Doktorka za dronove – Lidija Tomić prva u Srbiji u disertaciji obradila temu bespilotnih vazduhoplova

Prvi doktorat u srpskoj vazduhoplovnoj industriji i nauci na temu bespilotnih vazduhoplova odbranjen je krajem februara na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu. Lidija Tomić, od tog dana doktor nauka, prva je i žena u istoriji modernog srpskog vazduhoplovstva koja je, po naučnoj metodologiji, istražila temu dronova kao pretnje po bezbedno odvijanje civilnog vazdušnog saobraćaja.

Istraživanje naučnog rada pod mentorstvom prof. dr Olje Čokorilo, šefa Odseka za vazdušni saobraćaj i transport na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, trajalo je od 2019. do 2023. godine. Doktorska disertacija nosi naziv „Razvoj metodologije za procenu rizika u operacijama bespilotnih vazduhoplova u sistemu vazdušnog saobraćaja“.

Metodologija koju je razvila AIRA-U Methodology (Aviation Innovation Risk Assessment – UAV) predstavlja specifičnu strategiju proaktivne analize bezbednosti sistema i njenog upravljanja. Metodologija ima za cilj pružanje strategije kako proaktivno proceniti rizik koji inovacija, u ovom slučaju bespilotni vazduhoplovi, donosi po postojeći sistem.

– Takođe, razvijena metodologija omogućava kvantifikaciju rizika, što dalje pruža osnov za definisanje ciljeva bezbednosti kojima vazduhoplovna industrija može da teži za navedenu problematiku. Ono što je karakteristično u mom istraživanju i uopšte doprinosu ovoj problematici jeste sam pristup, odnosno analiza bespilotnih vazduhoplova u pogledu ranjivosti, odnosno ugroženosti vazdušnog saobraćaja ili vazduhoplova sa posadom. – rekla je Lidija Tomić, koja je sada i predavač Visokoj strukovnoj školi Vazduhoplovne akademije.

Kako Lidija kaže, prvi koraci u istraživanju podrazumevali su analizu bespilotnih vazduhoplova kao inovacije – kako će se primenjivati u budućnosti, kakav se koncept njihovih operacija očekuje, kakva će biti tehnološka rešenja i dostupna regulativa.

Ona kaže da se tokom istraživanja bezbednosnog aspekta pojave bespilotnih vazduhoplova susrela sa činjenicom da se napori vazduhoplovne zajednice, na globalnom nivou, pre svega odnose na segregaciju operacija bespilotnih vazduhoplova od ostalog vazdušnog saobraćaja kroz definisanje zona dostupnih za operacije i uvođenje „no-fly“ zona. Uočila je i nedostatak procedura za procenu rizika, upravljanje operacijama bespilotnim vazduhoplovima, reagovanje u vanrednim situacijama u slučaju ometanja operacija vazduhoplova – opasnog približavanja ili „drone-strike“.

– Zbog toga sam u svom istraživanju zapravo postavila drugi aspekt i razmatrala integraciju bespilotnih vazduhoplova u zajedničko operativno okruženje sa vazduhoplovima i dalje identifikovala i definisala čitav niz hazarda koji se mogu javiti. Razvila sam strategiju kako proaktivno proceniti rizik integracije bespilotnih vazduhoplova u sistem vazdušnog saobraćaja, ali i dala predlog mera koje je potrebno usvojiti od strane svih ključnih aktera, aerodroma, avio-kompanija, pružaoca usluga kontrole letenja, kako bezbednost vazdušnog saobraćaja ne bi bila ugrožena – objašnjava Tomić.

Kada je reč o regulativi, smatra da je usaglašenost sa međunarodnom regulativom jača strana srpskog civilnog vazduhoplovstva i veruje da će aktuelna regulativa na međunarodnom nivou, na kojoj se svakodnevno radi, biti uspešno i pravovremeno implementirana u Srbiji.

– Ono što vidim kao izazove kako kod nas tako i na globalnom nivou jeste kako uspostaviti način kontrole i upravljanja operacijama bespilotnih vazduhoplova. Sama integracija bespilotnih vazduhoplova u vazdušni prostor sa vazduhoplovima ne bi smela da dovede do dodatnog radnog opterećenja ni za sistem kontrole letenja, ni za ostale učesnike u sistemu vazdušnog saobraćaja, odnosno posadu vazduhoplova – ističe Lidija Tomić.

Bespilotni vazduhoplovi predstavljaju inovaciju ogromnog potencijala da se poboljša efektivnost procesa na aerodromima, i da krajnje posmatrano doprinese bezbednosti operacija. Kao primere ona navodi upotrebu dronova za pregled manevarskih površina, pregled strukture vazduhoplova, kalibracija i inspekcija navigacionih sistema, kontrola ptica na aerodromima i reagovanje u vanrednim situacijama. U navedenom kontekstu, izazov za civilno vazduhoplovstvo jeste uspostavljanje balansa između poslovnih prilika i izazova, pre svega bezbednosti, koje sa sobom nosi upotreba bespilotnih vazduhoplova.

Lidija je završila Vazduhoplovnu akademiju u Beogradu, zatim osnovne, master i sada doktorske studije na Saobraćajnom fakultetu.

– Po završetku osnovnih studija radila sam u operativi kompanije Air Serbia na pozicijama vezanim za vođenje saobraćaja i planiranja letova. Upravo rad u operativnom okruženju i svakodnevno susretanje sa različitim pretnjama i povezanim rizicima po bezbednost operacija vazduhoplova, uz u tom momentu nekoliko zabeleženih slučajeva zatvaranja najprometnijih aerodroma na svetu zbog prisustva bespilotnih vazduhoplova, zainteresovali su me da se upustim u istraživanje i da pokušam da kroz nauku dam svoj doprinos – ispričala je Lidija.

Izvor: Tangosix

Foto: Lidija Tomić, lična arhiva