Najveći izazovi digitalizacije transportne branše

I dalje vlada velika diskrepancija između stepena digitalizacije u velikim i malim kao i srednjim preduzećima u transportnoj i logističkoj branši. Dok logistički divovi već dugo rade digitalno, male i srednje transportne firme uglavnom ne mogu sebi priuštiti nabavku kompleksnog softvera. Šta je potrebno da se odgovori na zahteve i trendove na tržištu i da se drži korak sa veličinama u branši?

Osnovno digitalno snabdevanje za široke mase i stabilna tehnološka infrastruktura stvaraju pretpostavke za učešće u upravljanju lancem snabdevanja. Za sve učesnike transportnog lanca pre svega je važno da i dalje optimizuju pojedine korake u okviru toga i time optimizuju celokupan transportni proces. Ovo su tri primera za to:

1. eCMR: Manje administracije i više kontrole

Najvažniji dokument pored transportnog naloga je tovarni list koji je poznatkao CMR, a uskoro će biti poznat kao eCMR, elektronski CMR. U idealnom slučaju oni se već u skladištu automatski sačinjavaju i šalju elektronski – na taj način ih prevoznici mogu preuzeti preko telefona ili tableta. Na taj način se znatno smanjuju troškovi birokratije i nastupa još jedan pozitivan efekat. Jer, ako se dokumenta o isporučenoj robi, skraćeno PoD (proof of delivery) generišu elektronski, ona se mogu jednostavnije i digitalno obraditi.

Da li je sve ovo i u praksi jednostavnije i povoljnije kako za prevoznike tako i za špeditere, objašnjava Dmitry Yatckevich iz međunarodnog udruženja prevoznika BAMAP:

– Testovi u vezi sa eCMR-om već su uveliko u toku. Ali nije jasno šta treba da se desi sa pretećim dokumentima kao što su pak liste, sertifikati i specifikacije koji se dostavljaju u papirnojformi.

Pri tome je sa tačke gledišta Yatckevichsa najveći izazov realizacija pravno obavezujućeg elektronskog potpisa. Uprkos tome on prevoznike smatra dovoljno fleksibilnim da se i u budućnosti na odgovarajući način prilagode situaciji.

2. POD (proof of delivery): Kraći rokovi plaćanja i digitalna dokumentacija

Potvrda o predaji – proof of delivery – u budućnosti će biti realizovana u okviru eCMR-a. Do sada je prevoznik morao dostaviti špediciji odgovarajuća dokumenta sva zajedno, a nakon toga ih poslati poštom nalogodavcu. To za transportna preduzeća znači troškove slanja i dodatni rad. Osim toga time se produžavaju rokovi plaćanja. Jer tek nakon prijema dokumenta nalogodavac će inicirati plaćanje pružene transportne usluge. Tako se može desiti da špedicije nakon obavljenog transporta moraju čekati na naplatu od mesec do tri meseca. Ali ako su radna dokumenta digitalna i time znatno brža, mogu se brže izvšiti i plaćanja. Na taj način se prihodi mogu bolje planirati, a preduzećima tako ostaje više finansijskog prostora. Osim toga u vezi sa eCMR-om se prikupljaju i podaci o promenama tako da se tokovi isporuke bolje nadgledaju i podaci mogu poslati na mesto isporuke u realnom vremenu.

Prama mišljenju Yatckevicha ovde još ima otvorenih pitanja:

– Na jednoj strani digitalizacija POD-a ubrzava plaćanje transportnim firmama. Na drugoj strani to znači za špeditere nalogodavce da moraju ranije da plate. To bi moglo da poremeti njihovo planiranje.

3. Dinamično upravljanje rampama:

Pametno korišćenje GPS podataka donosi još jedan veliki napredak kada je u pitanju problem rampi. Spajanjem telematskih podataka i upravljanja vremenom utovara i istovara treba da bude rešen poznati problem zastoja prilikom ulaza i izlaza robe. U praksi prevoznik za to daje odobrenje za korišćenje njegovih GPS podataka. Oni se redovno upoređuju sa podacima pozicije kamiona i vlasniku rampe se šalju podaci o izračunatom stvaranom vremenu dolaska. Na taj način on može računati sa realnim podacima o vremenu i praviti raspored. Precizna prognoza skraćuje vreme čekanja vozača kamiona i u idealnom slučaju ga potpuno ukida.

Predstavnik BAMAP-a to vidi kao veliku inovaciju za branšu:

– Činjenica da su na ovogodišnjem vodećem sajmu transport logistic (4. do 7.06.2019. godine) u Minhenu držani čitavi seminari o ovoj tematici pokazuje koliko je za svakog učesnika lanca snabdevanja važno dotaći problematiku rampe.

Zaključak

Koraci koji su diskutovani u članku jasno pokazuju da je efikasnost u transportu posebno porasla kroz poboljšanu komunikaciju među svim učesnicima. Pri tom se ne radi samo o prostom umrežavanju svih učesnika veću o centralizovanoj komunikaciji:

– To je princip Sistema pametne logistike TIMOCOM-a! Mi posredujemo ove komunikacije između učesnika i sistema, a da pri tom ne preuzimamo ulogu izvršioca u stvarnom procesu –  objašnjava Philipp Schmidt, Portfolio Manager kod TIMOCOM-a.

Da bi to postigao, TIMOCOM mora odgovoriti na potrebe klijenata. Cilj mora biti digitalizacija malih preduzeća jer samo tako od toga mogu profitirati i velika.

 

Podeli na društvenim mrežama: