EKSKLUZIVNI INTERVJU, DB Cargo: Pažljivo pratimo nova ulaganja u intermodalnom sektoru u Srbiji

Uprkos činjenici da svi sa nestrpljenjem očekujemo trenutak kada će se intervjui ponovo odvijati uživo, novi način rada (kome se uskoro navršava godinu dana) ustanovio je i neke dobre prakse – naročito kada govorimo o prilikama za razgovor sa predstavnicima globalnih kompanija.

Jedna od njih je i DB Cargo, vodeća evropska teretna železnica. Sagovornici portala PlutonLogistics nedavno su bili direktorka DB Rail Services Serbia Ljiljana Ivanović, kao i direktor Međunarodne prodaje DB Cargo Maarten de Ridder. Železnica kao borac protiv klimatskih promena, saobraćaj ka Kini, razvoj regiona Jugoistočne Evrope i nove prilike koje se otvaraju novim projektima u Srbiji, deo su tema na koje smo se osvrnuli.

DB Cargo AG je teretna železnička kompanija sa najvećim međunarodnim prisustvom, a njihova mreža danas se prostire od Lisabona, preko Nižnjeg Novgoroda u Rusiji do dalekog Šenjanga u Kini.

PL: Čini se da je železnica danas više nego ikada u fokusu. Možete li da uporedite tržište železničkog transporta robe u Centralnoj i u Jugoistočnoj Evropi?

de Ridder: Transport robe železnicom je najjednostavnija mera zaštite životne sredine. Jedan teretni voz menja 52 kamiona, a svaka tona transportovana železnicom umesto kamionom znači 80% manje emisije ugljen-dioksida. Osim toga, železnica je i pouzdana okosnica privrede, što je postalo naročito jasno u periodu pandemije korone.

Železnički prevoz tereta drži nenadmašan ekološki rekord. To je razlog zašto mora da raste! Mi u DB Cargo postavili smo ovo kao svoju misiju – do 2030. godine želimo da uklonimo 25 miliona kamiona godišnje sa nemačkih puteva. Ali, ostaje još mnogo toga da se uradi.

U Srbiji je, na primer, udeo železničkog prevoza robe pao ispod 40%, prema zvaničnim statistikama, u poređenju sa rastućim drumskim prevozom.

Verujem da postoje dva aspekta koje treba razmotriti. Prvo, ekonomska i industrijska struktura regiona se značajno promenila tokom poslednjih decenija. Moramo da redizajniramo portfolio svojih proizvoda i usluga, kako bismo mogli da osvojimo nove segmente tržišta. Drugo, železnički operateri moraju da urade još nekoliko domaćih zadataka, naročito u povećanju efikasnosti i fleksibilnosti.

To je razlog zašto DB Cargo ulaže u Jugoistočnu Evropu, gde je već više od 25 godina prisutan preko svojih proizvodnih kompanija u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Razvijamo svoju internacionalnu mrežu i uvodimo nove železničke usluge između Jugoistočne Evrope i Zapadne Evrope. Na primer, koristimo sistem pojedinačnih pošiljki u Rumuniji sa svojom kompanijom DB Cargo Rumunija. Godine 2019. povezali smo Srbiju sa našom italijanskom mrežom preko Slovenije. DB Cargo upravlja širokom mrežom pojedinačnih vagona u Italiji sa 7 čvorišta, 10 železničkih terminala i više od 70 destinacija do kojih se može doći preko ranžirne stanice Cervignano.

Pošto je Italija važno izvozno tržište za srpsku ekonomiju, radujemo se povećanju obima na ovom koridoru.

Maarten de Ridder

PL: Koji su, prema vašem mišljenju, najznačajniji koraci koji treba da budu učinjeni kako bi se železnica intenzivnije razvijala u Jugoistočnoj Evropi?

de Ridder: Železnički sektor u Jugoistočnoj Evropi se suočava sa sličnim strukturalnim problemima kao i svaki drugi region u Evropi, ali je istovremeno u zaostatku koji je uzrokovan višedecenijskim kašnjenjem sa ulaganjima. Koraci koje Srbija preduzima na unapređenju infrastrukture vode u pravom smeru i čine da intenzivnije razmatramo prevozni put preko Srbije.

Ipak, ovde postoji više od samo jedne mere koja je neophodna kako bi se poboljšala konkurentnost takvog vida transporta. Pored odgovarajuće infrastrukture, uvek postoji potreba na tržištu za novim tehnologijama i uslugama, kako bi se obezbedila odgovarajuća rešenja za korisnike.

Tokom 2020. godine smo, na primer, povezali više od 1.200 korisnika na naš novi link2rail digitalni portal. Sa ovom uslugom, naši korisnici mogu jednostavno naručiti, obraditi i pratiti svoje pošiljke preko portala. Što je veća naša direktna mreža, veći broj tržišta i regiona biće dodat na ovaj portal, pa će i više internacionalnih korisnika imati mogućnost da koristi uslugu.

PL: Koliko je DB Cargo danas angažovan u Srbiji, na koji način ste prisutni u našoj zemlji? Šta biste istakli kao važne stavke u vašem poslovanju u protekloj i ovoj godini, na tržištu Srbije i regiona?

Ivanović: U Srbiji sarađujemo sa domaćim špediterskim kompanijama i železničkim prevoznicima, a isto tako i sa logističkim kompanijama i terminalima. Železničko tržište u Srbiji postaje dinamično i pružiće nove mogućnosti u konvencionalnom i intermodalnom transportu. Pored već dugogodišnje saradnje sa preduzećem Srbija Kargo, drugi prevoznici i terminali ulažu značajne napore u povećanje svojih kapaciteta i proizvodni portfolio, što čini atraktivnijim transportni pravac preko Srbije.

Činjenica je da mi već imamo proizvodne kompanije koje rade u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj, koje utiču na našu regionalnu strategiju i povećavaju značaj srpskog tržišta za DB Cargo. Osim transporta za i iz Zapadne Evrope, pažljivo posmatramo mogućnosti u okviru Zapadnog Balkana i prekogranične logistike.

U poslednjih godinu dana uspeli smo da povećamo obim transporta sa kompanijama iz Srbije vozeći vozove od srpske granice do Nemačke, Poljske, Bugarske i Italije, čak i kada ekonomska situacija nije bila povoljna.

To pokazuje da je odluka o jačanju našeg predstavništva u Beogradu bila ispravna i da će ta bliskost sa našim klijentima i dalje biti važna odlika u digitalnom, post-korona periodu.

Ljiljana Ivanović

PL: Šta je, po vašem mišljenju, neophodno da bi se u Srbiji mogao očekivati značajan rast udela železnice u ukupnom transportu robe? Koliko na vaše poslovanje utiču aktuelni infrastrukturni radovi?

Ivanović: Razvoj infrastrukture je ključni pokretač za poboljšanje konkurentnosti železničkog transporta. Bolja infrastruktura ne utiče samo na stepen iskorišćenosti resursa i time na proizvodne troškove, već i naročito na kvalitet naših usluga. Naravno, infrastrukturni radovi su uzrokovali privremena uska grla i zahtevaju intezivnu operativnu koordinaciju, ali s obzirom na njihov obim, poremećaji su ostali u razumnim okvirima i granicama.

Osim poboljšanja glavnih pravaca i koridora, ne sme biti zaboravljen i razvoj regionalnih linija u Srbiji. Uzimajući u obzir potencijal u segmentu pojedinačnih pošiljki ili grupe vagona, moraju se osigurati odgovarajući uslovi na sporednim linijama. Naravno, smanjenje broja železničkih stanica, industrijskih koloseka i pretovarnih mesta nije samo pojava u Srbiji. Trenutno svaka država donosi strateške odluke na koji način i koliko je spremna da investira u železnički sektor. Ali, tržišni udeo železničkog transporta sigurno neće moći da raste ukoliko se infrastrukturni kapaciteti i dalje budu smanjivali u budućnosti.

Sa pažnjom pratimo nova privatna ulaganja u intermodalnom sektoru u Srbiji. Najave i konkretni projekti za širenje postojećih terminala i uspostavljanje novih je obećavajući znak.

