PDV režim prevoznih usluga u vezi sa uvozom robe – Kada i zbog čega (ni)je moguće oslobođenje?

Da li su usluge prevoza u vezi sa uvozom robe apriori oslobođene obračunavanja PDV-a? Kada je, i na koji način, moguće ostvariti ovo oslobođenje, a kada za to nema osnova? Ukoliko je oslobođenje moguće, koju dokumentaciju u tom slučaju prevoznik mora ima da bi klijentu izdao račun bez PDV-a? Da li je, po zakonu, moguće izdati fakturu za uslugu prevoza koja još nije izvršena – i kako u suprotnom (sa profakturom) rešiti sve obaveze po pitanju carinjenja? I kao najvažnije – kako prevazići neusaglašenost propisa i prakse u transportu, u ovim mnogobrojnim drugim slučajevima?

Na okruglom stolu „PDV i carinski aspekt ostvarivanja oslobođenja kod spoljnotrgovinskog prometa robom“, u organizaciji Udruženja italijanske industrije Konfindustrija Srbija, 4. jula u Beogradu predstavnici Ministarstva finansija i Uprave carina pokušali su da odgovore na ova pitanja, ali i mnogobrojne druge nedoumice predstavnika transportno-logističke industrije.

Iako je jedan deo problema i situacija i dalje ostao nedorečen, opšti utisak je da su događaji ovog formata – na kome su prezentacije i govori zamenjene realnim dijalogom – od dragocenog značaja.

Skup je organizovan uz podršku kompanije COSCO Shipping, u saradnji partnerima Deloitte Srbija i PlutonLogistics. Iako je osmišljen tako da su Snežana Karanović, pomoćnica ministra finansija (Sektor za carinski sistem i politiku), Irina Stevanović-Gavrović (rukovodilac Grupe za PDV u Ministarstvu finansija), Milka Živanović (načelnica Odeljenja za carinski sistem Ministarstva finansija) i Željko Đoković iz Sektora za carinske postupke Uprave carina predstavljeni kao panelisti, moderator Nebojša Jovanović iz kompanije Deloitte Srbija na samom početku apelovao je na privrednike da se ne drže ove „podele“ . Tako su predstavnici kompanija iz sektora međunarodne špedicije, transporta, logistike, uvoza, distribucije, osiguranja, računovodstva i poslovnog konsaltinga, dobili priliku da i sami na neki način budu panelisti: da pitaju, daju primedbu, uvaže odgovor, ali i izraze neslaganje – tamo gde smatraju da je potrebno.

PDV režim prevoznih usluga u vezi sa uvozom dobara

Prvi deo okruglog stola bio je posvećen uslovima za ostvarivanje oslobođenja od obračuna PDV-a kod uvoza, izvoza (odnosno re-eksporta), tranzita, privremenog uvoza i usluga pruženim korisnicima slobodnih zona: kako je zakonodavac prevideo, a kako sve funkcioniše u praksi?

Kada je reč o obračunu PDV-a na usluge prevoza koje se tiču uvoza dobara, postoji uslovno poresko oslobođenje, ono nije apriori, istakla je Irina Stevanović-Gavrović, rukovodilac Grupe za PDV.

Oslobođenje je moguće samo u slučaju da je reč o uvozu robe koja će biti stavljena u slobodan promet, te će, samim tim, biti u odgovarajućem carinskom postupku, istakla je. U tom slučaju, usluga prevoza sadržana je u vrednosti robe koja se uvozi, i na nju će već biti plaćan PDV, pojasnila je.

Postavlja se pitanje kako ovo dokazati, odnosno, na koji način prevoznik može da bude zaštićen, odnosno „osiguran“, da nije pogrešio što za pruženu uslugu nije obračunavao PDV? Prema rečima rukovodioca Grupe za PDV Stevanović-Gavrović, u ovom slučaju trebalo bi imati izjavu lica koje je vlasnik robe koja se uvozi da je ista namenjena slobodnom prometu. Takva vrsta izjave, prema njenim rečima, bila bi dovoljna garancija prevozničkoj firmi, za pomenuto oslobođenje.

– Vlasnik robe bi onda na neki način bio garant da je roba namenjena slobodnom prometu – izjavila je.

Panelisti su podsetili na ranije „rešenje“, kada se smatralo da je JCI dokaz da postoji osnov za poresko oslobođenje, što, kako su naveli – nije bio dobar model jer „zašto bi uvoznik dao JCI prevozniku“.

– Zašto mora da se ima izjava? Pa zato što u zakonskim propisima imamo pretpostavku koju moramo da dokažemo, a izjava koju sam pomenula je upravo takav dokaz. Zbog toga je ona potrebna – rekla je Stevanović-Gavrović, navodeći da je to obaveza koja „posredno proizilazi, iako nije konkretno zakonom propisana“.

Prisutni su, ipak, još jednom zatražili rezime. „Šta je dakle minimalna dokumentacija koju je potrebno da imamo, kada postoji osnov za poresko oslobađanje, kod usluga prevoza povezanih sa uvozom?“, upitali su, na šta je odgovor predstavnice Ministarstva finansija bio: prevozni dokument, račun i izjava da roba ide u slobodan promet.

Diskusija je nastavljena pitanjem – u kojim slučajevima prevoznih usluga povezanih sa uvozom robe, ne postoji osnov za oslobođenje od PDV-a?

Oslobođenje je moguće samo u slučajevima da se roba stavlja u slobodan promet. Stavljanje u carinsko skladište, reeksport itd, to je nešto sasvim drugo. Kada uvezena robe ide, na primer, u carinsko skladište, tada prema našim propisima ne možemo da ostvarimo poresko oslobođenje, bez obzira na to kakvu izjavu imamo od vlasnika robe, istakla je Irina Stevanović-Gavrović.

– To je po našem zakonu oporeziva kategorija – navela je.

Među primedbama koje su privrednici izneli bile su i one da su propisi u Srbiji konfuzni (što daje prostor za različita tumačenja), da nisu u potpunosti harmonizovani sa evropskim, da carinski propisi i propisi u oblasti PDV-a nisu sasvim usklađeni, da su kreirani tako da nepovoljno utiču na cash flow, da dolazi do dvostrukog plaćanja PDV-a… Takođe, učesnici diskusije složili su se da je Carina u harmonizaciji sa EU dosada išla značajno brže, u odnosu na poreski sektor.

Predstavnica Sektora za carinski sistem i politiku Snežana Karanović istakla je da će Srbija za tri godine ili manje imati carinski postupak kao u Evropskoj uniji, bez obzira na to da li ćemo postati članica ili ne, ali da nam takođe predstoji puno posla.

– Mnoge primedbe koje su iznete su tačne, ali ne treba zaboraviti da smo mi kao zemlja u procesu tranzicije – rekla je Karanović.

Na kraju dela diskusije posvećenom PDV režimu usluga transporta u vezi sa uvozom, privrednici su dali i jedan jednostavan i koristan predlog: da ministarstvo sastavi mišljenje u kome bi nedvosmisleno dalo odgovore na najvažnije nedoumice i najvažnija pitanja iz te oblasti.

Koliko će za njega biti sluha, ipak, ostaje da vidimo. Dok su predstavnici države pozvali kompanije da upute inicijativu, privreda je odvratila da neki od njih i dalje čekaju odgovore na pitanja poslata pre godinu dana.

Podsetimo, prema najnovijem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku o ukupnom prevozu robe u 2022, u uvozu je ostvaren 12% bolji rezultat nego godinu ranije, odnosno u tom segmentu prevezeno je ukupno 13.395.000 tona robe.

Faktura ili profaktura? Pitanje od milion dolara

Kao i uvek kada se pomenu transportne usluge u spoljnotrgovinskom prometu, na red je došlo i večito pitanje: da li prevoznik ima pravo da izda fakturu pre datuma izvršenja usluge, budući da mu je ista neophodna (uprošteno govoreći) „za potrebe za Carine“? Po ovom pitanju, ni predstavnici Ministarstva i Carine nisu došli do jedinstvenog stava (ili ga barem na događaju nisu jasno izneli), a jedina konkretna poruka bila je da je potrebno uskladiti propise i naći neko adekvatno rešenje koje bi „pomirlilo“ sve zahteve. 

Na kraju skupa, bilo je reči o ležarini i njenom PDV tretmanu u spoljnotrgovinskom prometu robom, kao i o ostvarivanju prava na odbitak prethodnog poreza po osnovu primljene elektronske fakture.

Učesnici događaja bili su predstavnici kompanija Dragon Maritime, Samer&Co, Deloitte, MSC, Savez računovođa, FERCAM, Paragraf, Schenker, Milšped, Fercam, NELT, Generali, DDOR, CEVA, 2Blogistic, KS logistic, AdriaSea, OSTARA, Todorović Compani doo, Transfera…Na početku događaja, Marija Kambić, urednica portala PlutonLogistics predstavila je statističke podatke u oblasti skladištenja i saobraćaja za 2022. godinu, a dat je i sažet pregled novih logističkih investicija u Srbiji, kao i izveštaj o najnovijem izveštaju Svetske banke Logistics Performance Index 2023 i poziciji koju je naša zemlja zauzela.