Dualno obrazovanje u Srbiji – Koliko su „plaćeni“ naši đaci i studenti?

Dualno obrazovanje odavno se smatra jednim od najbolje prodavanih nemačkih izvoznih proizvoda – njihov model učenja kroz rad prepisivan je širom sveta. Nemačka je jedna od zemalja čija iskustva su, uz Austriju i Švajcarsku, uzeta u obzir prilikom izrade modela dualnog obrazovanje i u Srbiji. Očekivano, kompanije koje su u našu zemlju došle upravo sa pomenutih tržišta, od početka su se ubrajale među najaktivnije kada je reč o angažovanju naših učenika, a potom i studenata.

Pažnju je nedavno privukao podatak da su tokom 2022. u Nemačkoj prosečne “naknade za obuku”, za one koji se školuju kroz rad, po prvi put u istoriji premašile 1.000 evra. Nemci pomenutu statistiku, naime, vode bezmalo pola veka, tačnije od 1976. Reč je o takozvanim kolektivno ugovorenim naknadama, koje su se u prošloj godini primenjivale za 171 zanimanje u zapadnim i 111 zanimanje u istočnim oblastima zemlje. Zanimanja u oblasti logistike otprilike su na polovini skale učeničkih „plata“, po visini. 

Statistika o tome koliko su u Srbiji dosada plaćani đaci, odnosno studenti koji se školuju kroz rad (bilo po privrednim sektorima, ili na ukupnom nivou), ne postoji pak ni u jednom obliku.

– Evidencija ovakve vrste ne postoji, jer je podatak u vezi sa visinom naknade koju poslodavac obezbeđuje učeniku sastavni deo ugovora koji zaključuju poslodavac, učenik i roditelj učenika (Ugovor o učenju kroz rad). Kada su studenti u pitanju, podatak o visini naknade je sastavni deo ugovora koji zaključuju poslodavac i student i Privredna komora Srbije nema uvid u tu vrstu informacija – kažu za PlutonLogistics u Službi za dualno obrazovanje PKS.

Prava, obaveze i odgovornosti kako poslodavaca, tako i učenika i studenata koji se u Srbiji školuju po dualnom modelu obrazovanja definisani su Zakonom o dualnom obrazovanju, odnosno Zakonom o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju. U oba slučaju, oni imaju pravo na naknadu koja se isplaćuje jednom mesečno, najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Zakon propisuje donju granicu: učenicima se mora isplatiti najmanje 70% minimalne cene rada po satu za svaki sat proveden na učenju kroz rad. Kada govorimo o studentima, poslodavci su u obavezi da im isplate naknadu u NETO visini od najmanje 50% osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim ili sličnim poslovima.

Kako ističe PKS, većina poslodavaca uključena u realizaciju dualnog modela obrazovanja učenicima obezbeđuje naknadu propisanu Zakonom, dok postoje i poslodavci koji u višim razredima učenicima iznos naknade povećaju i do 100% minimalne cene rada po satu, u skladu sa stepenom motivisanosti učenika za obavljanje zaduženja tokom učenja kroz rad.

Iako poslodavci koji realizuju dualni model obrazovanja nisu u obavezi da bilo gde prijavljuju iznos naknade koji obezbeđuju, budući da su u obavezi da plaćaju učenicima/studentima pripadajuće doprinose (za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti), kroz poresku prijavu vidljiv je broj radnih sati, kao i visina iznosa radnog sata, ističu naši sagovornici.

Srednjoškolsko dualno obrazovanje, odnosno učenje kroz rad u realnom radnom okruženju kod poslodavca, u Srbiji je dosada pohađalo oko 10.500 školaraca u oko 800 kompanija. Pre dve godine, u našoj zemlji startovao je i model visokog dualnog obrazovanja, kada su upisane prve generacije studenata koje uče kroz rad. Privredna komora u oktobru prošle godine saopštila je da u Srbiji 150 studenata radi i uči u 75 kompanija (više informacija o tome koje visokoškolske ustanove su uključene, možete pogledati OVDE).

Činjenica da se u svakom prepisivanju ponešto izgubi ili izmeni, naravno, ne mora obavezno da bude loša: često je takvo postupanje i neophodno kako bi se pelcer uopšte primio u potpuno drugačijem miljeu – privrednom, političkom, društvenom… Sa druge strane, postoje i mnoge dokazano dobre stvari koje jednostavno ne treba menjati. Svojevrsna centralizovana „briga“ o tome koliko su učenici u preduzećima plaćeni za svoj rad, svakako je praksa o čijem uvođenju vredi razmisliti i za Srbiju. Ukoliko takva evidencija i nije zakonom propisana, izvesno je da bi se neka, makar okvirna „merenja, mogla sprovesti barem godišnjim anketiranjem kompanija koje učestvuju u ovom programu.

Tehničari za logistiku i špediciju

I budući tehničari za logistiku i špedicije među onima su koji se školuju po dualnom modelu. Leta 2021. u Saobraćajnoj školi u Zemunu maturirala je prva generacija koja je upisana po tom principu.

U Privrednoj komori Srbije kažu da su za narednu – 2023/24 godinu – potrebe za kadrovima ovog profila, pored kompanija sa teritorije Beograda, iskazale i one iz drugih gradova Srbije.

To su System Design d.o.o., Mediteranska brodska kompanija – MSC d.o.o. Beogradu, Kuehne+Nagel d.o.o. Beograd, Trayal korporacija, dm drogeriemarkt d.o.o., DB Schenker, Militzer&Muench Transport, Gebruder Weiss, Holdmayer i FMP Automotive, Pekarska industrija AS Braća Stanković, navode.

– PKS je Ministarstvu prosvete dostavila Plan potreba privrede za narednu školsku godinu koji uključuje i potrebe navedenih kompanija, a da li će se one naći u konačnoj ponudi za učenike koja će biti objavljena u Konkursu za upis učenika u srednje škole za školsku 2023/2024. godinu zavisi od mogućnosti usklađivanja obrazovnog sistema sa zahtevima privrede – zaključuju.