Question 1

Prevoznik sam u međunarodnom drumskom saobraćaju. Tokom vožnje izbio je požar u motornom prostoru vozila. Vatra se tako brzo proširila na vozilo i robu da pokušaj gašenja nije uspeo. Nastala je totalna šteta na vozilu i robi. Smatram da nisam odgovoran za štetu na robi jer nisam kriv za požar.

marko · Accepted Answer

U praksi se često susrećemo sa slučajevima gde je tehničko stanje vozila (lomovi i kvarovi tokom prevoza) uzrok štete na robi i zakašnjenja. Prevoznici često smatraju da je u pitanju viša sila i da nisu odgovorni. To dovodi do nesuglasica između prevoznika, osiguravača odgovornosti i imaoca prava za štetu na robi. Problem predstavlja i to što se na prevoz u drumskom saobraćaju primenjuju različiti propisi u zavisnosti da li se radio o domaćem ili međunarodnom prevozu. U nastavku je fokus pre svega na međunarodnom drumskom prevozu robe.

Dužnost i obaveza prevoznika je da na utovar postavi vozilo onako kako je navedeno u ugovoru o prevozu, a ako nije ugovorena određena vrsta vozila, prevoznik je dužan da postavi vozilo koje po svojim karakteristikama i opremi zadovoljava uslove za bezbedan prevoz robe koju je pošiljalac naveo u ugovoru o prevozu.

Pošiljalac je onaj koji najbolje poznaje robu, pa je u obavezi da prevozniku dostavi dovoljno precizne podatke o prirodi pošiljke, njenim dimenzijama, težini i pakovanju.

Ukoliko pošiljalac to nije uradio, prevoznik ne treba da bude pasivan i treba da zatraži od pošiljaoca da dopuni te podatke.

CMR konvencija u čl. 17 st. 1 kaže: 1. Prevozioc je odgovoran za potpun ili delimičan gubitak robe i za oštećenje iste koje nastupi od vremena preuzimanja robe do vremena isporuke, kao i za ma kakvo zakašnjenje u isporuci.

Takođe CMR konvencija omogućava prevozniku da se oslobodi odgovornosti koristeći opšte (čl. 17 st. 2 CMR) i posebne razloge (čl. 17 st. 4 CMR). Nijedan od navedenih razloga se ne odnosi na stanje vozila. Prema domaćem zakonu (Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju), defekti i kvarovi na vozilu bi se mogli uvrstiti u oslobađajući uzrok formulisan kao: „drugih uzroka koji se nisu mogli predvideti, izbeći ili otkloniti.” U čl. 89. Za razliku od domaćeg zakona, CMR konvencija, direktno upućuje na to pitanje u članu 17. stav 3. CMR, koji predviđa da: „prevozioc neće biti lišen odgovornosti usled defektnog stanja vozila upotrebljenog s njegove strane za prevoz, ili zbog pogrešne radnje ili nehata lica od koga je eventualno unajmio vozilo ili zastupnika ili službenika ovog poslednjeg.“ Odredba čl. 17 st. 3 CMR u ovom pogledu predstavlja leks specijalis u odnosu na čl. 17 st. 2 CMR koji predviđa okolnosti koje oslobađaju prevoznika od odgovornosti za štetu na pošiljci i zakašnjenje u isporuci. (1) Čl. 17 st. 3 CMR predstavlja tzv. izuzetak od izuzetka.

Dakle, prema CMR konvenciji, čl. 17 st. 3 CMR, u slučaju defekta/kvara vozila, prevoznik se ne može osloboditi odgovornosti ukoliko je defekt vozila uzrok štete. Vozilo mora biti tehnički u perfektnom stanju, inače prevoznik odgovara strogo, bez krivice. Ova striktna odgovornost je posledica obaveze prevoznika da preveze robu primaocu, neoštećenu, na vreme. Defektno vozilo nosi u sebi apriori rizik da prevoz neće biti obavljen kako je zahtevano.

Nažalost domaći zakon (Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju) nije preuzeo čl. 17 st 3. CMR konvencije. U tom smislu prevozniku na raspolaganju ostaje ipak širok spektar mogućnosti da se oslobodi od odgovornosti za defekte vozila koristeći se čl. 89:

Član 89

Prevozilac je odgovoran za štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog gubitka ili oštećenja stvari koju je preuzeo na prevoz i to od momenta preuzimanja stvari na prevoz do momenta njene predaje primaocu, kao i za štetu nastalu zbog zakašnjenja u prevozu i predaji stvari primaocu, osim ako dokaže da je šteta nastala zbog radnji ili propusta korisnika prevoza, svojstva stvari ili drugih uzroka koji se nisu mogli predvideti, izbeći ili otkloniti.

U ovom članu se (kao i u CMR konvenciji) ne radi o višoj sili jer se ne traži bitan element, a to je da uzrok dolazi izvana, van pogona vozila: (2)

Oslobođenje od odgovornosti prema Zakonu o obligacionim odnosima:

Član 177

(1) Imalac se oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a čije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbeći ili otkloniti.

Viša sila zato može biti samo onaj događaj koji se nije mogao izbeći, predvideti i otkloniti, već mora da bude izvan delatnosti dužnika.

Prevoznik će moći da se oslobodi odgovornosti u većem broju slučajeva nego prema CMR konvenciji, znači i za one uzroke koji potiču iz pogona vozila i/ili postupaka trećih lica (npr. fabrička greška u samom vozilu ili njegovom delu, neadekvatno izvedene popravke u servisnoj radionici...).

Samo se postavlja pitanje stepena pažnje koju prevoznik mora da uloži prilikom kontrole vozila – stanje, redovne kontrole, zamena istrošenih delova, servisi, stanje guma... Tu spadaju procedure kao i kontrola poštovanja procedura.

Najčešći defekti vozila su: (3)

Pukotine ili oštećenja na ceradi koja omogućavaju da voda prodre u tovarni prostor;
Kvar menjača, motora (prouzrokuju zakašnjenje najčešće), svetlosne instalacije, upravljačkog sistema, kočionog sistema…
Kod specijalnih prevoza, kvar na utovarnoj rampi niskopodne prikolice
Ako vozilo ne odgovara onome što je pošiljalac zahtevao u nalogu za prevoz tj. ugovoru o prevozu (npr. španeri u pogledu zatezne sile i dužine, broj španera...)
Prljava silos poluprikolica ili poluprikolica za prevoz rasutog tereta. Vozilo iz kog nisu uklonjene nečistoće i mirisi se može smatrati defektnim ukoliko se šteta na robi desi iz tih razloga.
Puknuta guma, uobičajeno zbog zagrevanja ili materijalnog defekta bez spoljnjeg uticaja - prevoznik je odgovoran. Ali može da dokazuje da je guma pukla zbog spoljašnjeg, neizbežnog i neskrivljenog događaja (npr. strani predmet - oštro parče metala koje leži na putu u blizini gradilišta koje vozač nije mogao da primeti na vreme vozeći u skladu sa uslovima i situacijom u saobraćaju). Tada prevoznik ne snosi odgovornost.

