POSAO U LOGISTICI: Koja je vaša pozicija, a šta vi zapravo radite?

I ako je logistika u Srbiji prisutna od sredine prošlog veka i postojali su mnogi napori da se približi svim zainteresovanim stranama, svoju snagu pokazuje tek poslednjih dvadesetak godina i sa svakom godinom postaje sve značajnija industrijska grana.

Sa razvojem logistike rasla je i potreba za kadrovima iz oblasti špedicije, lanca snabdevanja, transporta i kadrova vezanih za skladište. Sve većom primenom informacionih tehnologija u logistici, javila se i potreba za kadrovima koji poseduju specifična znanja iz određenih IT sfera.

Međutim, razvoj logistike kao industrijske grane nije adekvatno ispraćen odgovarajućim radnim pozicijama.

Kako je logistika bila prisutna u mnogim preduzećima, sa njenom ekspanzijom došlo je do stvaranja jaza između radnih pozicija, naziva istih i potrebnih klasifikacija, a sve je to dovelo i do nejasnih radnih zadataka i potrebnih kvalifikacija za određene pozicije.

Taj jaz je počinjao da bude sve veći sa dolaskom logističkog uticaja iz drugih evropskih zemalja u kojima se velika pažnja posvećuje upravo kadrovima.  Ono što je u tom trenutku zateklo srpske kompanije, primoralo ih je da se prilagođavaju na svoje načine i po svojim mogućnostima, bez ikakve kontrole usaglašavanja sa logističkim stručnjacima. Situacija koja je u tom trenutku zatekla srpske kompanije, primorala ih je da se prilagođavaju na svoje načine i po svojim mogućnostima, bez ikakve kontrole i usaglašavanja sa stručnjacima iz oblasti logistike.

Ono što se polako iskazuje kao najveći problem u raskoraku između naziva radnih mesta, potrebnih kvalifikcija, radnih obaveza na određenoj poziciji i sl, jeste neadekvatno ulaganje u HR sektor, koji je ključan u svakoj kompaniji, kao i uključivanje logističkih stručnjaka u sam proces tranzicije kompanije.

Kao posledica svega toga došlo je totalne konfuzije koja trenutno vlada na tržištu.

Najveći raskol se javio u oblasti transporta i skladišta

Naime, u jednoj kompaniji imamo poziciju koja se zove „menadžer logistike“, a u drugoj kompaniiji „dispečer“.
Na prvi pogled, po samom nazivu, totalno različite pozicije, ali kada se uporede opisi poslova i platni razred to su identične pozicije. A imamo i treću kompaniju kod koje je „menadžer logistike“, pravi menadžer i najčešće nadređen dispečerima.

Istu situaciju imamo i kod pozicija „menadžer skladišta“. Tu se javljaju i nazivi poput „supervizor skladišta“, „direktor skladišta“, pa čak i „vođa skladišta“, „rukovodilac skladišta“ i sl, pri čemu i ovde postoji nejasnoća o obavezama i očekivanjama od zaposlenih na tim pozicijama.

I, bez obzira da li se krene od rukovodećih pozicija ili od krajnjih izvršilaca, situacija je ista. Veliki raskorak, velika nejasnoća i nepostojanje jasnih smernica i definicija prilikom otvaranja novih ili zamene postojećih radnih pozicija.
Zbog nepostojanja jasnih definicija u vezi opisa radnih zadataka za određena radna mesta, stvoreni su veliki izazovi koji zadaju glavobolju i zaposlenima na istim, kao i HR sektoru, a stvaraju konfuziju i na samom tržištu rada.

Usled fluktuacije i migracije zaposlenih, dolazi do borbe da se zadrže kvalitetni kadrovi, ali i da se dođe do novih kvalitetnih kadrova, te su kompanije primorane da rade na usklađivanju naziva radnih pozicija i opisa poslova, jer je to jedini ispravan način.

Svoje propuste u klasifikaciji radnih pozicija uvideli su i HR sektori i sami poslodavci, što uliva nadu da u skorijoj budućnosti možemo imati unificirane nazive radnih pozicija, sa jasno definisanim pravima, obavezama i zaduženjima za sve radne pozicije u obalsti logistike, špedicije, transporta, lanca snabdevanja, ali je za to definitivno neophodno uključiti i stručnjake iz logistike, koj će u saradnji sa HR sektorima uraditi jasne definicije za sve radne pozicije iz navedenih oblasti.

Autor teksta: Strahinja Lazić, diplomirani inženjer saobraćaja

Podeli na društvenim mrežama: