Problem elektronskih faktura – da li je neophodan pečat i potpis?

Zaposleni u velikim i manjim kompanijama često se žale na postojanje „komplikovane“ papirologije koja otežava posao, produžava radno vreme, zahteva obilaženje nekoliko sektora kako bi se dobio pečat i potpis, a sektor logistike, konkretno dostavljači dodatno se susreću sa velikim brojem faktura koje dnevno treba popuniti. Iako je još 24. jula 2013. godine stupio na snagu Zakon o računovodstvu koji precizira mogućnost korišćenja validnih elektronskih faktura u poslovanju, u Srbiji nije zaživela primena pomenute zakonske regulative.

– Izostanak primene ove zakonske prakse je isključivo navika i to je ono što pravi problem jer i dalje imate ogroman broj kupaca, ali i inspekcijiskih službi koje nisu krenule da primenjuju ono što već postoji u Zakonu. Morate da dokazujete promet robe pečatom i potpisom na fakturi, da jurite istu svakog dana, a sve već negde postoji vezano za elektronski potpis i digitalnu fakturu – istakao je Predrag Savić, menadžer operacione izvrsnosti u kompaniji Nelt, na IV međunarodnoj logističkoj konferenciji LOGIC 2019, održanoj u Beogradu.

Predrag Savić

Savić je objasnio da je logistički sektor, IT sektor i sektor finansija kompanije počeo da sprovodi projekat- otimizacija procesa dostave robe i fakturisanje roba i usluga kroz korišćenje digitalnih robnih i finansijskih dokumenata, kako bi razjasnili problem i olakšali dostavu ka krajnjim potrošačima u poslednjoj milji.

– Projekat je tek u začetku, ali smo želeli da zaintrigiramo temom koja postaje sve aktuelnija u Srbiji. Mi u logisitici imamo problem ogromnog broja faktura u jednom danu jednog dostavljača u Neltu. Dnevno u Srbiji imamo 230 ruta, a takođe na dnevnom nivou izbacimo 35.000 papira. Primarni problem koji želimo da rešimo je da ih dostavljač nema, da ne gubi vreme pregledajući fakture, potpisivajući ih. S obzirom da, svakako, postoji problem manjka vozača u Srbiji i uopšte nedostatak radne snage, pored toga što vozač preko svojih leđa preturi dve tone robe ne mora da se bavi i stvarima koje su za njega najmanje bitne.

Cilj je da se formira digitalna platforma na kojoj će se kačiti sve potrebne informacije, a zainteresovane strane su država, privreda, kao i kupci.

Foto: cdz/pixabay.com

– Potrebno je uključiti i lobiranje, tačnije saradnju sa državnim institucijama, privrednim komorama, sa privrednim subjektima jer će biti potrebno godinu do dve dana da se ceo lanac obuči za elektronsko razmenjivanje faktura. Ključna aktivnost u kompletnoj logistici, gde postoji i uvoz, skladištenje, dostava, centar za isporuku, jeste upravo da pošiljka stigne na vreme jer je jedino tako klijent zadovoljan.

Trendovi

Zarad kvalitetne usluge i zarad ispunjenja želja korisnika, globalne kompanije se okreću „insourcingu“ za poslednju milju u dostavi, tamo gde predviđaju da je ljudima potreban veći kvalitet i nešto što je drugačije.

– Fleksibilnost u last mile dostavi je ono što je specifično posebno za kurirske službe, ali i kompanije i provajdere koji žele da „napadnu“ taj segment, a ona se ogleda kroz alternative u lokacijamana kojima korisnik može da ostavi pošiljku kao i da istu preuzme. Svi radimo od 8 do 17, 8 do 18 i imamo problem sa tim da pošiljka bude dostavljena na kućnu adresu pa se javljaju alternativne lokacije gde mogu one da se preuzmu. Naravno, upotrebom elektronske dokumentacije ceo posao bi funcionisao mnogo brže, a rezultati bi bili primećeni – objasnio je Predrag Savić na konferenciji LOGIC 2019.

Šta kaže Zakon o računovodstvu?

Još 2013. godine donet je Zakon u kom je precizirano da računovodstvene isprave, uključujući fakture, mogu biti potpisane elektronskim potpisom ili drugom identifikacionom oznakom, čime je olakšano izdavanje i knjižene faktura u Republici Srbiji, a posebno je uređen i način njihovog čuvanja u elektronskom obliku. Omogućeno je pravnim licima i preduzetnicima da svoje fakture izdaju u papirnom ili elektronskom obliku, ali i da pomenuti nemaju obavezu da fakturu nastalu u elektronskom obliku štampaju, niti da se na tako odštampan dokument stavlja otisak pečata kako bi isti bio smatran validnim.

Zatim, istaknuto je da je članom 7. Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji, uslugama od poverenje u elektronskom poslovanju predviđeno da se elektronskom dokumentu ne može osporiti punovažnost, dokazna snaga, kao ni pisana forma samo zato što je u elektronskom obliku. Takođe, pomenuti dokument koji je izvorno nastao u elektronskom obliku smatra se originalom.

Posebno saopštenje Ministarstva finansija i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija izdato je 2017. godine s obzirom na činjenicu da Zakon nije zaživeo u praksi, gde ponavljaju da je sve validno, da fakture mogu postojati u papirnom i elektronskom obliku, kao i da nije potreban pečat.

Podeli na društvenim mrežama: