Na visini zadatka – Kako se avio kargo sektor prilagodio novim globalnim trendovima?

Uprkos značajnim ograničenjima sa kojima se i dalje susreće, kargo segment je tokom poslednjih meseci bolja strana snažno pogođene avio-industrije. Očekuje se da ova “svetla tačka restarta avijacije” – kako navodi Međunarodna asocijacija za vazdušni transport (IATA) u jednom od poslednjih izveštaja, u 2021. obezbedi oko trećinu prihoda avio-industrije, uz pretpostavljeni rast potražnje za kargo uslugama od 13%. Iako svi regioni i sve kompanije ne osećaju jednake benefite dobrih rezultata, statistika pokazuje da je u prvom kvartalu ove godine zabeleženo čak 4,4% više CTK (cargo tonne km) nego pre krize.

Pandemija je izazvala manjak teretnih kapaciteta – putnički letovi otkazivani su preko noći, magacini na Dalekom istoku postali su tesni. Posledično, došlo je i do skoka cena. Vazdušni transport robe ugrožen je i nedostatkom kontejnera, koji su ostali zarobljeni u lukama. Usred celokupne situacije, trebalo se prilagoditi novim globalnim trendovima, poput vrtoglavnog rasta za hitnim isporukama, eksplozivnog uzleta e-trgovine i najznačajnijeg pitanja današnjice: transporta vakcina. IATA je nedavno ove trendove i ilustrovala, pokazujući malo „plastičnije“ kako je sve izgledalo:

 

Ne zanemarujući činjenicu da je u obimu tokom prethodne godine ubeležen pad (a, opet, ne zaboravljajući da su ga više cene kompenzovale), čini se da je avio-kargo sektor iz prvog poluvremena nove normalnosti uspeo da izađe sa solidnim rezultatima, pre svega zahvaljujući brzim reakcijama, povezivanju, novim tehnologijama i digitalnim rešenjima, kao i još jednom narastajućem trendu – konverziji putničkih aviona u teretnjake.

Nakon odlična prva tri meseca 2020, u martu prošle godine vreme  je počelo da se briše, i od tada više nikada ništa neće biti isto – kaže Veselin Đorđević, direktor Kargo operacija u kompanije Air Serbia.

– Pozvani ste da prevezete medicinsku opremu, što je u tom trenutku zadatak od najviše važnosti, da završite dozvole, tražite prelaz… Šta smo radili? Morali smo da se prisetimo svih starih iskustava, svih ispita na fakultetu. Morali smo da se prilagodimo gotovo trenutno – imali smo dva-tri dana za učenje, ali nismo imali od koga da učimo.

Protekla godina bila je najizazovnija u avionskom transportu, slaže se Džo Fajks (Jo Feiks), korporativni direktor odeljenja za avionski transport u kompaniji cargo-partner. Ova logistička kuća uspela je da razvije centre za „hitna reagovanja“, odnosno EMERGENCY usluge i pronađe akternativna rešenja, kako bi korisnicima pružila sveobuhvatnu uslugu logistike, objasnio je Fajks na nedavno održanom Istočnoevropskom samitu avijacije (SEAS 2021).

– Naša prednost u suočavanju s ovim problemima bila je u tome što imamo razgranatu mrežu sopstvenih kancelarija i kontakte koje smo godinama razvijali sa prevoznicima, posrednicima i terminalskim osobljem na aerodromima. Zbog toga lako možemo da povežemo sve delove Evrope sa celim svetom i stvorimo efikasnu mrežu isporuke „od vrata do vrata“ – kaže Fajks.

cargo-partner investirao je tokom proteklih nekoliko godina u logističke centre u Beču, Ljubljani i Sofiji, uz modernizaciju kancelarije u Budimpešti. Sve ovo omogućilo im je bržu obradu podataka, a infrastruktura za putnički i teretni saobraćaj ima svoje zasebno upravljanje.

I dalje postoji problem nedostatka prevoznih kapaciteta širokotrupnim avionima, što, između ostalog, utiče i na rast cena, ali je i promet povećan, naročito u oblasti EMERGENCY usluge (hitne isporuke), smatra Fajks.

Novi trend je, takođe, da su pojedini proizvodi – kao što su video-igre, igračke, sobni bicikli i slično, zabeležili ogroman rast tražnje, kako su ljudi mnogo više vremena provodili kod kuće, podseća direktor kompanije cargo-partner.

– Veoma brzo smo rezervisali čarter letove kako bismo nadomestili nedostatak teretnog prostora. Od početka 2020. naši timovi u Austriji, Bugarskoj, centralnoj Kini, Nemačkoj, Mađarskoj, Indiji, Poljskoj, Rumuniji, Sloveniji i Turskoj formirali su službe za hitna reagovanja, koji su, pak, kreirali fleksibilna rešenja za hitne transporte.

Tovar umesto putnika 

Konvertovanje putničkih aviona u teretne, umesto novoizgrađenih cargo letelica, jeste trend koji se takođe ustanovljavao i pre korona krize – COVID je situaciju samo pogurao (ko je gde i kako prevozio na ovaj način? Podsetite se još nekih tekstova koje smo ranije pisali).

O P2F (passenger to freight) konverzijama, na SEAS 2021 samitu govorio je Džon Skali (John Skelly), direktor razvoja u Airbus-u. Ova kompanija ima 4 centra konvertovanja širom sveta – u Singapuru, Nemačkoj, Kini i SAD.

– Trenutno konvertujemo devet aviona, a najavljeno je još mnogo njih. Covid je samo ubrzao neke stvari. Očekivanja su da će 2024. više od 30 aviona biti iz putničkih konvertovano u teretne – rekao je Skali. Kolika je potražnja, govori jednostavan podatak – do 2024. „sve je rasprodato“.

U segmentu malih aviona, očekivano je da će u narednim godinama sve letelice u kargo stizati iz putničkog sektora, navodi Skali.

A kako ovakve prilike izgledaju domaćoj avio-kompaniji?

– Konverzija aviona iz putničkih u teretne jeste budućnost i jeste potrebna – kaže Veselin Đorđević, a na konkretno pitanje „Da li bi vama to odgovaralo“, odgovara, kroz šalu: „Nek’ vam moj osmeh odgovori“.