Prevoznik, da bi se oslobodio odgovornosti, ne može se pozvati na postojanje krivice sledećih lica: davaoca lizinga, zakupodavca, servisera, prethodnog vlasnika... Krivica ovih lica nema uticaja na odgovornost prevoznika.

Neispravna rashladna oprema

Čl. 17, st. 3 CMR i objektivna odgovornost povezana sa njim ne primenjuju se na neispravnu rashladnu opremu ili opremu za zaštitu robe od uticaja temperature ili vlage. To je zbog posebne odredbe iz čl. 18 st. 4 CMR i koja bi bila suvišna ukoliko bi takvi defekti bili uključeni u odredbe koje se tiču defekta vozila, sadržane u čl. 17 st. 3 CMR. Dakle, za kvarove takve opreme postoji posebna odredba – lex specialis (4) (čl. 18, st. 4 (d), CMR):

Ako je prevoz izvršen vozilom specijalno opremljenim za zaštitu robe protiv dejstva toplote, hladnoće, promene u temperaturi ili vlage u vazduhu, prevozioc neće imati pravo da se koristi pogodnostima stava 4, d), člana 17 sem ako dokaže da su sve mere, za koje je bio obavezan u konkretnim okolnostima u pogledu izbora, održavanja i upotrebe takve opreme, bile preduzete i da je postupio prema svim specijalnim instrukcijama koje su mu izdate.

Prema ovoj odredbi, prevoznik se može pozvati na isključenje odgovornosti u skladu sa čl. 17, st. 4 d CMR-a (isključenje odgovornosti za prirodno stanje određene robe) ako dokaže da je preduzeo sve mere koje su potrebne u pogledu izbora, održavanja i korišćenja rashladne opreme. Da bi to dokazao, on će posebno morati da dostavi svu dokumentaciju o održavanju i evidenciju o inspekciji. Pojedini poznati autori komentarišu da se gornja odredba treba analogno primeniti i na druge posebne uređaje na vozilu koji štite robu od uticaja drugih faktora, npr. uređaji za amortizaciju vibracija i udara.

Navedena tvrdnja o oslobođenju od odgovornosti predstavlja samo preovlađujuće mišljenje i pitanje je kako bi sudovi u Srbiji presuđivali. Dilema je da li se čl. 18 st. 4 CMR odnosi na štetu koja se desila kao posledica prirodnih svojstava robe (npr. truljenje), ali je prouzrokovana kvarom rashladnog sistema ili samo na situacije kada je roba propala za vreme prevoza uprkos činjenici da je rashladni sistem ispravno funkcionisao. (5)

Zbog toga bi bilo neophodno imati odgovarajuće CMR osiguranje koje pokriva kvar rashladnog sistema koji se u praksi najčešće javlja kao uzrok kvara robe.

Generali Osiguranje Srbija a.d.o. ima u svojoj ponudi CMR osiguranje za prevoznike koji koriste hladnjače, uključujući i pokriće za kvar rashladnog sistema. Uslov je da se rashladni sistemi redovno održavaju i da vozila poseduju ATP sertifikat.

Korišćena literatura:

Ambrożuk Dorota, Wesołowski Krzysztof Technical condition of means of transport as the cause of transport damage Problemy Transportu i Logistyki, 2017, nr 3(39), str. 163

2. Videti bliže Radionov, Nikoleta, Osnova i vrsta odgovornosti prijevoznika za štetu u cestovnom prijevozu stvari // Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu, (1998), str. 212

3. Dr. Timo Didier I Dr. Bernd Andresen (2014), CMR Übereinkommen über den Beförderungsvertrag im internationalen Straßengüterverkehr, str. 148

4. Ambrożuk Dorota, Wesołowski Krzysztof Technical condition of means of transport as the cause of transport damage Problemy Transportu i Logistyki, 2017, nr 3(39), str. 165

5. Ambrożuk Dorota, Wesołowski Krzysztof Technical condition of means of transport as the cause of transport damage Problemy Transportu i Logistyki, 2017, nr 3(39), str. 165

Question 2

Prevoznik sam u drumskom saobraćaju i posedujem hladnjače. Da li mi možete pojasniti o čemu sve treba da vodim računa kod prevoza robe pod temperaturnim režimom?

marko · Accepted Answer

Veliki broj prevoza u drumskom saobraćaju je prevoz kvarljive robe koja se prevozi hladnjačama. CMR konvencija ima u vidu značaj ove vrste prevoza pa stoga sadrži posebne odredbe koje regulišu odgovornost prevoznika za štete od trenutka preuzimanja robe do trenutka njene predaje.

Na prvi pogled, reklo bi se, da se uopšte ne radi o komplikovanom prevozu – prevoz robe na određenoj temperature ili opsegu, pri čemu je ona određena u ugovoru o prevozu ili CMR tovarnom listu, a vozač samo treba da konstantno kontroliše temperaturu i reaguje na bilo kakva odstupanja (1).

Međutim drumski transport pod temperaturnim režimom nije baš tako jednostavan jer zahteva poštovanje rokova isporuke, da je roba pre utovara propisno ohlađena, da se hladnjače redovno održavaju, rizik nastanka štete je visok, štete su velike, neretko se čitav tovar proglašava neupotrebljivim, hladnjače su skuplje u odnosu na standardna vozila. Čak i mala odstupanja temperature mogu dovesti do toga da roba nije utrživa, ili da se može ograničeno iskoristiti (npr. za ishranu životinja). Zbog toga se mali broj prevoznika specijalizuje za prevoz ove vrste robe.

Naravno, primaoci će uvek tražiti dokaz o kretanju temperature u toku prevoza i ukoliko postoje odstupanja, za pojedine vrste roba (npr. farmaceutski proizvodi) oni će odbiti da preuzmu robu ili će je proglasiti kao potpuni gubitak.

U slučaju prevoza osetljivih kategorija robe odgovornost prevoznika je uvek isključena ukoliko je prevoz pravilno obavljen, a šteta je ipak nastala zbog prirodnih svojstava robe. (2) Zadatak prevoznika jeste isključivo da održava zadatu temperaturu u tovarnom prostoru. Zato i postoje pojedine odredbe CMR konvencije koje prevoznika oslobađaju odgovornosti (npr. čl. 17 st. 4 d) gde prevoznik ne mora da dokazuje šta je tačan uzrok štete.

Još jednom naglašavamo značaj postojanja procedura u firmi, obuka vozača, pisanih instrukcija ka vozačima, redovnim proverama da li se one poštuju kao deo sistema kontrole. (3) Njihovo postojanje je izuzetno bitno kod sudskih sporova, zbog izbegavanja neograničene odgovornosti prema članu 29 CMR konvencije. Takođe osiguravači se mogu lako pozvati i dokazati grubu nepažnju osiguranika što dovodi do odbijanja pokrića iz osiguranja i u težim slučajevima propasti prevoznika. Ne bi bilo loše obaveze vozača uneti u sam ugovor o radu.

