ISTRAŽIVALI SMO: Kako funkcioniše prioritetni prelazak kamiona sa voćem?

Izreka kaže da voćari do berbe gledaju u nebo, a od berbe – u pasulj. Dok se proizvođači, hladnjače i izvoznici i ove godine preganjaju oko cene, i prevoznici i vozači imaju svoje brige – višesatna čekanja na granicama i kolone duge i po nekoliko kilometara.

Sezona voća je u punom jeku, a za kvarljivu robu čekanje je pogubno. Kada je početkom jula objavljeno da je, nakon više zahteva prevoznika, prihvaćena inicijativa da polazna carinarnica obaveštava graničnu policiju na Horgošu, Batrovcima i Vatinu o vozilima koja prevoze voće, povrće i meso, vest izazvala je veliki broj komentara. Kod nekih pozitivne, a kod drugih – da od toga posla nema ništa.

Poslednje dve sedmice, sa terena stižu oprečna mišljenja. Dok jedan deo prevoznika poručuje da dogovoreni prioritetni prelaz ide bez poteškoća, drugi kažu da nema tog prioriteta koji „faktor čovek“ ne može da ukine i da prelazak i dalje funkcioniše po principu – kako ti se zalomi (“na koga naletiš i koliko si snalažljiv”). Visoke temperature dodatno su usijale situacije u kolonama, pa situacija ponekad bude i na ivici sukoba, vele.

Mišljenje smo zbog toga potražili i od nadležnih službi, koje tvrde da se sve procedure u nadležnosti naše države poštuju.

Na prelazima Horgoš, Batrovci i Vatin, zahvaljujući dobroj saradnji svih pograničnih službi, sistem prioritetnog prelaska za kamione sa kvarljivom robom, pre svega voćem, povrćem i mesom, funkcioniše bez bilo kakvih problema, kažu u Upravi carina za PlutonLogistics.

– U skladu sa postignutim dogovorom Uprava carina na dva sata dostavlja graničnoj policiji najavu, koja sadrži sve neophodne podatke iz izvoznih deklaracija za kamione koji imaju prioritet, tako da oni imaju prednost u odnosu na druge prevoznike koji napuštaju carinsko područje Srbije.

Međutim, zbog usporenog rada graničnih organa susedne Mađarske zadržavanja u teretnom saobraćaju najčešće ima na Horgošu, a do povremenih zastoja iz istih razloga dolazi i na granici sa Rumunijom i Hrvatskom, na šta Uprava carina, nažalost, nema nikakav uticaj, navode.

Kratko radno vreme?

Zbog fitosanitarnih propisa kojima podleže izvoz voća u EU, situacija se u špicu sezone dodatno komplikuje. Najviše pritužbi proteklih dana stiže na izvozne procedure za voće koje ide u Hrvatsku, tačnije na kratko radno vreme njihovih graničnih fitosanitarnih službi koje moraju da prekontrolišu papire. Na Bajakovu ova služba radi isključivo radnim danima i to od 7 do 15h, što u vreme gužvi stvara velike poteškoće.

U Ministarstvu poljoprivrede podsećaju da ove procedure nisu u našoj nadležnosti, te da je Srbija od prošlog meseca produžila radno vreme inspekcijske službe koja kontroliše uvoz u našu zemlju.

– Granična fitosanitarna inspekcija na svim graničnim prelazima od početka pandemije radi redovno u skladu sa utvrđenim radnim vremenom. Od 21. juna 2020, na prelazu Batrovci, uvedene su i noćne smene subotom i nedeljom, tako da je radno vreme na ovom graničnom prelazu 00-24 svih sedam dana u nedelji. Što se tiče radnog vremena granične fitosanitarne inspekcije Republike Hrvatske na graničnom prelazu Bajakovo, ono je regulisano njihovim propisima – podsećaju u Upravi za zaštitu bilja za naš portal.

Na slične probleme donedavno su se žalili i voćari iz BiH, čija je šljiva stajala satima na prelazu Gradiška (jednom od samo dva dostupna za robu iz te zemlje koja podleže fito inspekciji) ka Hrvatskoj. Oni su još pre početka sezone tražili duže radno vreme hrvatske fitosanitarne službe tokom jula, avgusta i septembra. Njihovi zahtevi su od petka (23. jula) rešeni, a objavljeno je da je „Hrvatska udovoljila zahtevu BiH, produžila radno vreme fitosanitarne inspekcije i uvela radnu subotu”.