Martin Koubek, direktor Metrans Silk Road – Srbija na radaru evropskih i kineskih železničkih kompanija

Ako sve bude išlo po planu, naša zemlja uskoro bi mogla da dobije redovnu liniju na Novom putu svile. Ove najave stigle su nakon što je u Beograd krajem maja prispeo voz iz Vuhana, natovaren maskama i drugom zaštitnom medicinskom opremom. Iako je bila u pitanju namenska linija, ta isporuka označena je kao početak trajnije železničke veze između dve zemlje.

Servis su realizovale kompanije DBO/Beijing Trans Eurasia Logistics i Metrans, koje imaju dugogodišnju saradnju na projektima širom Srednje i Istočne Evrope. Predstavnici DBO i Metransa najavili su tada da, budući da ima mnogo kompanija koje proizvode robu za ovaj region, „postoji ogromno tržište za takvu uslugu“. Kako su istakli, zahvaljujući isporuci iz Vuhana, ova linija dospela je u žižu interesovanja mnogobrojnih špediterskih kompanija.

Martin Koubek, direktor sektora Put svile (Silk Road) u kompaniji Metrans, ove najave potvrdio je za portal PlutonLogistics, a pre nekoliko dana uspeli smo da organizujemo kratak i – u skladu sa situacijom – “online sastanak”.

PL: Pre nekoliko dana je u Vuhan stigao direktan voz iz Beograda natovaren bakrom, a prethodno je istom rutom iz Kine u Srbiju prevezena zaštitna medicinska oprema. Koje kompanije su bile uključene u realizaciju ovog servisa i koliko je projekat bio zahtevan?

– Ovo je projekat naših partnera na Putu svile – Beijing TransEurasia/DBO Bahnoparator. Linija je u oba smera išla preko Malasevica u Poljskoj prema mađarsko-srpskoj granici, u organizaciji Metrans železničkih kompanija u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj. Sa srpske strane, za isporuku do Beograda, sarađivali smo sa preduzećem Srbija kargo. Moram istaći da su sve kompanije odlično poslovale, dokazali smo da je ova linija pouzdana i za buduće planove.

PL: Ta isporuka, kako je predstavljeno u javnosti, označila je i početak trajnije železničke veze između dve zemalje. Nedavno je najavljeno da bi redovna direktna železnička linija iz Beograda za Kinu trebalo da startuje pre jeseni. Kako se razvijaju ovi planovi?

– Partnerske kompanije BTE/DBO podstiču svoje prodajne snage u Kini i Evropi da promovišu upotrebu ove trase i prepoznaju potražnju na tržištu. Dokazali smo da je vreme tranzita do Beograda u trajanju od 15 dana ostvarljivo. Prema tome, da li će ova linija postati redovna sada će zavisiti od samih klijenata.

BTE je definitivno voljna da otvori nove linije.

PL: Železnički saobraćaj Srbija-Kina dosada se odvijao preko linija koje kreću iz susednih zemalja. Koji su glavni benefiti koji će biti ostvareni pokretanjem direktne linije iz Beograda?

– Najveći je vreme tranzita. Klijenti neće morati da čekaju na terminalima u susednim zemljama, već će moći da iskoriste prednost direktne linije.

Postoje mogućnosti da se usluga kombinuje sa linijom preko terminala Metrans Budimpešta Csepel, jer železnička pruga koja ide do Srbije prolazi kroz stanicu koja se nalazi pored terminala. Prema tome, možemo ostvariti efikasnu kombinaciju sa većim brojem zemalja, a bez kašnjenja u prevozu.

Ispitujemo sve mogućnosti, svakako da će odluka zavisiti od potražnje.

PL: Koje su industrije prvenstveno usmerene na ovakav vid transporta i zbog čega je železnica u prednosti u odnosu na pomorski transport, osim, svakako, brzine?

– Generalno govoreći, za ovakvu vrstu transporta Kina-Srbija zainteresovani su klijenti koji se bave transportom automobila, mašina, elektronike, ali i polugotovih proizvoda, pri čemu je za njih, naravno, prednost brzina – kao što ste i naveli.

Očekivano, prednost železničkog transporta je i to što bi mogao da se obavlja u gradovima i mestima koja su udaljena od morskih luka. Ako povezujete evropsko zaleđe sa kineskim zaleđem, pri čemu je za železnički transport potrebno manje vremena nego što je to slučaj sa pomorskim, onda bi to značilo da železnica ima i prednost po pitanju cene.

PL: Prvi kontejnerski voz koji je iz Kine stigao direktno u srpsku prestonicu prošlog oktobra prevezao je materijal za buduću brzu prugu Beograd-Budimpešta. Koliko je ovaj projekat značajan, kako sa aspekta potražnje za uslugom, tako i sa stanovišta boljih infrastrukturnih uslova?

– Primećujemo preferencije Kineskih železnica da koriste železnički transport kada transportuju neku robu do Srbije. Ova direktna linija sigurno bi im bila u interesu i od nje bi definitivno imali korist.

Takođe, radujemo se novoj pruzi Beograd-Budimpešta, jer će njena izgradnja značiti mogućnost korišćenja dužih i bržih vozova.

PL: Za tu rutu je prošle godine trebalo čak mesec dana, a sada je vreme tranzita značajno smanjeno. Prevoz medicinske opreme iz Vuhana za Beograd u maju trajao je 15 dana, a nedavno je direktor vaše partnerske kompanije DBO izjavio da je moguće da tranzit bude još brži.

– Tako je. Verujemo da bi vreme tranzita moglo da bude malo kraće, ali zasada se fokusiramo na to da ono bude pre svega stabilno, što nam je mnogo značajnije od činjenice da li je reč o 15 ili 13 dana. To je važno i nama i našim klijentima.

Verujem da bismo mogli da dođemo do 13 dana, ali ako će tranzit od 15 dana biti stabilan onda će klijenti takav tranzit više ceniti, jer će moći da se oslone na garantovanu uslugu i kvalitet.

To je jedan od glavnih ciljeva kompanija Metrans i DBO – da obezbedimo stabilnost i kvalitet svih usluga koje zajedno nudimo.

PL: Možemo li u ovom trenutku da govorimo o dinamici i tome da li je izvesnije da linija bude nedeljna, dvonedeljna…?

– Za sada vam ne mogu reći, kao što sam već i pomenuo, zavisiće od potražnje. Naši kineski partneri trenutno ispituju potražnju u toj zemlji, kako bi procenili dinamiku.

Srbija-Kina: rast trgovine u 2019.

Kina je bila treći partner Srbije u uvozu u 2019. godini. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iz te zemlje smo tokom 2019. uvezli robu vrednu 2,507 milijardi dolara, dok je izvoz Srbije u Kinu vredeo 329 miliona dolara. To je značajan rast u odnosu na godinu ranije, kada je srpski izvoz vredeo 91,7 miliona dolara (uvoz je u 2018. iznosio 2,167 milijardi dolara).

Vodeći izvozni proizvodi Srbije su obojeni metali i drvo, dok iz Kine najviše kupujemo električne aparate, elektronske komunikacione uređaje i opremu itd.

„Budućnost je intermodalna“ 

Kompanija Metrans je jedan od evropskih lidera na polju intermodalnog transporta. Poseduje 16 intermodalnih terminala i upravlja sa oko 550 nedeljnih vozova, koji prevoze robu od nekih od glavnih pomorskih čvorišta (luka na Severnom moru ili Jadranu) širom kontinenta. „Verujemo da je budućnost intermodalna“, kažu u ovoj kompaniji.