U nastavku taksativno navodimo praktične savete i pojašnjenja tamo gde je neophodno:

Vozači moraju da poseduju instrukcije koje mere treba da preduzmu pre, za vreme i nakon prevoza, npr. pre prevoza provera da li je roba ohlađena, da li oprema za hlađenje funkcioniše…
Vozači treba da imaju instrukcije da proveravaju temperature i funkcionisanje rashladnog sistema nekoliko puta dnevno za vreme prevoza i pauza (4) i da beleže datum, vreme i rezultat provere (5). Čuvati za slučaj sudskog spora.
U slučaju da primalac reklamira štetu na robi, prevoznik mora odmah da kontaktira osiguravača koji bi odlučio da li da se angažuje veštak (6) koji bi trebalo da utvrdi šta je tačan uzrok štete, da li potpada pod odgovornost prevoznika i u vremenu za koje on odgovara prema čl. 17 st. 1 CMR (od preuzimanja do predaje) ili je šteta možda posledica pogrešnih instrukcija nalogodavca ili lica za koja odgovara.
Dati instrukcije vozaču da se obavlja provera ohlađenosti robe pre preuzimanja kao i kod predaje robe primaocu. U tom smislu vozači moraju da imaju odgovarajuće uređaje za merenje temperature. (7) Ako se roba ne utovara direktno iz skladišta, vozač bi trebalo da fotografiše robu i mora da upiše odgovarajuču primedbu na CMR tovarnom listu (nedovoljno ohlađena roba).(8) Postojanje čistog tovarnog lista (bez primedbe) predstavlja dokaz da je roba uredno predata. Ne zaboraviti da i nalozi za utovar mogu da sadrže obavezu prevoznika da se proverava ohlađnost robe i da se nalogodavac odmah kontaktira ukoliko nije moguće ispuniti takve zahteve.
Čuvati termo ispise 3 godine (zbog zastarelosti u slučaju primene čl. 29 CMR konvencije)
Redovno održavanje rashladnog sistema.(9) Preporučjivo je u ovlašćenom servisu zbog npr. sudskih sporova, zahteva osiguravača iz polisa CMR osiguranja. Pod redovnim održavanjem se podrazumeva i provera stanja guma na vratima hladnjače (propust bi značio odgovornost prema čl. 17 st. 3 CMR konvencije).
Ukoliko se prevoz podugovara, voditi računa da se uslovi prevoza iz primljenog naloga poklapaju sa uslovima prevoza datim potprevozniku.
CMR tovarni list predstavlja glavno sredstvo dokazivanja u kakvom stanju je roba primljena na prevoz. Jer ukoliko je roba primljena bez primedbe, to je oborivi dokaz da je roba preuzeta pravilno ohlađena (videti čl. 9 st.1 CMR konvencije). Međutim ukoliko ipak postoji primedba da nije bilo moguće proveriti robu ili da je konstatovano da je roba nedovoljno ohlađena, onda je prevoznik u mnogo povoljnijoj situaciji jer imalac prava mora da dokazuje da je roba dovoljno ohlađena predate na prevoz.
Vozač mora dobro da proveri sadržaj CMR tovarnog lista i naloga za utovar koji je dobio i da reaguje kod nadređenog ukoliko postoje neslaganja. Ne kretati na put dok se neslaganja ne razjasne.
Preporučljivo je kod osetljive robe (svežeg voća i povrća) podesiti kontinuirani rad rashladnog sistema umesto automatskog start/stop pošto automatski mod može dovesti do velikih varijacija u temperaturi. (10) Obratiti pažnju in a sam ugovor o prevozu, da li u njemu ima posebnih instrukcija. Ukoliko takve instrukcije ne postoje, proveriti za koju robu je pogodan automatski sistem rada rashladnog sistema.
Šteta na robi je spoljašnja ili unutrašnja promena stanja koja za posledicu ima umanjenje vrednosti robe. Međutim pošto je štetu često teško dokazati, dovoljno je da je roba prevožena na nižoj ili višoj temperature od dozvoljene i da primalac/kupac ne mora da je primi bez obzira da li šteta stvarno postoji.
Proveriti, ukoliko je moguće, slaganje i raspored robe u vozilu jer pogrešno slaganje može dovesti do nedovoljnog protoka vazduha.
Ne ostavljati hladnjaču parkiranu, bez nadzora, pošto se temperatura mora kontinuirano pratiti od trenutka preuzimanja robe do njene predaje.
Za skupu robu (npr. Lekove) neophodno je tako planirati putovanje da vozilo, u slučaju kvara rashladnog sistema, može blagovremeno stići do hladnjače.
Takođe se postavlja pitanje da li se čl. 18 st. 4 CMR odnosi na štetu koja se desila kao posledica prirodnih svojstava robe (npr. truljenje), ali je prouzrokovana kvarom rashladnog sistema ili samo na situacije kada je roba propala za vreme prevoza uprkos činjenici da je rashladni sistem ispravno funkcionisao. Zbog toga bi bilo neophodno imati odgovarajuće CMR osiguranje koje pokriva kvar rashladnog sistema koji se u praksi najčešće javlja kao uzrok kvara robe.(11)

Generali Osiguranje Srbija a.d.o. ima u svojoj ponudi CMR osiguranje za prevoznike koji koriste hladnjače, uključujući i pokriće za kvar rashladnog Sistema. Uslov je da se rashladni sistemi redovno održavaju i da vozila poseduju ATP sertifikat. __________________________________________________

Jerzy Różyk, Świeży towar – co przewoźnik wiedzieć powinien, TSLbiznes 9/2012, 2012, Warszawa, str. 54
Dr. Dominik Schärmer - Rechtliche Grenzbereiche, Stragü 09/2017, 2010, str. 21
Isto
Isto
Dr. Dominik Schärmer - Rechtliche Aspekte bei Ausfall des Kühlers, Stragü 04/2010, 2010, str. 21
Isto
Dr. Dominik Schärmer - Geschäft mit vielen Fallen, Stragü 04/2017, 2017, str. 17
Dr. Dominik Schärmer - Rechtliche Aspekte bei Ausfall des Kühlers, Stragü 04/2010, 2010, str. 21
Dr. Dominik Schärmer - Heikles Geschäft mit cooler Ware, Stragü 04/2008, 2008, str. 18
Jerzy Różyk, Świeży towar – co przewoźnik wiedzieć powinien, TSLbiznes 9/2012, 2012, Warszawa, str. 58
Dorota Ambrożuk, Krzysztof Wesołowski - Stan techniczny środka transportowego jako przyczyna szkody transportowej, Problemy
Transportu i Logistyki, nr 3(39), 2017, Szczecin, str. 165

Question 3

Da li mi možete pojasniti za šta sam ja kao prevoznik odgovoran?

marko · Accepted Answer

Bavim se drumskim prevozom robe u međunarodnom saobraćaju. Pročitao sam CMR konvenciju, međutim i dalje mi nije u potpunosti jasno za šta sve mogu biti odgovoran.

CMR je skraćenica od naziva na francuskom jeziku (CMR - Convention relative a contrat de transport international de Marchandise par Route) što u prevodu na engleski znači: Convention on the Contract for the International Carriage of Goods by Road, a na srpskom Konvencija o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom (CMR), skraćeno CMR konvencija ili samo CMR. CMR konvencija je prihvaćena u celoj Evropi uključujući nekoliko severnoafričkih i arapskih zemalja i nekoliko bivših sovjetskih država iz Azije.

