Prevoznici na mukama – Počinje sezona gužvi na granicama
Za desetak dana počinju gužve na graničnim prelazima sa Hrvatskom, Mađarskom i Makedonijom, posebno kad je reč o teretnom saobraćaju, a već danas se čeka od 60 do 120 minuta. Iz Carine savetuju vozačima da se dobro informišu i idu na manje granične prelaze na kojima će biti špediterska i fitosanitarna kontrola. S druge strane, vlasnici kamiona traže od nadležnih da se uspostavi bolja saradnja sa susednim zemljama i prošire granični prelazi za teretni saobraćaj, ali i da konačno dobiju svoju šifru delatnosti.
Saša Smiljanić je među vodećim prevoznicima u Zlatiborskom okrugu. Ima 105 kamiona, od kojih samo tri nisu u međunarodnom transportu. Njegovi vozači, kaže, sve duže čekaju na graničnim prelazima, iako imaju uredne papire o robi koju prevoze.
– Transporteri u Evropi prelaze između 600 i 750 kilometara u radno vreme, toliko vozač napravi učinka, a zemlje koje nisu u EU imaju taj problem po granicama i tu se gubi sigurno taj prosek koji je negde ispod 400 kilometara u proseku na dnevnom nivou za vreme radnog vremena jednog vozača. Sigurno se jedno 40% gubi u vremenu zbog tih formalnosti – kaže Saša Smiljanić, TP „Smiljanić komerc„, Požega.
Iz Uprave carina naglašavaju da se za svako transportno sredstvo i robu unapred šalju informacije susednoj carini. Međutim, podsećaju i da nisu svi granični prelazi na isti način kategorizovani, kao i da na nekima od njih pojedine inspekcije ne rade 24 časa.
– Trake koje vode ka izlazu iz Srbije na svim velikim graničnim prelazima imaju ograničen broj. Sigurni smo da će nadležno ministarstvo i dalje preduzimati mere da se infrastrukturna situacija poboljša i da bude u skladu sa našim potrebama ali kažem, situacija je limitirana onim što infrastruktura pruža – napominje pomoćnik direktora Uprave carine Veselin Milošević.
Zbog boljeg poslovanja, kamiondžije traže i klasifikaciju po međunarodnim standardima.
– Da špediteri dobiju svoju šifru delatnosti, a ne da budu ostale delatnosti u transportu mi smo jedina država u Evropi koja trenutno to nema – kaže predsednik auto-prevoznika „Transport- Beograd“ Slavoljub Jevtić.
U Zavodu za statistiku kažu da nisu dobili taj zahtev prevoznika.
– Oni su u klasifikaciji delatnosti raspoređeni u nekoliko šifara delatnosti prevashodno odnosno 90% oni se nalaze u uslugama drumskog prevoza tereta. Ukoliko auto-prevoznci kao kategorija poslovnih subjekata smatra da bi trebalo da dođe do određenih izmena u klasifikaciji, Republički zavod za statistiku može da diskutuje – kaže Miodrag Cerovina iz Zavoda za statistiku.
Srbija je sa još 14 zemalja u Dunavskom regionu, pa usklađuje zakone sa onima koji važe na njihovim graničnim prelazima.
– Da skratimo vremena putovanja pogotovu u železnici i na auto-putevima za 30 do 50% da ubrzamo procedure na graničnim prelazima – kaže Miodrag Poledica iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Takvim pristupom, transportna mreža Srbije i ostalih zemalja Zapadnog Balkana postaje nezaobilazni deo najvažnije transportne mreže Evropske unije, čime se omogućava ravnopravano učešće u planiranju projekata i svih budućih investiranja u infrastrukturu.
Izvor: RTS
