Sinergija i mešoviti timovi donose najbolje rezultate – Zašto je važno uvođenje žena u upravljačke strukture logističkih kompanija?

Upoznati ženu koja je na rukovodećem položaju u logističkim kompanijama nije često, ali nije ni nemoguće. To su dokazale žene okupljene na Okruglom stolu “Uvođenje žena u upravljačke strukture logistike: zašto je to važno?”, održanom nedavno u Privrednoj komori Srbije. Desetak žena okupljenih oko jedne teme razmenilo je svoja iskustva i stavove, sa jedinstvenom porukom da nije potrebno puko ispunjavanje procenata, već je neophodna podrška da svaki zaposleni, bio on muškarac ili žena, iskoristi svoj potencijal.

Melita Rozman Dacar na čelu je Slovenačkih železnica i vodi tim od nekoliko hiljada ljudi. Kroz šalu kaže da su joj šansu dali usled loših rezultata firme, pa su tražili nekog ko bi to mogao to da popravi. Tokom jedanaest godina, koliko vodi tu kompanije, Slovenačke železnice rastu i danas su profitabilna firma. Ona dodaje da je njen najuži tim mešovit i tu vidi najveću snagu. Kaže da je srećna jer sve više žena radi i kod njih, kao i kod njihovih partnera u regionu.

– Mislim da su u celoj Evropi samo dve ili tri žene na čelu nacionalnih železnica. Naša prednost je dugoročno strateško planiranje.

Brankica Mavretić, koja vodi Milšped u Sloveniji, kaže da je jedina žena na čelu predstavništava te međunarodne kompanije. I ona rezultate poslovanja pripisuje kvalitetnom timu.

Prema naučnom istraživanju profesorke Snežane Tadić sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, kada je o obrazovanju reč, Srbija ne zaostaje za svetom po broju žena akademaca. Problematično je to što se učešće žena – inženjerki u oblasti logistike i saobraćaja, smanjuje sa rastom nivoa odlučivanja.

– Najzastupljenije su u operativnim procesima, dok je na višim nivoima odlučivanja situacija u značajno lošija u poređenju sa svetskim prosekom – izjavila je na Okruglom stolu autorka istraživanja Snežana Tadić.

Ona je dodala da uspešne žene iz sektora karakteriše izuzetna radna etika, entuzijazam, posvećenost i hrabrost da se upuste u oblast u kojoj i dalje dominiraju muškarci.

– Brojne su karakteristike koje ženama daju prednost u inženjerstvu. One su generalno strpljivije, upornije, odgovornije, komunikativnije i bolje kontrolišu emocije. Preciznije su i efikasnije. Ipak, na putu ka uspehu, nailaze na mnogobrojne izazove. Ne mislim samo da karijerni put, već i na tradicionalna i kulturološka očekivanja zajednice – navodi profesorka Tadić i dodaje da se žene više preispituju, više su samokritične, manje sklone riziku, često imaju manje ambicija.

Vera Vujasić, direktorka kancelarije FERCAM Beograd, kaže da su u njihovoj kompaniji u jednakom broju zaposleni i muškarci i žene, što timu daje značajnu prednost.

– Sinergija znanja, posvećenosti i odlučnosti i muškaraca i žena daje najbolje rezultate. Mi smo za svoj tim birali najkvalitetnije kadrove bez obzira na pol. Smatram da nije važan procenat, već da svako preuzme ulogu u kojoj se najbolje snalazi – objasnila je Vujasić.

Kao prednost rada u svojoj kompaniji, posebno za žene, izdvaja balans privatnih i poslovnih obaveza. Kad se posao, kako navodi, dobro rasporedi da može da se završi u toku radnog vremena, kao i da su vikendi slobodni.

O tome je pričao i jedini predstavnik muškaraca, Rok Svetek, savetnik u kompaniji Adria Kombi, koji iza sebe karijeru dugu nekoliko decenija.

– U moje vreme posao je počinjao u 7h, a u 16h si već mogao da budeš na gradskom bazenu. Čak i tada je bilo žena u transportnoj industriji. U operativi je bilo oko 30% žena, a kasnije u izvršnom menadžmentu i više. Moj prvi šef je bila žena, a posle decenija provedenih u jednoj internacionalnoj kompaniji na poziciji country menadžera zamenila me je dama – seća se Svetek.

Da su žene i te kako važne u kolektivu, tvrdi i Vesna Jovanović, koja je vlasnica EurologSystem, kompanije usmerene na železnicu.

– Da se nadovežem na priču, EurologSystem ima više žena nego muškaraca. Ženama je izuzetno teško da se posvete poslu jer imaju mnogo drugih obaveza. Ja se tek danas, kada su mi deca velika, mogu u potpunosti posvetiti poslu. Zato mi je i važno da se stvore uslovi i radno okruženje kako bi se žene što komotnije osećale i mogle da daju najveći doprinos poslu i iskoriste svoje potencijale.

Na Okruglom stolu navedeni su i mnogi primeri dobrih praksi – rad od kuće, skraćeno radno vreme, obdanište u okviru kompanija, slobodni dani za važna porodična pitanja.

Učesnice Okruglog stola saglasile su se da rast učešća žena na višim, upravljačkim pozicijama u kompanijama treba da bude rezultat podrške zajednice, mentorstva i edukacije. Takođe, važno je i promovisanje dobrih primera ženskog liderstva u oblasti logistike i transporta.

Šta kažu brojke?

Profesorka Snežana Tadić, koja je i predsednica Asocijacije žena u logistici, nedavno je objavila rezultate istraživanja o ovoj temi, a mi prenosimo samo deo.

U poređenju sa svetom, Srbija ima određene prednosti po pitanju položaja žena u logistici. Devojke čine 53-68% ukupno upisanih na modulu za logistiku Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Devojke su i vrednije tokom studija. Od broja studenata koji diplomiraju u roku, 62% su inženjerke logistike, a one imaju i veću prosečnu ocenu tokom studija. Osim toga, devojke su u preko 70% slučajeva bile studenti generacije.

Učešće žena, inženjerki logistike, u privrednom sistemu Srbije odgovara situaciji u svetu. Prema istraživanju Odseka za logistiku Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, žene čine oko 33% stalno zaposlenih u oblasti logistike. Međutim, prisutan je trend rasta zapošljavanja žena u kompanijama različitih delatnosti. Ovo je direktna posledica većeg učešća žena u univerzitetskom obrazovanju.

Najveći broj diplomiranih inženjerki logistike zaposlen je u kompanijama logističkih provajdera, špeditera i davaoca transportnih usluga (40%), u logističkim centrima (20%) i trgovačko distributivnim kompanijama (20%).

Slično situaciji u svetu, učešće žena, inženjerki logistike, po nivoima odlučivanja se smanjuje. Najzastupljenije su u prvom i drugom nivou odlučivanja, odnosno u realizaciji procesa (33%) i na poslovima rukovodioca, supervizora aktivnosti (31%). Ipak, na višim nivoima odlučivanja, situacija u Srbiji je značajno lošija od proseka u svetu. Na mestu direktora i potpredsednika upravnih odbora (nivo IV), žene su zastupljene sa 8% (u svetu 28%), a na mestu vlasnika ili predsednika borda direktora (nivo V), samo 4% (u svetu 11%).