CMR konvencija je instrument međunarodnog privatnog prava (1) koja je usvojena 19.05.1956 potpisom sledećih država: Austrija, Francuska, Luksemburg, Poljska, Švedska, Švajcarska, Zapadna Nemačka, Holandija i Jugoslavija.

To je standardizovan dokument koji je zasnovan na preporukama Ujedinjenih nacija kako bi se došlo do uniformnih pravila koja bi regulisala prekogranične prevoze robe drumom.

U preambuli CMR konvencije je objašnjeno zašto je CMR konvencija napisana, i na kraju i usvojena: „da se standardizuju uslovi ugovora za međunarodni prevoz robe drumom, naročito u pogledu dokumenata koji se upotrebljavaju za takav prevoz i u pogledu odgovornosti prevoznika“. CMR konvencija je konvencija koja uređuje ugovorne odnose (prava i obaveze) u međunarodnom prevozu robe drumom između pošiljaoca i primaoca s jedne strane (kargo interes) i prevoznika s druge strane, definiše odgovornost prevoznika, dokumenta koja se koriste za takav prevoz (uređuje njihovu sadržinu), kao i određene aspekte šteta i procedura između ugovornih strana, rokove zastarelosti. Lista navedenih odnosa nije konačna.

CMR konvencija ne predviđa sve okolnosti koje se mogu javiti prilikom prevoza robe drumom. Ukoliko CMR nema rešenje za određenu situaciju, onda se primenjuje nacionalno pravo ili bilateralni ugovor između zemalja. Koje će se nacionalno pravo primenjivati je određeno u skladu sa normama međunarodnog privatnog prava.

CMR konvencija npr. ne uređuje:

Potraživanja prevoznika u vezi prevoznine
Posledice neizvršenja ugovora
Pravo zaloge i retencije
Dužnosti utovara, slaganja tereta obezbeđivanja tereta i istovara

Dakle, za veliki broj obaveza CMR konvencija ostavlja samim ugovornim stranama da odluče koja od njih treba da izvrši određenu obavezu. U praksi, jedna od najvažnijih obaveza koje nisu regulisane CMR konvencijom je utovar robe i njeno slaganje na vozilo. CMR konvencija ne obavezuje nijednu ugovornu stranu da obavi taj zadatak; Ostaje na ugovornim stranama da slobodno odluče čija je to obaveza. Problem nastaje onda kada ne postoji izričito utanačenje u tom pogledu. Tada sud mora da odluči koja je ugovorna strana utovarala i slagala robu, što je ponekad u praksi teško utvrditi.

CMR konvencija je osnovni propis za međunarodni prevoz robe drumom. To je biblija za sve prevoznike, dobavljače, krcatelje, primaoce, špeditere, skladištare i druga lica koja su na neki način u vezi sa prevozom robe. Posledično, svi oni moraju da razumeju CMR konvenciju i da budu pripremljeni da izvršavaju svoje obaveze u skladu sa njenim prinudnim pravilima.

KOGENTNO/PRISILNO PRAVO – NIŠTAVNOST ODREBI UGOVORA KOJE ODSTUPAJU OD CMR KONVENCIJE

Važno je istaći da odredbe CMR konvencije nadjačavaju odredbe iz ugovora o prevozu koje su im suprotne. Odredbe CMR konvencije su obavezne za obe ugovorne strane. Prema čl. 41. CMR (paramount clause), konvencijske odredbe su u svojoj celosti kogentne prirode (uz manju dispozitivnost u slučaju naknade štete u slučaju prevoza sa više prevoznika prema čl. 40. CMR (2)): „…bilo koja odredba koja posredno ili neposredno menja odredbe ove Konvencije ništavna je i bezvredna“. Odstupanje može da bude u dva pravca. Odredba koja oslobađa prevoznika bilo kakve odgovornosti , npr. „Roba se prevozi na rizik vlasnika“ je ništavna. Takođe, odredba, koja se ne poziva na čl. 24 CMR, da će limit odgovornosti prevoznika biti duplo veći u odnosu na onaj određen čl. 23 st. 3 je ništavna i bezvredna.

Glavna posledica kogentnosti odredbi CMR konvencije je da je visina prevoznikove odgovornosti unapred fiksirana do određenih iznosa koji su korelativni masi izgubljene ili oštećene robe, odnosno visini vozarine. U slučaju kada je visina odgovornosti unapred kogentno utvrđena, prevoznik je zaštićen, jer se preuzimanjem na prevoz vredne robe njegov rizik ne povećava (3).

U nastavku prikazujemo tabelu u kojoj su nabrojane sve odgovornosti sa kojima se prevoznik može susresti prema CMR konvenciji (4):

Kao što se može videti, centralna pitanja odgovornosti se nalaze u Glavi IV CMR konvencije. Međutim postoje i drugi članovi, van Glave IV, koji regulišu odgovornost prevoznika. Pažljivi prevoznici i špediteri bi trebalo da provere da li njihovo CMR osiguranje nudi dovoljno osiguravajuće pokriće.

Generali Osiguranje Srbija ado ima u svojoj ponudi izbalansirano osiguravajuće pokriće, koje pokriva najčešće situacije sa kojima se prevoznici susreću.

-------------------------------------------------

Međunarodno privatno pravo je grana prava koja se bavi nadležnošću sudova, pravom koje se primenjuje na spor sa elementom inostranosti i priznanjem i izvršenjem stranih sudskih i arbitražnih odluka. Odlučujuća osobina ove grane prava je da ona rešava građanske sporove sa elementom inostranosti. Izvor Wikipedia
Nikoleta Radionov, Odgovornost cestovnog prijevoznika za robu i poslovi osiguranja, Osiguranje: hrvatski časopis za teoriju i praksu osiguranja, 12 (2009), 1; str. 37
Nikoleta Radionov, Ograničenje odgovornosti prijevoznika u cestovnom prijevozu stvari, Zbornik PFZ, 48 (3) 327-355 (1998), Zagreb, str. 330
CMR Haftung und CMR Versicherung – Teil 24, Blickpunkt LKW & BUS 4/2014, str. 28

Question 4

Koja je razlika između prevoznika i špeditera?

marko · Accepted Answer

ODGOVORNOST PREVOZNIKA

Ako pogledamo čl. 648 st. 2 ZOO vidimo da se prevoznikom smatra kako lice koje se bavi prevozom kao svojim redovnim poslovanjem, tako i svako drugo lice koje se ugovorom obaveže da izvrši prevoz uz naknadu). Iz ove odredbe sledi bi se neko smatrao prevoznikom, on ne mora da poseduje sopstvena vozila. (1)

U tom smislu postoji podela prevoznika na ugovorne i izvršne:

Ugovorni prevoznik je prevoznik koji sa pošiljaocem zaključuje ugovor o prevozu;
Izvršni prevoznik je prevoznik koji nije zaključio ugovor o prevozu sa pošiljaocem, a kome je ugovorni prevoznik poverio izvršenje prevoza – prevoznik koji stvarno izvršava prevoz

Čl. 648 st. 1 ZOO glasi: Ugovorom o prevozu obavezuje se prevozilac da preveze na određeno mesto neko lice ili neku stvar, a putnik, odnosno pošiljalac se obavezuje da mu za to isplati određenu naknadu.

Pored opštih odredbi o ugovornoj odgovornosti čl. 262 – 269 ZOO i o prevozu u članovima 648 do člana 685 u Zakonu o obligacionim odnosima iz 1978. Godine, a koje su opšteg karaktera, odgovornost prevoznika uređuje se i drugim zakonima koji se odnose na pojedine grane saobraćaja:

Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju,
Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju,
Zakon o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju,
Zakon o trgovačkom brodarstvu
U oblasti poštanskih usluga: Zakon o poštanskim uslugama

Ugovorne strane:

Pošiljalac – Pošiljalac je lice koje poverava u sopstveno ime prevoz robe. Nije neophodno da pošiljačac bude vlasnik robe. Takođe špediter, koji u svoje ime, ali za račun nalogodavca prevozniku daje nalog za prevoz, se smatra pošiljaocem, a samim tim i ugovornom stranom iz ugovora o prevozu.
Prevoznik – lice koje se ugovorom obavezalo da izvrši prevoz. Prevoznik ne mora da izvrši prevoz svojim vozilima već može da se služi trećim licima (potprevoznicima)

Ko je ugovorni partner u transportnom pravu često može da se odredi na osnovu kupoprodajnog ugovora, koji je zaključen između pošiljaoca i primaoca, takođe i na osnovu Incotermsa koji je u ugovoru korišćen.

ODGOVORNOST ŠPEDITERA

Špediter se najčešće opisuje kao organizator prevoza robe svog nalogodavca (prodavca, izvoznika) i povremeno kao „arhitekta“ transporta. Poređenje sa aritektom se podudara u više aspekata. Arhitekta osmišljava i oblikuje zgradu za svog klijenta, obraća pažnju na poštovanje propisa i zakona, bira odgovarajuće materijale i firme za izvođenje radova i procenjuje troškove. On zaključuje relevantne ugovore i nadgleda izvođenje radova u pogledu kvaliteta i pridržavanja rokova.

To je slično kao i kod špeditera – otpremnika: kada dobije nalog od nalogodavca (prodavca, izvoznika) da se roba preveze u neku prekomorsku zemlju, ovaj transport mora da bude isplaniran u pogledu povezivanja više vrsta prevoza i vremenskog rasporeda kao i u pogledu troškova prevoza. Takođe neophodno je pridržavanje uvoznih, izvoznih i carinskih propisa. Dalje, neophodno je pripremiti odgovarajuću dokumentaciju i zaključiti ugovore o prevozu i ostale neophodne ugovore. Za vreme prevoza, špediter se brine da izvršenje naloga teče besprekorno i blagovremeno.

Špediter (otpremnik) zaključuje ugovor o prevozu (i druge ugovore potrebne za izvršenje prevoza) u svoje ime, a za račun nalogodavca, osim ako ugovorom nije predviđeno da to može učiniti u ime i za račun nalogodavca (čl. 827 ZOO). (2) Dakle, ugovor o špediciji je takav ugovor koji obavezuje jednu ugovornu stranu da organizuje otpremu stvari usvoje ime, a po nalogu i za račun druge ugovorne strane, uz naknadu (nagrada, provizija).

U tome je razlika između špeditera i prevoznika.

Ugovorne strane:

Komitent, nalogodavac, klijent – lice koje izdaje nalog i za čiji račun se organizuje otprema stvari
Špediter, otpremnik – organizuje otpremu stvari u svoje ime, a za tuđi račun

U osnovi špediter zaključuje neophodne ugovore (ugovore o špediciji, prevozu, pomorskom prevozu, uskladištenju i ostale ugovore koji su uobičajeni za špeditersku delatnost) u svoje ime. Špediter je tada npr. ugovorna strana izvršnog prevoznika i pravno gledano pošiljalac.

ZOO izričito propisuje (čl. 834. st. 1.) da je špediter, za razliku od prevoznika, odgovoran samo za izbor prevoznika (i druga lica sa kojima je zaključio ugovor prilikom izvršenja naloga - skladištenje robe, itd.), ali ne i za njihov rad. Tada se govori o tzv. klasičnoj špediciji. Međutim ZOO predviđa i situacije kada špediter može da odgovara i za rad ovih lica u četiri slučaja (3):

Prvi slučaj je kada je špediter takođe prevoznik. Naime, ako je špediter izvršio prevoz ili deo prevoza, ima prava i obaveze prevoznika (član 836. ZOO-a)
Otprema sa fiksnom naknadom - u slučaju kada je ugovorom o otpremi utvrđen ukupan iznos (naknada) za izvršenje pošiljke, špediter je uvek odgovoran za rad lica koja se koriste na osnovu ovlašćenja iz ugovora (član 844, stav 2 ZOO).
Kada je špediter izvršenje dobijenog naloga poverio drugom otpremniku – podšpediteru, i tada će odgovarati za njegov rad, osim ako nalog sadrži izričito ili prećutno ovlašćenje otpremniku da poveri izvršenje naloga drugom otpremniku, ili ako je to očito u interesu nalogodavca, u kojim slučajevima će odgovarati samo za izbor podšpeditera (čl. 834. st. 2. i 3. ZOO).
Zbirna otprema - u tom slučaju, špediter odgovara za gubitak ili oštećenje stvari nastale za vreme prevoza do kojih ne bi došlo da nije bilo zbirne otpreme (čl. 845. st. 3. ZOO). U praksi imamo kombinaciju zbirne otpreme i otprema sa fiksnom naknadom. Zato špediter odgovara za rad svih lica koja su učestvovala u izvršenju zbirne otpreme.

Na kraju od značaja je spomenti i opšte uslove poslovanja špeditera: - Posebne uzanse u poslovanju špediterskih društava u Republici Srbiji "Službeni glasnik RS", broj 99 od 18. decembra 2018; - Opšti uslovi poslovanja međunarodnih logističara i špeditera Srbije „Službeni glasnik RS”, broj 105 od 14. novembra 2008. U nastavku prikazujemo pregled transportnog prava u Srbiji: (4)

OSIGURANJE ODGOVORNOSTI PREVOZNIKA I ŠPEDITERA

U Srbiji se polise CMR osiguranja (polise osiguranja odgovornosti drumskog prevoznika) izdaju isključivo vezano za reg. oznaku vozila odnosno pokrivaju isključivo izvršne prevoznike. Za ugovorne prevoznike u Srbijije to ogroman problem jer se u slučaju štete oni oslanjaju isključivo na polisuizvršnog prevoznika. Navedena okolnost je vrlo nepovoljna jer:

- nema osiguravajućeg pokrića za ugovore o prevozu koje zaključuje ugovorni prevoznik sa svojim nalogodavcem - se ugovorni prevoznik oslanja na nepouzdaneCMR polise stvarnih prevoznika za koje nema predstavu koja je širina pokrića odnosno šta su isključenja (npr. alkoholizam, migranti, predaja robe neovlašćenom licu, kršenje saobraćajnih propisa, nameran postupak i gruba nepažnja zaposlenih…).