PL: To je odlična najava za moje sledeće pitanje. Iako je naš tempo dosta sporiji, i Srbija proteklih meseci pokazuje da prati evropski i svetski trend kretanja ka intermodalnom transportu. Počela je dugoočekivana gradnja intermodalnog terminala u Batajnici, nekoliko privatnih kompanija razvija svoje komplekse… Kako vi vidite potencijale i prilike za razvoj ovog segmenta?

Ivanović: Čak iako kažete da je tempo mnogo sporiji, vi možete u isto vreme reći da je trend veoma jasan. Obim intermodalnog transporta raste iz godine u godinu. Naravno, to zavisi od mogućnosti infrastrukture terminala, broja servisa/usluga od morskih luka do Srbije, kao i od brodara – od kojih otpremnih luka i koliko često će uspostavljati linije.

Povećan značaj intermodalnog transporta je nesporan, naročito jer se zbog otvaranja Srbije ka svetu, njena ekonomija menja i raste i potrebni su joj efikasni logistički kanali koje mogu ponuditi logističke kompanije koje se bave intermodalnim transportom.

PL: Možete li nam dati kratak osvrt globalnog poslovanja DB Cargo u godini koja je na izmaku i tokom koje smo svi živeli i radili u potpuno neverovatnim okolnostima? Koji su najvažniji globalni projekti koje je kompanija DB Cargo realizovala, a na čemu će biti fokus u 2021?

de Ridder: Prethodna godina bila je izuzetna za sve nas. Uprkos tome, prihvatili smo sve izazove globalne krize i pokazali šta možemo. Sa izdržljivim lancima snabdevanja, sa specijalnim vozovima punim pomoći iz Kine ili za Italiju… Takođe, pokazali smo i da možemo da organizujemo železnički teretni prevoz u slučaju kratkoročnih zatvaranja granica, na takav način da granične kontrole ne izazovu zagušenja na železnici.

Svemu tome bih dodao i povećanje ekološke svesti, ali ne samo tokom pandemije. Održivost se računa i kupci pažljivije sagledavaju ovaj aspekt. Zahvaljujući železničkoj logistici koja brine o klimatskim promena, mi imamo sve prilike da takođe utičemo na njega.

To ćemo i učiniti: Evropi je potrebna jaka železnička logistička kompanija. Naš novi vodeći princip je – za klimu i održivu ekonomiju. Imamo pan evropsku mrežu za klimatski prihvatljiv transport iz Evrope za Kinu. Takođe, predstavljamo okosnicu logističkih rešenja u Nemačkoj, za pojedinačne vagonske pošiljke. Razvijaćemo i dalje ove prednosti. Fokus je na kompletnom logističkom lancu korisnika i DB Cargo namerava da taj lanac opslužuje od početka do kraja. Tailor-made, održiva rešenja – koja poboljšavaju karbonski otisak naših klijenata – to je naš cilj.

PL: Kada govorimo o planovima DB Cargo za naš region, na čemu će biti akcenat u narednom periodu?

Ivanović: Nastavljamo da razvijamo i unapređujemo internacionalnu mrežu. Ove godine fokusiraćemo se na jugoistočni koridor – jedan od 13 koje je DB Cargo definisao kao osnovne. Naš cilj je da poboljšamo svoje operativne karakteristike i kvalitet usluge. Unapredićemo tačnost železničkih servisa, dostupnost informacija, smanjićemo vreme transporta, ojačati operativnost.

Optimizovaćemo koordinaciju duž koridora, kao interakciju sa svojim partnerima u regionu. Ukratko – želimo da budemo fleksibilan i pouzdan partner, gde god postoji potreba za međunarodnim transportom robe iz i za Srbiju.

