Izazovi intermodalnog transporta u regionu – Za dalji razvoj neophodna snažna državna podrška, bolja infrastruktura i efikasna administracija
Intermodalni ili kombinovani transport sve je aktuelnija tema u globalnoj logistici. Imperativ je pametno iskoristiti sve dostupne načine prevoza, kako bi transport robe bio što efikasniji, ali i ekološki prihvatljiv. Velikim brodovima roba iz dalekih destinacija dolazi u naš region do luka u Sloveniji, Hrvatskoj, Grčkoj, Crnoj Gori, pa do Srbije stiže železnicom ili kamionima. O ovoj temi bilo je reči na konferenciji „Transport i logistika: U srcu privrede“, održanoj u Beogradu, 26. oktobra.
Procene su da oko 130.000 TEU jedinica godišnje opslužuje tržište Srbije, a obim kontejnerskog transporta se udvostručio u poslednjih 10 godina. Između 45-47% kontejnera se transportuje železnicom.
Na panelu „UMREŽAVANJE U SVAKOM PRAVCU: Intermodalni i unutrašnji integrisani transport – ključ za poslovanje“, direktor za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju MSC Mediterranean Shipping Company Stevica Čarapić, direktor Dragon Maritime (COSCO) Vladimir Lekić i EAD Menadžer unutrašnje isporuke AP Moller Maersk Matea Matijević Sladić predstavili su svoje redovne linije do ovog dela Evrope. Ukazali su na to da su se uz mnogobrojne izazove, posebno zbog izgradnje i rekonstrukcije železnice, ovi servisi pokazali kao veoma uspešni.
Stevica Čarapić je naglasio da je jedini pravi put predstavljanje globalnoj privredi ovog regiona kao jedinstvene celine.
– Roba koja stiže u Srbiju iz Bara, Rijeke ili Kopra mora da prođe jednu ili dve granice. Osim infrastrukture koja nije na zavidnom nivou, naglasio bih i administraciju koja se razlikuje od države do države. Gužve na granicama u drumskom transportu su jednake već dvadeset godina, uprkos nekim poboljšanjima – elektronskim deklaracijama i slično. Ovo područje jeste interesantno stranim investitorima, ali da bismo ih zadržali i imali bolje poslovne prilike moramo da delujemo zajedno kao region. Individualno ćemo teško biti uspešni – izjavio je Stevica Čarapić.
Vladimir Lekić je istakao važnost intermodalnog transporta, kao alternative drumskom prevozu.
– Kada smo pokrenuli servis 2014. godine, glavni cilj je bio efikasno železničko povezivanje Dalekog istoka preko Luke Pirej sa zemljama Balkana i Zapadne Evrope. Sa aspekta železnice, bilo je jako izazovno organizovati transport na više od 1.000 kilometara od Pireja do Beograda ili Budimpešte. Ipak, uspeli smo da realizujemo željeno tranzitno vreme. Danas, 2023. godine, situacija na železnici je daleko bolja, ali ima prostora i za napredak i razvoj kombinovanog prevoza.
Kao jedan od primera, Lekić je naveo da carinska administracija u Srbiji ne poznaje intermodalni transport.
Iako Rijeka beleži rekordne rezultate, Dragica Franulović, savetnica Uprave te morske luke u Hrvatskoj, smatra da će do većih promena doći tek po završetku infastrukturnih radova i važnih projekata – povećaće se efikasnost, kao i količina pretovarenog tereta, a skratiće se i vreme manipulacije teretom. Kvalitetnijom lučkom uslugom, Rijeka će dobiti na većem značaju u ovom regionu.
I Maersk je prepoznao Rijeku, kao važnu tačku za ovaj deo Evrope, a Matea Matijević Sladić iz te kompanije podsetila je počela izgradnja kontejnerskog terminala Rijeka Gateway, najsavremenijeg u ovom delu Evrope. U pitanju je najveća investicija u dosadašnjoj istoriji riječke luke, ukupne vrednosti 380 miliona evra.
Rok Svetek, savetnik u kompaniji Adria Kombi, podsetio je da su još 1974. godine RO-LA vozovima prevozili kamionske prikolice iz Novog Sada za Keln. Svetek se osvrnuo i na izgradnju infrastrukture koja je u toku, uz napomenu da je ona već sada zastarela.
– Mi vozimo vozove dugačke 550 metara, a EU direktiva kaže da bi do 2030. godine trebalo da se voze dužine od 740 metara, što je na zapadu već realnost. Zbog kraće dužine voza, postaćemo nekonkurentni Zapadnoj Evropi. Drugi problem su terminali. Srbija ima razvijenu hemijsku industriju, a ja ne znam nijedan terminal u zemlji koji bi mogao da prihvati opasne terete – da se kontejner pretovari na kamion i odveze na destinaciju. Zbog opterećenosti mreže, vozovi kasne. Čekaju i na granicama. Nekada smo Ljubljana-Beograd mogli da “obrnemo” tri puta nedeljno, a sada možemo jednom. Spas vidim u digitalizaciji. Sa brodarima i nekim železničkim kompanijama razmenjujemo podatke elektronskim putem, elektronski teretni list dosta ubrzava transport.
Intermodalnost je pitanje sinergije i politike
Učesnici panela saglasili su se da je železnica političko pitanje, i da je potrebna jasna i snažna državna podrška u vidu poboljšanja infrastrukture, investicija, subvencija za kombinovani transport, kao i poboljšanja administracije.
Takođe, kako bi intermodalni transport bio prihvaćen na ovim prostorima, neophodna je sinergija prevoznika, operatera, države i najzad klijenata.
Subvencije za intermodalni transport i 2024. – Koje firme u Srbiji su dobile podsticaje ove godine?