Vrlo je važno ne mešati ugovor o špediciji sa ugovorom o prevozu. To se pre svega misli na situacije kada je Osiguranik ubeđen da prihvatanje naloga za prevoz predstavlja sklapanje ugovora o špediciji i da on svom nalogodavcu odgovara samo za izbor izvršnog prevoznika.

U tom smislu kada se zaključuje polisa osiguranja odgovornosti špeditera apsolutno treba uključiti i CMR osiguranje ukoliko Osiguranik-špediter zaključuje ugovore o prevozu sa nalogodavcem ili ukoliko se radi o posebnim vrstama špedicije (kada špediter sam vrši drumski prevoz robe, kod otpreme sa fiksnom naknadom i zbirne otpreme). Važno je istaći da ovim osiguranjem nije pokrivena odgovornost Osiguranika kao izvršnog prevoznika u ostalim granama saobraćaja za šta postoje posebne polise (avioprevoznik na londonskom tržištu kupuje polisu, za brodare postoje P&I klubovi…).

Generali Osiguranje Srbija a.d.o. može da ponudi proizvod koji predstavlja kombinaciju osiguranja odgovornosti špeditera i CMR osiguranja. To je jedini način na koji mogu biti adekvatno zaštićeni interesi Osiguranika u ulozi špeditera i ugovornog i izvršnog prevoznika.

_______________________________________________________________

Ukoliko uzmemo primer drumskog transporta, postoje firme koje ne poseduju sopstvena vozila i koje sklapaju ugovore o prevozu sa svojim komitentima na osnovu naloga za utovar, a onda te naloge prosleđuju potprevoznicima i zarađuju na razlici. Tako se pravi lanac prevoznika od kojih svaki od njih zaradi na razlici po kojoj je kupio i prodao nalog. Osnov za ovakvu odgovornost nalazi se u čl. 3 CMR konvencije i čl 91. Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju.

https://www.pravo.unizg.hr/POP/predmet/pop_a/studenti_pitaju/aktualna_pitanja/odgovornost_speditera

https://www.pravo.unizg.hr/POP/predmet/pop_a/studenti_pitaju/aktualna_pitanja/odgovornost_speditera

Kao osnova je poslužila šema preuzeta iz knjige: Axel Salzmann, Hubert Valder, Haftung und Versicherung, Verlag Heinrich Vogel, 5. Auflage, 2018, str. 11. Napomena: u transportno pravo je dodato i pravo skladištara jer u današnje vreme špediteri se bave i skladištenjem robe.

Question 5

Koja je razlika između podugovaranja prevoza i sukcesivnih prevoza u domaćem i međunarodnom drumskom prevozu?

marko · Accepted Answer

Kada govorimo o strankama koje se spominju u CMR konvenciji, reklo bi se da je u pitanju prost odnos pošiljaoca, prevoznika i primaoca, kako je predstavljeno na slici:

Ugovor o prevozu se zaključuje između prevoznika i pošiljaoca.

Obaveza pošiljaoca: plaćanje prevoznine

Obaveza prevoznika: da stvar preveze u mesto opredeljenja i da je preda primaocu

Realan ugovor – pošiljalac mora predati stvar da bi se ugovor smatrao važećim – videti Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju

Ugovor je neformalan – ne zahteva se izdavanje tovarnog lista tj. određena forma.

Pošiljalac je lice koje poverava u sopstveno ime prevoz robe. Nije neophodno da pošiljačac bude vlasnik robe. Takođe špediter, koji u svoje ime, ali za račun nalogodavca prevozniku daje nalog za prevoz, se smatra pošiljaocem, a samim tim i ugovornom stranom iz ugovora o prevozu.

Prevoznikk je lice koje se obavezuje da izvrši prekogranični prevoz drumom na sopstvenu odgovornost i za sopstveni račun. CMR konvencija ne zahteva da se prevoznik profesionalno bavi prevozom.

Međutim operacija prevoza u međunarodnom transportu je u stvari složen lanac ugovora o prevozu između prevoznika. Nalog za prevoz obično prođe nekoliko ruku pre nego što dođe do krajnjeg prevoznika koji ga stvarno i izvrši. Prevoznik koji prvi prihvati nalog nije u obavezi da izvrši prevoz svojim vozilom. Prevoznik može, bez saglasnosti pošiljaoca da poveri izvršenje ugovora drugom prevozniku. Drugim rečima, bez izričite zabrane pošiljaoca prevoznik može da podugovori prevoz, da ga poveri nekome drugom. Prevoznik koji poverava prevoz postaje ugovorni prevoznik, a prevoznik kome se poverava izvršenje postaje potprevoznik (izvršni ili stvarni prevoznik ako bude svojim vozilima izvršavao prevoz).

Međutim potprevoznik može poveriti izvršenje prevoza nekom drugom potprevozniku stvarajući tako lanac ugovora o prevozu kada on sam postaje ugovorni prevoznik. Svaki od ovih ugovora o prevozu su nezavisni ugovori o prevozu od kojih svaki zasebno podleže primeni CMR konvencije. Glavni prevoznik koji angažuje potprevoznika je u pravnoj poziciji „pošiljaoca“ u odnosu na potprevoznika. Glavni prevoznik je odgovoran prema svom pošiljaocu prema čl. 3 CMR za propuste narednih potprevoznika i njihovih zaposlenih i pomoćnika. Potprevoznik opet odgovara na isti način prema svom nalogodavcu odnosno pošiljaocu u skladu sa čl. 3 CMR za propuste sledećeg potprevoznika i narednih potprevoznika (uključujući zaposlene i pomoćnike) angažovanih s njegove strane. Dakle, onaj koji je prihvatio nalog za prevoz odgovara samo svom direktnom nalogodavcu jer on ima prava pošiljaoca. Ako se prevoznik odluči da dalje podugovora prevoz, tada prevoznik preuzima ulogu pošiljaoca u narednom nalogu za prevoz/ugovoru o prevozu prema narednom prevozniku. I na taj način se pravi lanac ugovora o prevozu.

U vezi sa angažovanjem potprevoznika, razlika se mora praviti u situaciji kada se radi o sukcesivnom prevozu koji je regulisan u odeljku VI CMR konvencije, kada postoji jedan tovarni list za celu relaciju, koji se predaje zajedno sa robom narednom prevozniku. Tada se primenjuju se odredne čl. 34 CMR gde potprevoznik solidarno odgovara sa glavnim prevoznikom. Kao što se vidi na donjoj slici, sukcesivni prevoz postoji kada se prevoz izvršava od strane većeg broja prevoznika, kada Prevoznik 2 i Prevoznik 3 pristupaju jednom ugovoru o prevozu prihvatanjem iste robe i istog tovarnog lista. Tada imamo solidarnu odgovornost. Kao što je već rečeno, Prevozniku 1 ne treba izričita saglasnost Pošiljaoca niti ima obavezu da ga obavesti da li želi da podugovori prevoz. On ima potpunu slobodu da izabere da li će prevoz obaviti sam ili će da izabere levu ili desnu kolonu sa slike 2:

[caption id="attachment_25159" align="aligncenter" width="1024"]

Podugovaranje prevoza i sukcesivni prevoz[/caption] [caption id="attachment_25160" align="aligncenter" width="1024"]

Kome se obratiti za gubitak robe u prevozu[/caption] Generali osiguranje Srbija a.d.o. u svojoj ponudi ima CMR osiguranje i za one koji se bave podugovaranjem prevoza i pojavljuju se u ulozi ugovornih prevoznika. To mogu biti prevoznici koji imaju svoja vozila, firme koje nemaju svoja vozila već samo prosleđuju naloge, špeditere koji svesno ili nesvesno zaključuju ugovore o prevozu sa svojim nalogodavcima. Prednost ovakvog pokrića jeste što svoju sudbinu ne stavljate u ruke potprevoznika/izvršnog prevoznika i njegovog osiguravača.