“Dugoročni rast zavisi i od geopolitičkog razvoja”

PL: Železnički transport na ruti Evropa-Kina beleži ove godine impresivne rezultate. Očekujete li da će se taj trend nastaviti?

de Ridder: Tržište je izuzetno poraslo poslednjih godina. DB Cargo Eurasia GmbH je 2008. godine pokrenula prvi voz iz Xiangtanga (Kina) do Hamburga (Nemačka), a od 2011. saobraćaju regularni vozovi između Kine i Evrope. Transport železnicom kao dodatna mogućnost, postao je pristupačan skoro za sve, sa velikom incijativom “Jedan pojas-jedan put”. Proizvod je veoma atraktivan, jer povezuje kontinente i mreže – brži je od pomorskog, a jeftiniji od avio-prevoza.

Od početnih 17 vozova u 2011, tržište je poraslo na 12.400 vozova u 2020. Prognoza kineskih železnica u 2015. za 2020. predviđala je samo 5.000 vozova, a taj broj je skoro tri puta premašen!

Iako uloga pandemije nije bila mala, mi i dalje pričamo o rapidnom porastu tržišta. Mi smo – kao Deutsche Bahn, ojačali poziciju na koridoru i bili u mogućnosti da značajno povećamo svoje učešće, od osnivanja DB Cargo Eurasia u 2018. Teško je proceniti dugoročni rast za narednih nekoliko godina – to ne zavisi samo od ekonomskog, nego i od geopolitičkog razvoja. Činjenica je da Kina želi da nastavi razvoj Centralnog Azijskog tržišta i odlučujuću ulogu u tome ima širenje-razvoj koridora. Najvažniji pokretači rasta su investicije na koridoru, kroz širenje infrastukture, tako da dovoljni kapaciteti obezbeđuju porast tražnje za ovim proizvodom.

PL: Jedna od najava koja je nedavno stigla iz vrha kompanije DB Cargo, jeste zainteresovanost za otpremanje opasne robe u Kinu, što zasad nije moguće, a bilo bi od velikog značaja za različite industrije. Zbog čega bi ukidanje ovih ograničenja bilo značajno?

de Ridder: Do sada je Kineska vlada imala čvrst stav po ovom pitanju. Rizici su preveliki, a koristi su čini se preniske. Godinama mnogi pokušavaju da utiču na politiku. Nije izvesno da li će se nešto promeniti u 2021, ali ako postoji jedna stvar koju DB Cargo Eurasia GmbH želi u 2021, to je dozvola za prevoz opasne robe kroz Kinu železnicom. DB Cargo Euroasia GmbH kao operater na evroazijskom koridoru vredno radi sa različitim zainteresovanim stranama kako bi ovo učinila mogućim. Ograničenja u transportu opasne robe kroz Kinu bila su glavni izazov za različite industrije.

Sa rastom potražnje za električnim automobilima, električnim biciklima, laptopovima, raste potražnja za baterijama. Ovo tržište je u porastu i tržište nestrpljivo očekuje da se ograničenja ukinu.

“Dokazali smo da je transport italijanske paste železnicom vrlo efikasan”

PL: Priče o transportima koji nisu uobičajeni za železnicu (poput, recimo, prevoza vina, modnih predmeta i sl), uvek nailaze na veliku pažnju naših čitalaca. Možete li da izdvojite neki ovakav projekat, na kojem je DB Cargo bio angažovan u proteklom periodu?

de Ridder: U 2020. smo naučili kako da se mnogo brže prilagodimo izmenjenim uslovima transportnog tržišta, na koje je situacija jako uticala u svim evropskim državama. DB Cargo je organizovao i realizovao u kratkom vremenskom periodu dodatne železniške usluge iz i za Nemačku i obezbedio nesmetano snabdevanje kritičnim proizvodima kao što su hemijski proizvodi, papir i prehrambeni proizvodi. Dokazali smo da je transport italijanske paste železnicom ne samo moguć, već i vrlo efikasan.

Zajedno sa kompanijom Coca-Cola, širom države razvili smo železničku mrežu izumeđu 13 udaljenih lokacija, a isto tako smo pomogli DHL-u u dostavljanju novogodišnjih paketića u Nemačkoj. Ovi primeri pokazuju da železnički transport može biti oslonac i u industrijama koje u velikoj meri zavise od drumskog transporta.

(Autor: Milica Milosavljević)

Podeli na društvenim mrežama: