Samostalno ili eksterno vođenje evidencija rada vozača – Kako izabrati odgovarajući modalitet?
Jedna od zapaženih tema Transportnog kongresa, održanog početkom novembra na Zlatiboru, bila je evidencija rada vozača, kao i efekti primene daljinskog preuzimanja podataka o čemu je pričao Stevan Jovićević, direktor firme „Tahograf Bg“ iz Beograda.
On je govorio o zakonskom okviru vođenja evidencije vozača, analizi strukture efikasnog načina vođenja evidencije vozača, modalitetima vođenja evidencije na tržištu.
Evidencija vozača regulisana je Zakonom o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima (ZoRV)-član 4. stav 12., kao i pravilnikom o evidenciji – Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Radno vreme vozača čine dve aktivnosti – upravljanje vozilom i ostali poslovi. Dnevno radno vreme je 14 časova, nedeljno vreme rada je 60 časova, a prosečno vreme u 4 uzastopna meseca iznosi 48 časova.
Kako je rekao Jovićević, evidencija vozača zavisi od broja vozača, a alati su tahografski listići i kartice vozača koji omogućavaju obradu podataka i unos u bazu podataka, izradu izveštaja iz jedne baze, korišćenje iste baze radi izrade drugih izveštaja koji se odnose na vozače.
Korisnici mogu voditi evidenciju – samostalno, što podrazumeva hardver za tahografske listiće i kartice vozača, softver za arhiviranje, obradu i izradu izveštaja, osposobljavanje kadrova za rad sa hardverom, softverom i poznavanja propisa o radnom vremenu, raspoređivanje radnih zadataka na raspoložive kadrove prevoznika.
Ukoliko se firme odluče za eksterno vođenje evidencije ne moraju investirati u hardver i softver, ne moraju da ulažu u sposobljavanje kadrova i u edukaciju. Odgovornost je delegirana na partnera koji je specijalizovan za uslugu. Za sve to imaju fiksni mesečni trošak.
Kako izabrati odgovarajući modalitet?
Potrebna je analiza postojeće strukture evidencije i planirani rast prevoznika, smatra Jovićević, zatim neophodno je upoređivanje troškova samostalnog i uslužnog vođenja evidencije, a sve to u cilju – smanjenja troškova i poštovanje zakonskih propisa.
Iskustva u eksternom vođenju evidencije: usmerenost na manje (1-7 vozila) i veće (preko 20 vozila) vozne parkove, edukacija vozača kao sastavni deo usluge, tehnička i pravna podrška, jasna vizija pravca razvijanja saradnje, prilagođavanje potrebama prevoznika.
– Eksterno pružanje usluga prevozniku je nepovratan proces, potrebno je prepoznati trenutak potrebe angažovanja eksternih usluga kako bi se firme posvetile u potpunosti primarnim aktivnostima prevoza i profita – zaključio je Jovićević.
