Veliki planovi u italijanskoj luci – Ko će sve „izaći na more“ preko Trsta?

Velike najave i početak važnih projekata iz različitih oblasti obeležili su poslovanje tršćanske luke kako u prethodnoj, tako i u ovoj godini. Nakon što je nemački HHLA preuzeo većinsko vlasništvo nad višenamenskim terminalom, BAT najavio gradnju inovaciono-proizvodnog centra vrednog čak pola milijarde evra, sve glasnije se govori o tome da će Trst u bliskoj budućnosti postati i mađarski izlaz na Jadransko more. U međuvremenu, zvaničnici podsećaju i da bi ovo italijansko čvorište moglo da bude još važnija kapija za balkanska tržišta.

Mađarska izlazi na more 

Planovi naših severnih suseda podrazumevaju ulaganje u terminal Adria Port. Pre nekoliko dana ovaj projekat, čiji početak realizačije se iščekuje, predstavljen je i na samitu Barcolana Sea u Trstu, piše tristeallnews. 

Novi terminal Adria Port biće izgrađen na prostoru gde je nekada bila rafinerija Aquila (Akvila), koja je zatvorena osamdesetih godina prošlog veka. Ukupna investicija iznosi 200 miliona evra, od čega će 45 miliona biti finansirano iz italijanskog plana za oporavak i otpornost. Očekuje se da će izgradnja trajati oko dve godine. Raščišćavanje područja trebalo bi počne narednih meseci. 

Kompleks će obuhvatati 34 hektara, a u okviru njega planirana je i gradnja novih kejeva u dužini od 650 metara. Terminal će takođe imati železničku vezu sa stanicom Akvila, 10 kilometara od srca luke. Kako je za tristeallnews rekao Peter Kiss-Parciu, šef Odeljenja za prekograničnu ekonomsku saradnju u Ministarstvu spoljnih poslova i trgovine Mađarske, ovaj terminal će praktično „ponuditi Mađarskoj izlaz na more“. 

To je naročito značajno kada se ima u vidu da je Budimpešta tokom poslednjih godina napravila veliki zaokret ka izvozno orijentisanoj ekonomiji.

Železnica će zapravo biti protagonista novog terminala. Između Trsta i Budimpešte već sada saobraća 6 do 8 vozova dnevno, a broj će se povećati kada terminal bude završen. Stanica Akvila je takođe u fazi obnove i uskoro će biti opremljena sa četiri koloseka pogodna za vozove dužine 750 metara, koji će moći da prevoze 40-ft kontejnere kao i megaprikolice.

Novi terminal označava i novo poglavlje u odnosima između dve zemlje. Dosada se Mađarska više oslanjala na koparsku luku u Sloveniji. Kako je istakao Zeno D’Agostino, predsednik Lučke uprave za Istočno Jadransko more, projekat je trebalo da se realizuje u Kopru, ali je Trst uspeo da dobije sredstva i samim tim i terminal.

Železnica u fokusu 

U italijanskoj luci krajem prošle godine otpočeo je veliki projekat unapređenja železničke infrastrukture vredan 20 miliona evra, koji podrazumeva kompletnu obnovu koloseka i skretnica. Te investicije uticaće na rast produktivnosti i konkuretnosti luke, koja je važna karika u lancu snabdevanja za mnogobrojna evropska tržišta, pa i za Balkan.

Kako je tada istaknuto, svakog meseca više od 400 vozova povezuje Trst sa proizvodnim i industrijskim područjima Severoistočne Italije i Centralne Evrope i destinacijama poput Nemačke, Austrije, Češke, Mađarske, Švajcarske i Luksemburga. Za povezivanje tržišta Centralne i Istočne Evrope razvijene su intermodalne usluge.

Pokrenuli smo izgradnju nove infrastrukture inspirisani zelenom tranzicijom, izjavio je krajem septembra u Beogradu i Vitorio Torbianeli, generalni sekretar Uprave za lučko umrežavanje istočnog Jadrana, koji je predstavio aktuelne projekte u Luci Trst i značaj tog jadranskog čvorišta za celokupan region.

– Jednostavno je: mi želimo logistiku zasnovanu na železnici.

Moja poruka za Balkan je – Trst može biti važna kapija za vas, rekao je Torbianeli na velikoj logističkoj konferenciji „Put ka oporavku “Put ka oporavku: Budućnost globalnog lanca snabdevanja“.

On je dodao da se i u budućnosti mora raditi na daljem unapređenju intermodalnosti, i podsetio na činjenicu da su i opretareri prepoznali taj trend. Kako je dodao, kompanije su uložile u savremene kranove i dizalice, što je omogućilo prevoz poluprikolica vozom, bez potrebe za pretovarom.

Foto: YouTube/Printscreen