________________________________________________________________

Thomas Wieske, Transportrecht - Schnell erfasst, Springer, Berlin, Heidelberg, 2019, str. 25
Thomas Wieske, Transportrecht - Schnell erfasst, Springer, Berlin, Heidelberg, 2019, str. 26
Stefan Kofler , Handbuch CMR-Transportrecht, Linde Verlag Ges.m.b.H., 2013, str. 27
Autor nepoznat, https://prawoilogistyka.pl/prawo-transportowe/komu-zglosic-reklamacje-szkody-w-przewozie/

Question 6

Koje konkretne korake treba da preduzmem kako bih proverio prevoznika kome poveravam robu?

marko · Accepted Answer

Zbog izuzetne važnosti ove teme i brojnih reakcija, u ovom odgovoru donosimo konkretne predloge mera koje bi svako lice trebalo da preduzme ukoliko želi da smanji rizik prevare što je više moguće. Još jednom ističemo važnost sprovođenja provere prevoznika iz sledećih razloga:

Za proizvođače koji direktno angažuju prevoznike: ogroman rizik predaje robe licima čiji cilj da otuđe robu

Za klasične špeditere: Član 834 ZOO: Otpremnik odgovara za izbor prevozioca, neograničena odgovornost (za izgubljenu robu i svu ostalu štetu)

Za prevoznike: čl. 3 i čl. 34 CMR-a: odgovornost za pomoćnike i solidarna odgovornost svih prevoznika u lancu neograničena odgovornost (za izgubljenu robu i svu ostalu štetu)

Za više detalja videti odgovor na prvo pitanje: Šta znači kada se kaže da je odgovornost prevoznika ograničena?

Što se tiče domaćeg drumskog prevoza, Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju ima dosta manjkavosti. Domaći zakon nigde ne spominje neograničenu odgovornost prevoznika, što nije u duhu transportnog prava i ide na štetu korisnika prevoza. U tom smislu postoji još veća potreba za proverom prevoznika.

U nastavku je tekst klauzula iz inostranih polisa osiguranja, koje polako počinju da se primenjuju i u Srbiji. Razlog je ogromna opasnost oslanjanje na CMR osiguranja potprevoznika, na polise koje se vezuju isključivo za registarske oznake vozila. Predlog je da se navedene provere uvrste u interne procedure, da se dokumentacija arhivira, kako bi u slučaju štetnog događaja mogla biti predstavljena sudu ili osiguravaču kao primer ulaganja dužne pažnje u izboru izvršnih prevoznika. Čak i da ovakva ili slična klauzula nije ugovorena, nepoštovanje navedenih mera, odnosno nepostojanje internih procedura se može podvesti pod čuveno isključenje „namera i gruba nepažnja osiguranika“ koje predstavlja standard u svim uslovima osiguranja.

PRIMER:

Osiguranje pokriva odgovornost osiguranika za štete na robi za vreme prevoza izvrešenog od strane potprevoznika kojeg osiguranik koristi za izvršenje prevoza (u skladu sa čl. 3 CMR konvencije u međunarodnom prevozu ili čl. 91 Zakona u domaćem prevozu) i sukcesivnih prevoznika na osnovu jednog ugovora o prevozu kada oni preuzimaju tovarni list i robu (u skladu sa čl. 34 CMR konvencije u međunarodnom prevozu ili čl. 102 Zakona u domaćem prevozu).

Osiguranik je u obavezi da zahteva i da dobije čitljive kopije dokumenata i da dužnom pažnjom izvrši odabir potprevoznika i sukcesivnih prevoznika koji:

imaju zakonski neophodne licence za prevoz robe drumom (nacionalne, međunarodne, licenca Zajednice), potvrde i/ili dozvole za bavljenje drumskim prevozom robe

imaju iskustva u bavljenju drumskim prevozom robe, što se potvrđuje sertifikatom o profesionalnoj osposobljenosti za prevoz tereta u drumskom saobraćaju

imaju adekvatna prevozna sredstva za pravilno izvršenje prevoza

imaju sopstveno osiguranje od odgovornosti prevoznika za preuzetu robu u drumskom saobraćaju sa punim pokrićem. Način provere polisa primljene od prevoznika je sledeći:

da li ima isključenja za štete usled krađe ili razbojništva ili za robu koja treba da se preveze)

da li je suma osiguranja manja od vrednosti robe koja treba da se preveze i koja je navedena u nalogu za utovar,

da li je suma osiguranja već iscrpljena i koliko,

da li teritorijalno pokriće odgovara nalogu za utovar,

da li postoji pokriće za migrante u slučaju prevoza medicinskih sredstava, lekova, hrane, pića i ostale robe koja je u vezi sa ljudskom ishranom,

da li je roba koja treba da se preveze isključena iz osiguranja.

proveriti podatake o prevozniku i broju polise/sertifikata, periodu osiguranja, dospelosti rata premije osiguranja i da li su plaćene.

Osiguranik je dužan da proveri polisu osiguranja/sertifikat osiguranja za potprevoznika ili sukcesivnog prevoznika kod osiguravajuće kuće u kojoj su polisa/sertifikat osiguranja izdati. U zavisnosti od okolnosti slučaja, neophodno je uzeti ovlašćenje od potprevoznika, a osiguranik treba na osnovu tog ovlašćenja da dobije pismenu potvrdu (e-mailom) o validnosti polise/sertifikata osiguranja od strane potprevoznikovog osiguravača. U slučaju da osiguravač i dalje odbija da pruži zahtevane informacije, osiguranik je u obavezi da takav odgovor sačuva u slučaju nastanka štete.

Osiguranik je u obavezi da proveri matični broj, PIB i ostale podatke sa APR-a u slučaju srpskih pravnih lica, a identičnu proveru da sprovede u ekvivalentnim bazama podataka u slučaju angažovanja stranih pravnih lica, gde je primenljivo (npr. od pomoći mogu biti: central registration and information on business, national court register, national official business register)

Osiguranik je u obavezi da proveri u slučaju prevoznika sa sedištem u EU potvrdu o VIES PDV id. broja na sajtovima http://ec.europa.eu/taxation_customs/vies/ http://ec.europa.eu/taxation_customs/vies/?locale=hr

Osiguranik je u obavezi da proveri validnost licenci za prevoz robe drumom za angažovana strana pravna lica ukoliko takva baza postoji u datoj zemlji.

