REČNI TRANSPORT: Dobre prognoze za kargo-prevoz na Dunavu u 2021.

Povećanje uzvodnog transporta gvozdene rude, kao i značajan porast nizvodnog transporta žita, glavne su karakteristike teretnog saobraćaja na Dunavu u prvom kvartalu ove godine, pokazuje izveštaj Dunavske komisije.

Obim prometa na kanalu Dunav-Crno more u Q1/2021 bio je 4.377.000 tona, što je oko 13% više u odnosu na uporedni lanjski period. Iako ne treba zaboraviti da rast zabeležen na početku 2021, treba posmatrati i u svetlu činjenice da se ovogodišni rezultati porede sa veoma lošim iz prethodne godine, istina je da prva tri meseca pokazuju blagi pozitivni pomak u glavnim industrijskim i poljoprivrednim sektorima. I za naredne mesece, predviđanja su pozitivna.

– Opšti oporavak na tržištu teretnog prevoza 2021. godine očekuje se zbog predviđenih 4% rasta BDP-a evrozone – rekao je Manfred Seitz, generalni direktor Dunavske komisije, na konferenciji Cargo on Danube održanoj krajem maja.

Ovaj online događaj okupio je predstavnike vodećih kompanija u oblasti rečnog transporta u Rumuniji, Mađarskoj, Srbiji i Hrvatskoj, koji su se osvrnuli na trendove u rečnom kargo-prevozu, značaj Dunava za transportnu industriju i regionu, kao na i perspektive budućeg razvoja.

Pozitivni pomaci na Dunavu stižu nakon veoma teške godine: sve glavne tržišne oblasti sredinom marta prošle godine bivaju značajno pogođene pandemijom COVID-19. Prethodnu godinu obeležio je tako pad transporta sirovina za metaloprerađivačku industriju, kao i metalnih proizvoda za automobilsku industriju, te građevinskih proizvoda i sirovina za prozvodnju industrijske opreme. Sa druge strane, velike količine žita i drugih poljoprivrednih proizvoda koje su transportovane iz luka na Srednjem Dunavu do onih na Donjem Dunavu – a pre svega u Konstancu, omogućile su da se održi određena ravnoteža u obimu tereta koji je tokom 2020. transportovan Dunavom. Osim toga, prevoz naftnih proizvoda i proizvoda hemijske industrije bio je (iznenađujuće) relativno stabilan, pokazuju podaci.

Obim transporta/po deonicama izgledao je ovako:

Rast primetan na ruti Mađarska<–>Srbija/Hrvatska, ostvaren je upravo zahvaljujući transportu žitarica, pojasnio je generalni direktor Dunavske komisije Manfred Seitz.

Žitarice su, inače, prema podacima koje je srpska Agencija za upravljanje lukama ranije objavila, na drugom mestu liste najčešće pretovarene vrste tereta u Srbiji u 2020. (odmah nakon kategorije šljunak, pesak i kameni agregati, koji zajedno čine gotovo 26 odsto pretovara), sa udelom od 17,5% (a sledili su ih ugalj; nafta i derivati; rude).

Ukupan promet tereta u lukama država članica Dunavske komisije dostigao je 64,9 miliona tona u 2020. godini, što je pad od oko 7% u odnosu na godinu ranije.

Cene prevoza robe ostale su stabilne tokom cele prethodne godine, odnosno na nivou približnom 2019. Sa druge strane, cene pogonskog goriva opale su u odnosu na prosek 2019. za čak 26,5%, pokazuje analiza Dunavske komisije.

Investicije neophodne za dalji razvoj

Prethodna godina protekla je i u znaku povezivanja i jačanja međunarodne saradnje. U Dunavskom regionu, otpočele su aktivnosti na Interreg projektu DIONYSUS, tokom kojeg će se u 2021. i 2022. raditi na razvoju dunavskih luka u multimodalna i intermodalna transportna čvorišta. Za Srbiju, DIONYSUS će značiti  bolju povezanost naših luka sa lukama u Dunavskom regionu.

Ipak, značajnog razvoja vodnog transporta nema bez značajnih ulaganja – u tom pravcu, obećavajuće zvuče velike najve u nekoliko lučkih područja, a pre svega u Novom Sadu. U ovoj luci, koja zahvaljujući svom geografskom položaju ima značajnu ulogu u lučkom sektoru Srbije, kompanija DP World realizovaće projekte vredne 35 miliona evra.

Generalni direktor DP World Novi Sad Claudiu Negreanu podsetio je na konferenciji Cargo on Danube da će posebna pažnja biti posvećena infrastrukturi i suprastrukturi, te će kompanija investirati u izgradnju vertikalnog keja, silosa i rekonstrukciju skladišta, kao i u gradnju kontejnerskog terminala. Negreanu je istakao da je namera kompanije da u narednom periodu uvede kontejnersku liniju Novi Sad-Konstanca, ali i da nastavi unapređenje usluga u ključnim oblastima: prevoza žitarica i đubriva.

Luka Konstanca – najvažnija luka za izvoz žitarica iz Srbije, zabeležila je tokom prethodne godine pad od teretnog prometa 9%, ali kako je istakao Daniel Jarnea, direktor sektora marketinga, ovaj rezultat treba posmatrati i kroz prizmu izuzetno dobrih rezultata u 2019. Po kategorijama tereta, slabiji rezultati ubeleženi su kod gvozdene rude, uglja, nafte i derivata, dok su „u plusu“ bile žitarice (koje su i dalje daleko najjači segment u Konstanci) kao i đubriva. 

Iz uprave Maritime Ports Administration SA Constanta, ranije su izjavili da će Konstanca ubrzati izgradnju lučke infrastrukture kako bi udovoljila poslovnim potrebama azijsko-evropske međunarodne transportne rute, očekujući da postane još značajnije čvorište na Novom putu svile.