Most između tri strane: može li Afrika da postane značajno logističko čvorište?

Zbog geopolitičkih tenzija, sve više evropskih kompanija počinje da obraća pažnju na afrički kontinent. Analitičari smatraju da potencijala za ulaganje pre svega ima u oblastima infrastrukture, obnovljivih izvora energije, rudarstva, poljoprivrede i transporta, ali da kontinent ima i potencijal da postane logističko čvorište. 

Prema Izveštaju o svetskim investicijama za 2023. godinu Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD), direktne strane investicije u Africi su 2022. iznosile 45 milijardi dolara.

Lider među investitorima u Africi je Evropa. Na vrhu liste najvećih globalnih investitora su Velika Britanija (60 milijardi dolara), Francuska (54 milijarde dolara) i Holandija (54 milijarde dolara). Nemačka je takođe bila u prvih deset sa investicijama od 15 milijardi dolara. Tek na petom mestu bila je Kina, sa investicijama vrednim 44 milijarde dolara.

Uslovi ulaganja u Africi su ocenjeni kao dobri, iako se situacija u 54 afričke zemlje veoma razlikuje.

– Relativno stabilne demokratije kao što su Kenija i Zambija sse razlikuju od zemalja koje su pogođene vojnim udarima kao što su Mali i Niger. Dok se neka tržišta dinamično razvijaju i pokazuju stopu rasta BDP-a od preko 6%, kao što su Tanzanija i Obala Slonovače, ekonomsko usporavanje u glavnim ekonomijama Južne Afrike i Nigerije vuče na niže ukupan prosek – kaže dr Marcus Knupp, viši menadžer za Afriku/Bliski istok u nemačkoj kompaniji Trade & Invest (GTAI).

Afrika sve zanimljivija proizvođačima automobila

Posebno su poželjna ulaganja u infrastrukturu, obnovljive izvore energije, rudarstvo, poljoprivredu i transport.

Ekonomska diversifikacija je stoga tema diskusije mnogih vlada u Africi. Važne polazne tačke su prerada lokalno dostupnih sirovina u rudarskom i poljoprivrednom sektoru i bolje nabdevanje rastućih tržišta robe široke potrošnje Afrike, koje može da zadovolji prehrambena industrija.

– Kako se svet dekarbonizuje i smanjuje zavisnost od lokacije, prerada sirovina za baterije postaje sve važnija. Planirane su velike investicije u proizvodnju zelenog vodonika. Ovo poslednje može biti ne samo nosilac energije već i polazna tačka za razvoj hemijske industrije – kaže Knupp.

Afrički kontinent takođe postaje sve interesantniji za proizvođače automobila. Tržište za automobilsku industriju je i dalje veoma malo, ali prema procenama  kuće Mordor Intelligence, ono će se povećati sa 1,33 miliona jedinica u 2023. na 1,78 miliona jedinica u 2028. Od toga će korist prvenstveno imati dobavljači.

– Pored Južne Afrike, Maroko se poslednjih godina etablirao kao lokacija za automobilsku industriju. U drugim zemljama, kao što su Gana i Ruanda, ovo još nije napredovalo dalje od sklapanja kompleta delova. Međutim, lokacije kao što su Tunis i Bocvana uspele su da uspešno privuku dobavljače.  Visok priraštaj stanovništva znači, s jedne strane, rastuću potražnju, a s druge strane veliki potencijal radne snage. Mnoga evropska tržišta, ali i neka azijska tržišta, suočavaju se sa problemima smanjenja tražnje i sve većeg nedostatka radnika – ističe Knupp.

Stoga GTAI savetuje fokusiranje na pojedinačne zemlje, jer se njihov tržišni potencijal, kao i praktični propisi, uključujući carinsku i uvoznu regulativu, sertifikate, promociju investicija i transfere valuta, značajno razlikuju.

– U tom pogledu, još je dug put do AfCFTA Afričke zone slobodne trgovine – komentariše Knup.

Sporazum o slobodnoj trgovini potpisan je 21. marta 2018. godine, a od 1. januara 2021. primenjuju ga sve zemlje osim Eritreje, ali nema mnogo uticaja na praktične aktivnosti.

Afrika bliža Evropi

Uprkos svim rizicima i izazovima, afrički kontinent ima potencijal da postane važan logistički centar i obezbedi most između Evrope, Bliskog istoka i Azije.

Iz evropske perspektive, Afrika je susedni kontinent. Transportne rute, posebno iz severne Afrike, nisu dugačke. Čak i u zapadnoj ili južnoj Africi, nema uskih grla koje treba prevazići, kao što su moreuzi ili Suecki kanal, primećuje Knup.

Saobraćajna infrastruktura, uključujući i puteve između zemalja na kontinentu, i dalje je nedovoljna, uprkos značajnim ulaganjima u poslednje dve decenije. Transportni koridori su i dalje oblikovani prema kolonijalnim obrascima, pa je lokacija luka, železnica i autoputeva često i dalje fokusirana na izvoz sirovina i vodi, na primer, duž rute od rudnika do obale.

Sa druge strane, širom kontinenta grade se moderne luke. Nove železnice, putevi i aerodromi čine transport lakšim, jeftinijim i predvidljivijim, iako i dalje postoje brojne praznine u transportnoj mreži, kao i u snabdevanju energijom i vodom.

– Pozitivni primeri sa primetnim poboljšanjem, kao što su Maroko, Senegal i Tanzanija, u suprotnosti su sa zemljama poput Južne Afrike, čija se infrastruktura poslednjih godina pogoršala zbog nedostatka investicija. Železničke pruge su van saobraćaja, a transport robe je najvećim delom usmeren na puteve, čije se stanje zbog toga pogoršava. Sve u svemu, može se reći da je napredak primetan u mnogim oblastima, ali ima još mnogo toga da se uradi – zaključuje Knupp.

Izvor: trans.info
Foto: Pixabay/beasternchen