Ovo su REZULTATI 15 vodećih evropskih luka u 2021. godini
Bez obzira na to što se korona virus u Kini pojavio tokom decembra 2019. godine, uticaj na evropske luke postao je primetan tek nekoliko meseci kasnije, u martu 2020. Do oporavka je, generalno gledano, u svim lukama došlo tokom druge polovine 2020, čime su smanjeni ukupni gubici u broju TEU. No, najveći broj ovih luka na kraju 2020. zabeležio je slabije rezultate nego godinu ranije – iako je pad uopšteno bio mnogo manji nego tokom finansijske krize 2009, saopštio je u okviru novog istraživanja dr Theo Notteboom, profesor Univerziteta u Gentu, i dodao da je zajednički pretovar 15 vodećih luka u EU u 2020. godini iznosio 74,3 miliona TEU-a.
U prvih 9 meseci 2021. godine došlo je do određenih promena; najpre se dogodio snažan rast u donjoj polovini TOP 15 liste. Notteboom otkriva novim analizama da su luke koje su pretrpele dvocifrene gubitke u obimu pretovara tokom 2020. u ovoj godini uspele da se oporave. Najveći oporavak pokazale su luka Avr (Le Havre), u kojoj je došlo do povećanja obima za 49% u odnosu na isti period 2020, i Barselona (Barcelona), koja beleži rast obima od 30,5%. U slučaju luke Avr, oporavak je usledio nakon problema sa zagušenjima u drugim velikim lukama severne Evrope.
Đenova (Genoa) je takođe zabeležila značajan rast (+16%) u prva tri kvartala 2021. godine, iako je novi obližnji terminal u Vado Ligureu, kojim upravlja ista lučka uprava, ograničio potencijal rasta privlačenjem jednog dela pretovara.
U slučaju luke Pirej (Piareus), najveće luke u Grčkoj, čiji je vlasnik COSCO, i luke Gdansk u Poljskoj, koje važe za glavne konkurente na rang listi evropskih kontejnerskih luka, samo je Gdansk uspeo da poveća obim tokom prva tri kvartala 2021 za 15,5%. Noteboom navodi da je u ovakvim okolnostima Pirej (-1,0%) na ivici ustupanja mesta petoplasiranoj luci Valensija (+6,7%).
Luka Sines, koja je u 2020. pretovarila 1,6 miliona TEU (+ 13%) i time delimično povratila pad prometa od 19% iz 2019, u prvih devet meseci ove godine imala je veći obim kontejnera za 22,5%.
Nemačke luke, posle negativnih rezultata u 2020, beleže skromne povratke. Bremerhaven se sa dvocifrenim povećanjem (+10,2%) prvi povratio u prvih devet meseci ove godine, dok je Hamburg morao da prihvati skromno povećanje od 2,4%.
Jaz između luka Roterdam (Rotterdam) i Antverpen (Antwerp) se povećao tokom 2021, pri čemu je Roterdam (+7,8%) pretekao Antverpen (+2,8%) u pogledu rasta TEU, uprkos činjenici da su obe luke pogođene krizom lanca snabdevanja.
Problemi zagušenja u susednim lukama poslužili su kao podrška ogromnom rastu luke Zeebrugge (+25%). Lučke vlasti luka Antverpen i Zeebruge nalaze se u procesu spajanja, kako bi formirale luku Antwerp-Bruges do drugog kvartala 2022. Prema trenutnim stopama rasta, njihov kombinovani kontejnerski promet u 2021. ostaje oko 0,8 miliona TEU ispod obima koje je zabeležio Roterdam.
Evo i kako izgleda lista 15 vodećih evropskih luka u Evropi, zajedno sa promenama u obimu, u odnosu na prvih devet meseci 2020. godine.
- Rotterdam (+7,8%)
- Antwerp (+2,8%)
- Hamburg (+2,4%)
- Piraeus (-1,0%)
- Valencia (+6.7%)
- Algeciras (-6,1%)
- Bremerhaven (+10,2%)
- Gioia Tauro (nema podataka)
- Barcelona (+30%)
- Le Havre (+49%)
- Marsaxlokk (nema podataka)
- Genoa (+16%)
- Gdansk (+15,5%)
- Zeebrugge (+25,0%)
- Sines (+22,5%)
Izvor: porteconomics.eu