Gordan Drnas, direktor logistike kompanije Podravka – Proizvođači koji prepoznaju značaj logistike preuzimaju tržišnu utakmicu

Na koji proizvod prvo pomislite kada čujete ime Podravka? Čuvena Vegeta, Fant, Linolada, Podravka supe, Čokolino, Eva i Mirna riblje konzerve samo su deo portfolija koji broji preko 1.000 proizvoda. Hrvatska kompanija, sa sedištem u Koprivnici, pod ovim imenom posluje duže od 75 godina, a njihovi brendovi prisutni su danas u više od sedamdeset zemalja, na pet kontinenata.

Podravka je dobro poznato ime u Srbiji – u našoj zemlji prodaje se preko 200 različitih Podravkinih artikala. Predstavništvo u Beogradu osnovano je 2001.

Krajem januara kompanija je u Koprivnici otvorila novu fabriku testenine vrednu 15 miliona evra, a do kraja godine trebalo bi da bude završena još jedna velika investicija – izgradnja distributivno-logističkog centra vrednog čak 48 miliona evra.

Kako izgleda upravljati logistikom jednog ovako velikog sistema, po čemu je logistika u prehrambenoj industriji specifična, kako će biti organizovan rad novog LDC i kakvi su planovi za dalji razvoj, u intervjuu za portal PlutonLogistics govori direktor logistike kompanije Podravka Gordan Drnas.

PL: Logistika u prehrambenoj industriji je veoma interesantna tema, ali koliko je ona istovremeno i kompleksna? Koji su najveći izazovi pred logističarima u vašoj branši?

– Logistika je sama po sebi uvek izazovna i dinamična. Ne postoje dva ista dana u logistici i usudio bih se reći da je logistika u svakom smislu reči okosnica bilo koje privrede, jer bez „kretanja“ nema opstanka.

U prehrambenoj industriji, kao u svim FMCG industrijama, njena kompleksnost dolazi do izražaja u većoj meri. Hrana je proizvod koji je neophodan za snabdevanje stanovništva i od presudne je važnosti da to snabdevanje bude na vreme, na pravom mestu i na kvalitetan način. Na performanse i servis prema partnerima – prodaji i klijentima, utiče mnoštvo faktora kao što su cena goriva, klimatski faktori, zastoji i saobraćaju i lancima snabdevanja, kvalitet radne snage, stalne promene cena, inflacija…

Kompanije su se oduvek nadmetale u pozicioniranju svojih proizvoda, što je normalna i zdrava tržišna utakmica, ali one koje prepoznaju značaj logistike u današnjem svetu i spremne su da promene stare navike, preuzimaju tržišnu utakmicu, a time i tržišni udeo.

PL: Izgradnja novog logističko-distributivnog centra u Koprivnici jedna je od najvećih kapitalnih investicija u istoriji kompanije. Zbog čega se Podravka odlučila na ovaj korak i koje će benefite novi kompleks doneti, kada bude postao operativan?

– Izgradnja logističko-distributivnog centra u Koprivnici je naša najveća investicija u okviru Strategije poslovanja Grupe do 2025. godine. Ukupna vrednost je 48 miliona evra.

Logističko-distributivni centar će zadovoljiti očekivane potrebe za skladišnim prostorom na teritoriji Hrvatske u narednih deset godina, a ukoliko bude potrebe, u budućnosti će moći i da se proširi.

Grupa Podravka će ovom investicijom povećati efikasnost u segmentu logistike i distribucije kroz optimizaciju broja skladišnih prostora, minimiziranje internog transporta i veću kontrolu troškova. Takođe će imati pozitivan uticaj na životnu sredinu kroz smanjenje emisije ugljen-dioksida.

PL: Kako napreduje izgradnja, da li se sve sve odvijaja prema zacrtanoj dinamici?

– Radovi na izgradnji ovako složenog logističko-distributivnog centra, sa velikim brojem izvođača na jednom mestu, teku po planu. Počeli su u martu 2023. godine, a završetak se očekuje u drugom delu ove godine.

PL: Naši čitaoci su profesionalci u industriji, te ih stoga interesuje i veliki broj detalja. Možete li nam dati malo više informacija o tehnološkim i softverskim rešenjima koja će biti primenjena u novom objektu?

– Građevinski, reč je o objektu koji će biti impozantan, tu nema sumnje, no ono što se događa u pozadini, u softveru, upravo je temelj – iako nije vidljivo „na prvu“.

