz Srbije u Rusiju i Ukrajinu, koji prema podacima za 2021. godinu iznosi više od milijardu dolara, je ugrožen. Što se tiče Ukrajine, izvoz je praktično nemoguć, jer granični prelazi ne funkcionišu zbog ratnog stanja – objašnjava analitičar Privredne komore Srbije Bojan Stanić.
On napominje da je i tržište Rusije sve teže dostupno, jer je došlo do ekstremnog pada rublje, a postoji problem i sa osiguranjem izvoznih poslova. Stanić je ovom prilikom ukazao i na ograničenja u transportu, zbog zaobilaženja Ukrajine i Belorusije.
– Kada govorimo o Srbiji, planirana stopa rasta od 4,5% ove godine svakako bi bila niža. Nastavili bi se inflatorni pritisci, a to bi dalje smanjilo kupovnu moć stanovništva, što bi uticalo na manju unutrašnju tražnju, kao značajnu komponentu BDP. Sa druge strane, visoke cene energenata bi povećale spoljnotrgovinski deficit Srbije, a ta negativna komponenta takođe smanjuje BDP – objašnjava Stanić.
Domaće kompanije su prošle godine u Rusiju najviše izvozile sveže voće (114 miliona evra), automobilske gume (62 miliona evra), lekove i medicinske preparate (45 miliona evra), i tekstil i ambalažu (89 miliona evra).
Srbija je tokom 2021. iz Ukrajine najviše uvozila rude gvožđa i to u ukupnoj vrednosti od skoro 96 miliona evra, odnosno skoro polovinu od ukupne vrednosti uvoza iz ove zemlje koja je bila skoro 228 miliona evra, dok je naš ukupni izvoz u Ukrajinu bio 153 miliona.
U Ukrajinu najviše izvozimo đubrivo (24,7 miliona evra), proizvode od plastike (15,5 miliona evra), električnu opremu za domaćinstva (13,7 miliona evra) i gume za automobile (13,7 miliona evra).
Problemi uvoznika
Ivana Uljmanski iz kompanije Metaling kaže da su se preduzeća iz Ukrajine profilisala kao specijalisti za debeli lim, te da najveće količine uvoze iz ove zemlje. Ona ističe i da je u trenutnim okolnostima dodatno otežanje što i proizvođači iz ostalih država, za svoju proizvodnju koriste njihove sirovine za proizvode od čelika.
– Celokupna proizvodnja tamo je stala i onemogućena je isporuka na mesec dana. Bukvalno je tržište potpuno „zamrznuto“, jer mi uvozimo iz 20 zemalja i 15 železara, a sada niti prodavci šalju ponude, niti nam kupci plaćaju robu. Alternativa za uvoz iz Ukrajine su proizvodi iz Italije i Turske, ali su sada svi uzdržani i čekaju šta će se desiti narednih dana – kaže Uljmanski.
Ona napominje da ova situacija bez većih posledica može da traje najduže dve nedelje, a da bi sve preko toga bilo previše i da bi se značajno odrazilo na privredu, a čak i na neke infrastrukturne projekte u Srbiji.
– Čelik je berzanska roba i svima nam je stalo da tržište bude stabilno. Ako dođe do povećanja cena, moraćemo da uložimo više novca, a za to smo onda upućeni na banke, jer su dugi rokovi plaćanja i tu nastaju problemi – istakla je Uljmanski za Euronews.