Osiguranik je u obavezi da proveri da li se podaci o firmi iz APR-a, licence, polise osiguranja i ostale dostavljene dokumentacije međusobno slažu.

Osiguranik je u obavezi da pronađe informacije o prevozniku na internetu, upoređujući da li se dostavljena e-mail adresa, faks, i brojevi telefona slažu sa onima na interenetu.

Osiguranik je u obavezi da proveri podatke o potprevozniku na berzama tereta ukoliko se nalazi, kao npr. Timocom.

Ukoliko ne postoji ranije iskustvo sa datim prevoznikom neophodno je da osiguranik kontaktira glavno sedište potprevoznika na fiksni telefon kako bi se nalog za utovar potvrdio tj. da je prevoznik koga kontaktira i kome poverava izvršenje prevoza ujedno i prevoznik od koga je dobio ponudu, pri čemu je neophodno zabeležiti ime i prezime lica koje se javilo. PREPORUKA je da Osiguranik treba nezavisno da odredi telefonski broj (npr. uz pomoć interneta).

Ukoliko je komunikacija vođena preko freemail naloga (GMX, GMAIL, HOTMAlL itd) osiguranik je u obavezi da dobije potvrdu faksom radi povratne kontrole, da se proveri validnost svih dostavljenih dokumenata i da se obavi telefonski razgovor sa sedištem prevoznika fiksnim telefonom.

Osiguranik je u obavezi da pošiljaocu pruži podatke o licu koje je ovlašćeno da preuzme pošiljku u ime potprevoznika, pri čemu je neophodno naznačiti ime i prezime, reg oznaku vozila, a pošiljaocu staviti napomenu da navedene podatke proveri u trenutku predaje robe na prevoz.

Osiguranik je u obavezi da u telefonskom razgovoru i e-mailom sa pošiljaocem uporedi podatke o imenu i prezimenu vozača iz vozačke dozvole, reg oznaku vozila iz saobraćajne dozvole sa podacima iz potvrde o prihvaćenom nalogu neposredno pre utovara.

U slučaju da postoji sumnja u vezi validnosti i/ili autentičnosti dokumenata koja su dostavljena od strane potprevoznika ili sukcesivnih prevoznika, dalja saradnja sa takvim prevoznicima mora da bude obustavljena. U slučaju da postoji razlika između podataka u dokumentima prikazanim u trenutku postavljanja vozila na utovar sa podacima dobijenim od potprevoznika u procesu provere i prihvatanja prema ovoj klauzuli, osiguranik je u obavezi da takve razlike razjasni pre predaje tereta potprevozniku pod pretnjom gubitka prava na nadoknadu iz osiguranja. Sve navedene provere i uslovi moraju biti kumulativno ispunjeni i pismeno potvrđeni. U slučaju da osiguranik ne ispuni gore navedene uslove i to utiče na nastanak i visinu štete ili onemogući osiguravaču mogućnost uspešnog regresa (npr. zbog nevažeće polise potprevoznika), osiguravač zadržava pravo da odbije ili ograniči naknadu štete proporcionalno u zavisnosti koliko je takav propust doveo do nastanka štete. Osiguravač ima obavezu naknade štete čak iako potprevoznik nije naznačen kao prevoznik na tovarnom listu pod uslovom da postoji neki drugi dokument koji potvrđuje da je nalog izdat potprevozniku (npr. okvirni ugovor ili nalog za utovar). Teret dokaza da je prevoz uopšte započeo i da je obavljen na rizik potprevoznika je na osiguraniku. Osiguravač zadržava pravo regresa prema potprevozniku i/ili prema sukcesivnom prevozniku.

Opciono: ovim osiguranjem se pruža osiguravajuće pokriće isključivo za prvu liniju potprevoznika, a osiguranik je u obavezi da na nalogu za utovar napomene da se prevoz ne sme dalje podugovarati.

Obrazloženje pokrića: U skladu sa čl. 3 CMR, prevoznik je u potpunosti odgovoran za bilo kakvu nepažnju svojih zaposlenih i drugih lica koja za prevoznika vrše prevoz. CMR konvencija izričito navodi da prevoznik može da koristi podugovarače u izvršenju ugovora o prevozu, ali I da je odgovoran za bilo koju štetu prouzrokovanu sa njihove strane na isti način kao da je sam izvršio ugovor. Podugovarači mogu biti: dalji prevoznici, lica koja vrše utovar, istovar, pretovar, skladištari, lica koja obavljaju carinske formalnosti npr.

Nalogodavac može da zabrani angažovanje potprevoznika i da zahteva od prevoznika da sam obavi ceo prevoz. Ukoliko je ovo slučaj, onda prevoznik mora da se strogo pridržava toga jer kršenje ovog uslova može dovesti do aktiviranja ugovornih kazni ili čak aktiviranja čl. 29 CMR pri čemu je prevoznik odgovoran za punu štetu bez ograničenja.

Zato je neophodno imati ovu klauzulu za one prevoznike koji angažuju potprevoznike jer njihovo angažovanje ne dovodi do transfera odgovornosti za moguće štete. Odgovornost ostaje i dalje na prevozniku. Međutim ovo pokriće nije bezuslovno jer Osiguravač nameće obaveze osiguraniku. Osiguranik je u obavezi da uloži dužnu pažnju u izboru potprevoznika tj. da izabere one sa neophodnim licencama i dozvolama, da prevozna sredstva budu adekvatna za pravilno izvršenje prevoza i robu koja se prevozi I da imaju CMR osiguranje sa punim pokrićem (krađa, vrsta robe, teritorijalno pokriće, suma osiguranja…). Ovo je jedna od klauzula koja nameće veliki broj obaveza na osiguranika i od kojih zavisi osiguravajuće pokriće. Zato je bitno adekvatno obučiti zaposlene i primeniti procedure za proveru. Neophodno je dokumentovati aktivnosti koje se odnose na proveru jer kada se šteta desi, osiguravač će tražiti dokumentaciju.

Trenutno na tržištu Srbije samo Generali Osiguranje Srbija ado pruža supsidijarno osiguravajuće pokriće odgovornosti za prevoznike, za one koji podugovaraju prevoz kao i za špeditere koji sa svojim nalogodavcima zaključuju ugovore o prevozu, a ne ugovore o špediciji.

Search Results for: cmr osiguranje

Vozača nema, nafta skupa – pa i gazde uzimaju volan!

Prevoznik sam u drumskom saobraćaju i posedujem hladnjače. Da li mi možete pojasniti o čemu sve treba da vodim računa kod prevoza robe pod temperaturnim režimom?

Da li mi možete pojasniti za šta sam ja kao prevoznik odgovoran?

Koja je razlika između prevoznika i špeditera?

Koja je razlika između podugovaranja prevoza i sukcesivnih prevoza u domaćem i međunarodnom drumskom prevozu?

Koje konkretne korake treba da preduzmem kako bih proverio prevoznika kome poveravam robu?

TRANSPORT AUTOMOBILA I DRUGIH VOZILA – tržište koje neprestano raste

5 SAVETA: Kako da uposlite svoj kamion ili kombi!

Nikola Jevtić, generalni direktor Alti Logistike – Uloga i važnost transportnih agencija u savremenoj logitici