Talasi koji menjaju kurs – Kako će se kretati cene vozarina i kuda plovi pomorska industrija?

Čuveni brend sportske opreme Nike suočava se ovih dana u Americi sa „novim stepenom složenosti“. Tako je situaciju u kojoj su pojedine kolekcije stigle prekasno, a pojedine prerano, opisao finansijski direktor kompanije Metju Frend.

Kako su rokovi isporuke i potražnja potrošača porasli početkom ove godine, prodavci su reagovali naručivanjem zaliha ranije nego obično. Kada je vreme isporuke u tranzitu počelo brzo da se poboljšava, to je dovelo do povećanja zaliha. Rezultat: roba iz nekoliko sezona dostupna u isto vreme, pad cena, pad bruto marže i udarac na profit. Rukovodstvo kompanije Nike poručilo je da će krenuti u „agresivno likvidiranje zaliha“, kako bi se postavile dobre osnove za maloprodaju u narednom periodu, ponovo uskladili nivoi zaliha i izgradila čvršća pozicija.

Novi stepen složenosti upravo je termin koji idealno opisuje trenutne tendencije u lancu snabdevanja, pre svega kretanja u pomorskom transportu. Čini se da konzumerizam na vrhuncu, oskudne kapacitete i zagušenja u lukama, sada smenjuje potpuno suprotan trend.

Uprkos činjenici da smo, kalendarski, na pragu praznične sezone i sezonskog špica, pojedini globalni logističari predviđaju potpuno drugačiji razvoj situacije. U prilog njihovoj tezi govore jasni pokazatelji: nestabilnost, kriza, rat u Ukrajini, cene energenata i rastuća inflacija, smanjili su ne samo platežnu moć potrošača već i entuzijazam za kupovinu. Ova dešavanja stvorila su snažan pritisak na cene pomorskog transporta, koje već nekoliko nedelja ubrzano padaju, čak i po više puta dnevno.

Smanjena tražnja, naravno, nije jedini faktor koji je uticao na pad okeanskih vozarina – vraćanje situacije u balans, po pitanju tranzitnog vremena i dostupnosti kapaciteta, logično, potisnulo je ih nadole.

Zanimljiv signal stigao je nedavno od švedskog lanca nameštaja IKEA, koji je napustio kontejnersku strategiju. “Vidimo da ograničenja u našem globalnom lancu snabdevanja počinju da se ublažavaju i da se polako vraćamo normalnoj saradnji sa našim partnerima”, saopštila je IKEA nakon što je obelodanjeno da je prodala svoje kontejnere i prestala da iznajmljuje prostor na brodovima.

Još jedan činilac koji bi – istina ne toliko skoro – mogao da utiče na kretanje okeanskih vozarina, jesu novi brodski kapaciteti. Kada ispod čekića izađu sva poručena plovila, nova flota koju su pazarili vodeći svetski brodari trebalo bi da poveća ukupne globalne kapacitete za preko 10 procenata.

Novi stepen složenosti doneo je i novu opreznost, pa bilo kakve dugoročne prognoze o kretanju cena vozarina gotovo niko ne želi da iznosi. Ono što je sigurno, jeste da nakon vrtoglavnog rasta mora doći do (kakvog-takvog) balansa. Sa takvim zaključkom saglasili su se i predstavnici najvećih pomorskih prevoznika, logističkoj konferenciji “Put ka oporavku: Budućnost globalnog lanca snabdevanja“ održanoj krajem septembra u Beogradu. Događaj u organizaciji udruženja Confindustria Serbia, Slovenačkog poslovna kluba i Privredne komora Srbije, okupio je lidere u industriji, predstavnike države i međunarodnih organizacija i diplomate, a jedna od tema kojom su se panelisti bavili bio je i uticaj okeanskih vozarina i očekivana kretanja u tom segmentu.

– Vozarine su pale 50-60% u prethodnih nekoliko nedelja. To je jako brzi pad, rast nije bio tako brz. Ne zna se do kada će ići – izjavio je Vladimir Lekić, generalni direktor Dragon Maritime SEE Srbija, grupacije koja predstavlja najveću kinesku brodsku kompaniju COSCO Shipping Lines u Jugoistočnoj Evropi.

Kada svi poručeni brodovi budu proizvedeni, očekuje se da će globalna pomorska flota biti 10-12% veća. Sa tolikom raspoloživošću i padom vozarina, mislim da se vraćamo pravom takmičenju brodarskih kompanija i usmeravanju na pitanje tranzitnih vremena.

Nemoguće je prognozirati konkretne podatke, ali je izvesno je da se vraćamo u normalu, u razuman odnos, dodao je Lekić.

Generalni direktor regionalne kancelarije kompanije Mediterranean Shipping Company (MSC) za Srbiju, Severnu i Makedoniju Stevica Čarapić podsetio je da su vozarine pre nekoliko godina bile na minimumu, a sada su na vrhuncu, ističući da „ni jedan ni drugi ekstrem nije dobar“.

– Nakon što je izraženi konzumerizam uz oskudne kapacitete doveo do vrtoglavog rasta vozarina, svedoci smo povratnog trenda – rekao je Čarapić.

Što zbog manje potražnje, što zbog većih kapaciteta, kod brodara će biti ujednačavanja i vraćanja u okvire. Sa druge strane, mislim da će nedostatak kapaciteta na kopnu i dalje da bude primetan.

Sva ova kretanja nesumnjivo će i dalje držati logističare u niskom startu i pripravne da u svakom trenutku odreaguju na promenu.

No, to ne znači da će se brodari, čija je zarada tokom pandemije ostavila u prašini Google i Amazon, suočiti sa problemom. Evo i jednostavnog primera: FBX (The Freightos Baltic Global index) pokazuje da su okeanske vozarine u septembru su u proseku opale skoro 30% – trenutne stope su čak 60% niže u odnosu na prošlogodišnji nivo. No, i na tom nivou, one su i dalje 170% više od prepandemijskog proseka.

Zbog toga će, možda i više od praćenja kretanja cena pomorskog transporta, biti zanimljivo pratiti trend koji već u zamahu: investiranje neslućenih zarada. Brodari ulažu u širenje flote, ali sve snažnije i u akvizicije špeditera i u dodatne usluge, postajući od prevoznika logističke kompanije. Odgovor na pitanje koje kupovine će biti realizovane i kakve će to turbulencije i prekomponovanja doneti tržištu, verovatno nećemo dugo čekati.

U isto vreme, na kopnu i dalje vlada princip “ne pitam šta košta“, koji daje krila cenama drumskog prevoza i potražnji za skladištima.