Podela carinskih postupka i skladišta, izmenjene garancije – Šta nam donosi novi Carinski zakon?
Iako je Vlada Srbije još u julu usvojila predlog novog carinskog zakona, ovaj važan pravni akt se i dalje nalazi u skupštinskoj proceduri. Po usvajanju zakona, kako nam kažu u Ministarstvu finansija, čekaju nas propisi za izvršavanje ovog zakona, odnosno uredbe, odluke i pravilnici, a oni će biti doneti najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu pomenutog zakona.
– To znači da će istovremeno početi da se primenjuju i odredbe Carinskog zakona i odredbe pozakonskih propisa – navode u Ministarstvu finansija za PlutonLogistics.
Kao jednu od najbitnih novina novog Carinskog zakona, između ostalih i za sektor transporta i logistike, izdvajaju kompletan prelazak na bespapirno poslovanje i potpuno elektronsko okruženje.
– S obzirom na to da je ovo obiman i složen posao, na bespapirno poslovanje će se prelaziti postepeno i to onom dinamikom kako se budu završavale pojedine informatičke aplikacije. U prelaznom periodu (do izrade aplikacija) koji će trajati i nekoliko godina primenjivaće se postojeći način poslovanja – papirno poslovanje. Među prvim aplikacijama koje će omogućiti bespapirno poslovanje su one koje se odnose na tranzit – objašanjavaju u Ministarstvu.
Novim Carinskim zakonom, kako dodaju, izvršena je nova podela carinskih postupka i carinskih skladišta. Carinski postupci po novom su – stavljanje robe u slobodan promet, izvoz i posebni postupci.
Posebni postupci obuhvataju: postupke tranzita (spoljni i unutrašnji tranzit); postupke smeštaja (carinska skladišta i slobodne zone); postupke posebne upotrebe (privremeni uvoz i upotrebu u posebne svrhe); postupke oplemenjivanja (aktivno i pasivno oplemenjivanje).
Takođe, ukida se postojeća podela carinskih skladišta, a po novoj podeli skladišta se dele na javna i privatna. Ova izmena će, kako navode, imati za posledicu preregistraciju postojećih skladišta.
Novi Carinski zakon donosi i bitne izmene i u pogledu garancija. Garancija za pokriće potencijalnih i stvarnih dugova je, po novom CZ, obavezna za pokriće potencijalnih i stvarnih dugova za većinu posebnih procedura.
Mogućnost umanjenja iznosa garancije je predviđena samo za lica koja imaju status Ovlašćenog privrednog subjekta. Izmene u vezi tranzita i tranzitnih pojednostavljenja su – uslovi usklađeni sa zahtevima za OPS (AEO), neka pojednostavljenja koja su zastarela, izbrisana i neka nacionalna pojednostvljenja su zamenjena novim pravilima, nova tranzitna pojednostavljenja (korišćenje elektronskog transportnog dokumenta kao tranzitne deklaracije), smanjenje podataka za tranzit, koncept i spisak osetljive robe je brisan, a izmenjeni su podaci koji se zahtevaju u standardnoj tranzitnoj deklaraciji.
Da li će papiri zaista otići u istoriju?
Slavoljub Jevtić, predsednik Nacionalne asocijacije Transport i logistika, ocenjuje da su dva razloga donošenja novog carinskog zakona. S obzirom da je Srbija u postupku pridruživanja EU, bila je u obavezi da usaglasi i svoj Carinski zakon sa evropskim zakonodavstvom, a drugi važan razlog je pojednostavljenje carinskih postupaka i procedura.
– Što se špediterskih društava tiče, osim najavljenog pojednostavljenja carinskih postupaka treba očekivati potpuni prelazak na bespapirno poslovanje što će umnogome olakšati rad i kontrolu, a takođe i smanjiti troškove poslovanja, kako špediterima, tako i Upravi carina, odnosno državi – rekao je on.
Kako je Jevtić objasnio, na taj način biće povećana pravna sigurnost, kao i jednoobraznost poslovanja.
– Kao garancija kvaliteta i pouzdanosti rada osnažiće se i ubrzano razvijati instrument Ovašaćenog privrednog subjekta (OPS), važan status koji sada poseduje tek nekoliko većih špediterskih kompanija – dodaje Jevtić.
On je rekao da ako novi zakon donese pre svega jednoobraznost poslovanja, onda se može smatrati da će to omogućiti efikasniji rad i carine i špeditera.
– Takođe, dolazi do određenih promena u carinskim postupcima, kao i ukidanje postupka prerade pod carinskom kontrolom. U principu zakon nije u koliziji sa odredbama Carinskog zakona u EU. Nadamo se da će se i drugim podzakonskim aktima rešavati nedostaci postojećih propisa i, naravno uskladiti sa propisima u EU – objašnjava Jevtić.
Na pitanje da li su neki delovi zakona sporni za špeditere, Jevtić kaže da ono što je bilo najspornije su odredbe na koje su ukazali još u toku javne rasprave, a to je bila mogućnost rada stranih carinskih zastupnika u Srbiji.
– Ta primedba je usvojena, ali postoji mogućnost spornog tumačenja te odredbe. Svakako, treba ukazati i na potrebu odloženog delovanja pojedinih odredbi novog Carinskog zakona kao što je npr. da je neophodan preduslov za dobijanje većine carinskih pojednostavljenja posedovanje sertifikata AEO, odnosno OPS. U zemljama EU je dat prelazni period od tri godine za firme koje već poseduju odobrenja za pojednostavljene postupke – dodaje Jevtić.
On takođe smatra će se novim zakonom ujednačiti kriterijumi za dobijanje svih povlastica koje daje Uprava carina, kao i da će se ređiti sporne odredbe tumačenja načina obezbeđivanja carinskih garancija koje svi privredni subjekti dostavljaju Upravi carina. Naime, zakon propisuje više vrsta garancija, npr. bankarske garancije, depozit, menice, hipoteku, grancije drugih finansijskih institucija, itd. Carina na žalost priznaje samo bankarske i u tom smislu dosta naših kompanija ima problem za realizaciju istih.
Predlog Carinskog zakona pročitajte OVDE.
