Prosečna temperatura na Balkanu bi mogla porasti do 4 stepena, a to je „zasluga“ i sektora saobraćaja

Region Zapadnog Balkana doživljava zabrinjavajući porast temperature na celoj teritoriji. Prema navodima iz Studije o klimatskim promenama na ZB, predviđeno je da će prosečna temperatura porasti za 1,2ºC u bliskoj budućnosti, a očekuje se da će taj rast do kraja veka biti još veći i da će će kretati u rasponu od 1,7 do 4,0°C. Obim ovog povećanja zavisiće od stepena do kojeg se smanjuju globalne emisije gasova staklene bašte.

Primarni izvori emisije gasova staklene bašte u regionu Zapadnog Balkana su sektori energetike i saobraćaja, koji čine dve trećine ukupnih emisija. U 1990. godini, sektor transporta bio je odgovoran za 12 procenata ovih emisija, ali je ta brojka porasla na 16 procenata u 2018. godini, navodi Transportna zajednica u svojoj Strategiji održive i pametne mobilnosti za Zapadni Balkan

Iz regiona su prethodnih dana stizale vesti da je ogromna materijalna šteta pričinjena u lukama, poput one u Rijeci, kada je pod jakim naletom vetra „odletela“ parkirana dizalica, pa se njen deo sudario sa brodom. Dizalica se srušila i oštetila nekoliko kontejnera na brodu i u skladišnom prostoru. Kako pišu hrvatski mediji, šteta na dizalici je totalna, jer se ne može popraviti, a nabavka nove trajaće minimum 18 meseci.

Problema je bilo i sa kontejnerskim brodovima, na kojima su popucali konopci kojima su bili privezani u lukama u Rijeci i Kopru, ali je zbog brze reakcije posade i zaposlenih u lukama izbegnuta veća materijalna šteta. Tokom događaja niko nije povređen. Jak vetar i kiša izazvali su još nekoliko vanrednih događaja u lukama, a nije saopšteno kolika je ukupna šteta.

Iz Transportne zajednice Zapadnog Balkana upozoravaju da će vremenski događaji poput onih koji se trenutno dešavaju u regionu verovatno postati češći, što će zahtevati akciju za rešavanje klimatskih promena kroz mere kao što su dekarbonizacija transporta i prilagođavanje novim okolnostima.

Razvoj industrije poremetio je prirodni ciklus ugljenika, koji je doveo do poremećaja u drugim prirodnim ciklusima i time doveo u pitanje održivost ljudskog života i poslovanja na koji smo do sada navikli. Olujno nevreme koje je u nekoliko etapa protutnjalo regionom prethodnih dana i napravilo štetu i na mnogim fabrikama i skladištima trebalo bi da posluži kao upozorenje da moramo da uložimo više napora da smanjimo zagađenje  i pojačamo otpornost na klimatske promene.

Prema Zelenoj agendi za Zapadni Balkan (2020), ovaj region je prepoznat kao jedan od mesta u Evropi koja su najviše pogođena klimatskim promenama. Pored toga, istaknuto je da klimatski rizici nisu dovoljno obuhvaćeni na lokalnom nivou u dokumentima i realizovanim aktivnostima i  da nedostaje razumevanje da klimatske promene (toplotni talasi, suše, požari, erozija obale, porast nivoa mora) utiču ne samo na životnu sredinu već i na lokalnu ekonomiju i zdravlje stanovništva. U svom izveštaju za zemlje Zapadnog Balkana, Evropska komisija navodi da se zemlje moraju uskladiti sa Strategijom EU o prilagođavanju na klimatske promene.

Koje su posledice?

Ekonomije Zapadnog Balkana se smatraju srednjim do visoko ranjivim na klimatske promene, zbog relativno visokog procenta stanovništva zaposlenog u poljoprivredi, šumarstvu i turizmu.

Rezultati Studije o klimatskim promenama na Zapadnom Balkanu pokazuju da su uočene i projektovane klimatske promene i njihovi uticaji – prodor suptropske klime na sever, povećanje toplotnih talasa, sušnih dana i ekstremnih padavina, izraženija rotacija jake suše i jake kiše, sa pojavom ekstremnih oluja leti koje izazivaju bujne poplave, jake vetrove i štetu od grada.

Kada su u pitanju uticaji na sektore, osim na poljoprivredu, promene bi mogle uticati i na sektor saobraćaja.

Vodni resursi mogu biti pogođeni zbog smanjenja rečnog protoka, prouzrokovanog smanjenjem ili odsustvom snežnog pokrivača u regionima sa velikim nadmorskim visinama. Posledice bi mogle biti duže i češće hidrološke suše, povećana učestalost padavina visokog intenziteta, povećan rizik od bujičnih i rečnih poplava. Takođe, zbog povećanja učestalosti i intenziteta poplava, ekstremnih temperatura, erozije zemljišta i klizišta, povećava se rizik i po infrastrukturu kopnenog saobraćaja.

Strategija održive i pametne mobilnosti za Zapadni Balkan daje glavne smernice  kako sektor transporta može smanjiti svoj uticaj na životnu sredinu, a među njima su: povećanje upotrebe vozila sa nultom emisijom, kao i vozila koja koriste alternativna goriva; stvaranje C02 neutralnih aerodroma i luka; održiva međugradska i gradska mobilnost; „zeleni“ kargo transport; određivanje cene emisije ugljenika i obezbeđivanje boljih podsticaja za korisnike…