Za brzu prugu Beograd-Niš 2,2 milijarde evra – Sporazum o izgradnji odložen za početak 2023.
Evropska unija daće bespovratno 598 miliona evra za obnovu pruge između Beograda i Niša na kojoj će se za nekoliko godina vozovi kretati brzinom 200 kilometara na sat, piše Politika. To je ujedno najveća pojedinačna bespovratna pomoć za neki projekat, koju smo do sada dobili od EU, a reč je o grantu preko Investicionog okvira za zapadni Balkan, navodi taj list.
Dodatno, Evropska investiciona banka (EIB), kao vodeći finansijer ovu prugu će finansirati sa 1,1 milijardu evra, a Evropska banka za obnovu i razvoj opredelila je 550 miliona evra.
Sporazum za izgradnju pruge, koja će koštati oko 2,2 milijarde evra, kako saznaje Politika, biće potpisan krajem januara ili početkom februara, umesto prvobitno najavljenog 22. decembra.
Iz Evropske investicione banke podsećaju da je reč o modernizaciji železničke pruge Beograd-Niš u dužini od oko 230 kilometara, koja je deo koridora Orijent-istočni Mediteran proširenog jezgra Transevropske transportne mreže.
Očekuje se da će u početnoj godini, projekat doneti koristi za više od 2,3 miliona putnika godišnje, kao i da će podržati 9,4 miliona tona tereta, što će takođe omogućiti postepeni prelazak na železnicu kao efikasniji i ekološki prihvatljiviji vid transporta, navode iz Evropske investicione banke.
„Železnički sektor zanimljiv za ulaganje“
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović kaže da je skoro 600 miliona evra bespovratne pomoći od EU „najveći grant koji smo ikada od bilo koga dobili“.
– Drago mi je da se Evropska unija vraća na velika vrata, pošto su videli da su sve pruge uzeli da nam grade Kinezi i Rusi. Sada će krenuti utrkivanje i više će se uključiti i Kinezi i Rusi, nego što su se do sada angažovali. Verovatno će nuditi bolje uslove, a možda uđu u neke nove biznise koji su u vezi sa železničkim prevozom – smatra profesor Aćimović, dodajući da je pomenuti železnički koridor značajan i za Evropsku uniju, te da je modernizacija pruge i u njihovom interesu.
Prema njegovoj oceni ceo železnički sektor narednih godina biće zanimljiv za ulaganje, te će se investirati kako u pruge, tako i u nova vozna sredstva, multimodalne centre… Železnica će takođe posebno biti atraktivna jer je ona najzeleniji vid prevoza robe i putnika.
– Suština je da železnica mora da ima pruge za brzine preko 200 kilometara na čas. To je njena prirodna konkurentnost, a ne da se šleperima voze kontejneri s robom 500 ili 600 kilometara. Svako će da vozi kada ima kvalitetnu prugu i kvalitetna sredstva. Bitno je da država uloži u infrastrukturu. Već postoji ozbiljna konkurencija u železničkom operaterstvu. Mi imao jednog našeg operatera u putničkom, ali u robnom prevozu imamo 22 konkurenta, od kojih je 14 ili 15 aktivno – naglašava Aćimović.
Sagovornik Politike navodi da je prema podacima Direkcije za železnicu tržišna struktura za železničko operaterstvo takva da 75% svih prevoza radi državni prevoznik Srbija Kargo, a ostalo privatnici. To nije malo, a tendencija je da će se smanjivati učešće državnog prevoznika iz različitih razloga, što je nefleksibilan, što nema dovoljno vagona.
Privatnici će se otimati za prevoz robe, naveo je sagovornik Politike, podsetivši na i na nedavno najavljene velike planove austrijske železnice.
– Dolaskom većeg broja operatera dobijamo bolju konkurenciju i firme imaju veći broj ponuđača za prevoz njihove robe – napominje Aćimović.