Softverska tehnologija koja će biti implementirana nije revolucija, ali način na koji će ona biti primenjena, povezana, kodirana i osmišljena, čini srce LDC-a. Implementiraćemo moderan i potpuno prilagođen sistem za upravljanje skladištem – WMS, uz određene razvoje na koje smo ponosni. Takođe, tu je Voice picking tehnologija – glasovno komisioniranje, kao i yard i dock management za upravljanje slotovima dolazaka vozila, odnosno upravljanje dokovima.

Bruto površina građevine u osnovi iznosi 26.000 kvadratnih metara. Samo visokoregalno skladište dužine je 130 i širine 52 metra. Što se tiče hardvera, planiramo da imamo 57.000 paletnih mesta, koje razmeštaju sedam automatskih double deep dizalica na visini od 32 metra.

Integrisani sistem transportera automatski će dopremati palete u visokoregalno skladište, te ih kasnije odatle transportovati na lokacije prema potrebi. Na ekspeditu, odnosno u delu za opremu, nalaziće se 24 automatski dopunjavane gravitacione linije za izlaz paleta. Konačno, preko paletnog lifta za vertikalni transport, palete će se transportovati između prizemlja i sprata, odnosno iz visokoregalnog skladišta ili iz komisionog prostora.

Ekspeditna zgrada će biti na dva nivoa – otprema i isporuka robe sa 18 utovarno-istovarnih rampi i tri hladnjače nalaziće se na prvom nivou, dok je na drugom planirana zona za komisioniranje sa 120 automatski dopunjavanih gravitacionih linija, za komisioniranje najfrekventnijih proizvoda.

Viljuškari koji će se koristiti u LDC-u biće isključivo litijum-jonski i u prostoru za komisioniranje posebno prilagođeni operaterima.

PL: Da li u radu primenjujete ili planirate da primenite i određena rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji? I uopšte, kako gledate na budućnost AI u logistici?

– U radu i projektovanju koristimo sve ono što nam savremena tehnologija pruža kao alat. Veštačka inteligencija u smislu samostalnog delovanja, odlučivanja i robotizacije nije primenjena. Sistem je savremeno dimenzionisan i može se nadograđivati u budućnosti. Rešenja poput IoT senzora, nadzora, kontrole i informisanja, preuzeta su i instalirana na svim pozicijama gde je to ocenjeno kao korisno.

Ne možemo zanemariti ili odbaciti modernizaciju, napredak i tehnologiju. Kao i uvek, nastojimo da iskoristimo svaku priliku da postanemo što efikasniji u radu, a sve u skladu sa poslovnom strategijom Grupe Podravka 2021-2025.

PL: Prati li region svetske trendove – smatrate li da kompanije poput vaše mogu po tehnološkoj opremljenosti u svojim skladištima parirati evropskim kolegama?

– Region je napravio izuzetno veliki tehnološki iskorak u poslednjih desetak godina, a u ovaj deo Evrope užurbano se ulaže. Prateći evropske sajmove tehnologije, kao i trenutno stanje u eksploataciji u Evropi, zaključio bih da kompanije poput Podravke prate sve najnovije trendove u logistici i prilagođavaju ih svojim potrebama. Tehnologiju ne treba usvajati zbog trendova i popularnosti, treba je prihvatiti kao takvu i prilagoditi, jer tehnologija nije sama sebi cilj.

PL: Koji deo transportno-logističkih operacija Podravka autsorsuje? Kako birate kompanije sa kojima sarađujete na ovom polju, koje uslove vaši partneri moraju da ispune?

– Podravkina logistika u Hrvatskoj ima jedan zdrav odnos sopstvenih logističkih resursa u odnosu na outsourcing. Mi volimo da ga nazovemo hibridnim modelom. Nije stopostotni insourcing, ali ni stopostotni outsourcing.

Veliki deo logističkih partnera s kojima radimo su dugogodišnji Podravkini partneri koji su, na neki način, rasli zajedno uz kompaniju i tako dodatno jačali vezu i ostvarili stabilnost saradnje.

Na kraju krajeva, partneri moraju da zadovolje nivo kvaliteta usluge i da imaju konkurentne cene.

PL: Jedna od vesti koja je privukla pažnju javnosti jeste saradnja Podravke sa Atlanticom u izvozu na američko, odnosno austrijsko tržište. Da li su ovakve prakse česte u našem regionu ili je reč o nekoj vrsti pionirskog poduhvata? I zbog čega je to dobar potez?

– Regionalne kompanije u ovom delu Evrope postaju snažnije ukoliko jedna na drugu ne gledaju samo kroz prizmu konkurencije, već i kroz mogućnost saradnje i otvaranja međunarodnih tržišta. Logistički gledano, česta je međusobna komunikacija, ne samo Podravke i Atlantica, već i drugih velikih regionalnih kompanija, u cilju međusobne razmene iskustava i dobrih praksi.