Pitanja i odgovori

U nastavku se nalazi lista okolnosti koje predstavljaju generatore rizika za prevoznika u drumskom saobraćaju. Do njega se došlo analizom naloga za prevoz, odštetnih zahteva, sudskih presuda i CMR polisa. 1. Postojanje pismenog naloga za utovar (ugovor o prevozu) u kojem su jasno i potpuno navedene obaveze pošiljaoca i prevoznika. Trebalo bi imati pisani nalog za utovar (ugovor o prevozu) koji jasno i potpuno navodi potrebne informacije i obaveze pošiljaoca i prevoznika kako bi se prevoz mogao odvijati nesmetano i koji ne sadrži besmislene ili pravno ništavne odredbe. Ne zaboraviti da CMR tovarni list nije ugovor o prevozu, već samo dokaz o sklopljenom ugovoru o prevozu. Kada CMR tovarni list odstupa od ugovora, prednost ima ugovor. Ugovor nije nužno dokument koji su potpisale obe strane. Često će to biti faks, e-pošta, SMS poruke. Obično rekonstrukcija ugovorenih uslova između strana nije problem, a ugovori zaključeni usmeno, npr. telefonom, bi trebalo da su retki. 2. Na utovar postaviti vozilo u savršenom tehničkom stanju koje je pogodno za prevoz ugovorene pošiljke. Ukoliko dođe do oštećenja ili gubitka pošiljke ili prekoračenja roka isporuke zbog kvarova na vozilu, prevoznik u međunarodnom drumskom saobraćaju neće moći da izbegne odgovornost – videti čl. 17 st. 3 CMR konvencije. 3. Uveriti se da je CMR tovarni list što detaljnije popunjen. CMR tovarni list koji nisu potpisali pošiljalac i prevoznik je nevažeći. Uredno popunjen tovarni list (čl. 5 CMR, obostrano potpisan) je u skladu sa čl. 9 st. 1 CMR dokumentovani dokaz i stvara oborivu pretpostavku o:

• Zaključenjenju ugovora o prevozu;
• Preuzimanju robe;
• Uslovima ugovora o prevozu;
• Stanju ambalaže, čl. 9 st. 2 CMR
• Broju koleta (čl. 9 st. 2 CMR);
• Njihovim odgovarajućim oznakama, brojkama (čl. 9 st. 2 CMR);
• Nedostatku obaveštenja o prirodi opasne robe, čl. 22 st. 1 CMR¹.

Overeni/potpisani CMR tovarni list je dokaz da je prevoz izvršen i da je pošiljka isporučena ovlašćenom primaocu. Ova „potvrda“ od strane primaoca treba da bude učinjena u obliku čitljivog potpisa ili potpisa zajedno sa imenom osobe koja potvrđuje prijem pošiljke i poželjno, naravno, pečatom ili drugom čitljivom naznakom primaoca. Propisno overen CMR tovarni list je dokument koji pošiljalac redovno zahteva kako bi prevoznikdokazao svoje pravo na prevozninu. 4. Sudbina prevoznika je u rukama vozača. Uspešno izvršenje prevoza zavisi pre svega od znanja vozača, praktičnih veština, obuke, osećaja odgovornosti, motivacijei i odanosti poslodavcu. Vozač je osoba koju prevoznik koristi za izvršenje ugovora o prevozu i stoga je odgovoran za sve radnje i propuste koje je učinio vozač – videti čl. 3 i čl. 29 CMR konvencije.Treba pažljivo birati vozače, obučavati ih i upoznati ih sa procedurama. 5. Pažljivo proveriti da li potprevoznik koji je angažan da izvrši prevoz pruža isti kvalitet usluge koji se garantuje pošiljaocu u skladu sa nalogom za prevoz. Kao što je prevoznik odgovoran za radnje ili propuste svojih vozača, dispečera i celog osoblja uključenog u izvršenje ugovora o prevozu, odgovoran je takođe i za svog potprevoznika – na isti način kao da je sam obavio prevoz svojim vozilima – videti čl. 3 CMR konvencije. U vezi provere potprevoznika videti ranije objavljene odgovore na pitanja. Primer: prevoznik treba da izvrši prevoz rashlađene robe za svog nalogodavca. On angažuje potprevoznika da to uradi. Međutim, potprevoznik koristi kamion sa neispravnim rashladnim uređajem, tako da se sva roba pokvarila. U ovom slučaju, prevoznik odgovara svom nalogodavcu za nastalu štetu kao da je sam izvršio prevoz. Prevoznik uvek snosi rizik da potprevoznik nije u mogućnosti da plati štetu. Prevoznik ne može da se opravda kod svog nalogodavca da njegov potprevoznik, koji je na kraju odgovoran za štetu, ne može da je plati. Iz tog razloga, prilikom izbora potprevoznika, neophodno je proveriti da li podprevoznik ima polisu osiguranja od odgovornosti u prevozu. 6. Posada vozila treba da proveri stanje pošiljke i količinu robe primljene na prevoz u trenutku preuzimanja. Ova provera je važna mogućnost za prevoznika da pismenom rezervacijom i daljim postupanjem prema pošiljaocu ukaže na očigledne nedostatke u pakovanju pošiljke, u njenom utovaru, slaganju i obezbeđivanju na vozilu i da proceni da li je roba upakovana, utovarena i obezbeđena na način da odgovara propisima za bezbedan prevoz. Ako vozaču nije dozvoljeno da prisustvuje utovaru, treba da stavi primedbu na CMR-tovarnom listu ili da obavesti svog dispečera telefonom i zatraži instrukcije. Nekoliko činjenica u vezi pakovanja i utovara robe na vozilo:

• Dužnost odgovarajućeg pakovanja robe je na pošiljaocu – Čl. 10 CMR
• Pakovanje robe mora da pruži zaštitu od uobičajenih rizika, uključujući i naglo kočenje
• Prevoznik nije ekspert za pakovanje.
• Samo iskusni veštak može u slučaju štete da presudi da li je pakovanje dobro za konkretan prevoz.
• Dužnost je prevoznika da upozori pošiljaoca prilikom preuzimanja na manjkavo stanje robe i njenog pakovanja – uneti reklamaciju u tovarni list, poželjno u rubriku 18: „Carrier objections and remarks“ – čl. 8 st. 1 b) CMR
• CMR konvencija ne određuje koja strana iz ugovora o prevozu je obavezna da izvrši operacije utovara i istovara, ostavljajući to pitanje da bude ugovorom regulisano.
• U nedostatku ugovornih odredbi, ako se primenjuje srpsko pravo, onda važi sledeća odredba iz Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju, čl. 43 i 44:Pošiljalac utovara stvar u vozilo, a istovara je primalac, ako ugovorom o prevozu stvari nije drukčije određeno. Pri utovaru stvari u vozilo pošiljalac se mora pridržavati uputstava prevozioca koja se odnose na raspored stvari u vozilu i na ostale okolnosti koje bi mogle uticati na sigurnost lica, vozila i stvari u vozilu.
• Dovoljna je sama činjenica da je pošiljalac obavio radnje manipulacije, utovara i slaganja robe da teret dokazivanja prebačen sa prevoznika na imaoca prava čl. 17 st. 4 tačka c CMR konvencije

PREDLOG: ugovorom/nalogom za utovar definisati čije su obaveze pojedine utovarne aktivnosti. 7. Ugovorna kazna se može ugovoriti samo za one odgovornosti koje nisu navedene u CMR konvenciji. Inače bi dogovor o ugovornim kaznama bio ništavan u skladu sa čl. 41 CMR. Dakle, validna je ugovorna kazna za sledeće slučajeve npr: zakašnjenje u postavljanju vozila na utovar, za postavljanje neispravnog ili neadekvatnog vozila, za prekoračenje ugovorenog roka za dostavljanje potpisanog CMR tovarnog lista, otkazivanje naloga za utovar i sl. 8. Prevozi sa ugovorenim rokom isporuke, prevozi hladnjačama ili prevozi robe velike vrednosti traže uvek veće standarde u pogledu organizacije, planiranja, izvršenja. U takvim slučajevima će sudovi imati i veće zahteve u pogledu mera koje je prevoznik preduzeo u konkretnom slučaju da do štete ne dođe: parkiranje, vrsta vozila, dva vozača, mere zaštite, planiranje putovanja, procedure u firmi, da li postoje i proveravanje da li se poštuju, iskustvo vozača, proveravanje funkcionalnosti vozila i njegove opreme… U slučaju pošiljaka sa ugovorenim rokom isporuke – npr. komponente i rezervni delovi za automobilske kompanije (just-in-time isporuke) ,treba očekivati da će bilo kakvo prekoračenje roka isporuke dovesti do odštetnog zahteva za čisto finansijsku štetu (zamenska isporuka, plate radnika u proizvodnji, angažovanje dodatne radne snage, ugovoreni penali…). Pošto je ograničenje za zakašnjenje jedna prevoznina, imalac prava će uvek potraživati pun iznos štete u skladu sa čl. 29 CMR. 9. Obratiti pažnju na kvalitet CMR osiguranja. Odgovornost i osiguranje od odgovornosti bi trebalo da se slažu, kao lonac i poklopac. Ukoliko je poklopac premali, postoje neosigurani rizici. Ukoliko je poklopac preveliki, plaća se vise premije nego što je neophodno². U Srbiji polise CMR osiguranja predstavljaju kompromis između stvarno pruženog pokrića i stvarnih potreba prevoznika jer su premije izuzetno niske, a sam proizvod ne spade među profitabilnije. CMR polise osiguranja predstavljaju dobrovoljno osiguranje ugovorne (profesionalne) odgovornosti koje je u stvarnosti obavezno jer pošiljaoci ne žele da predaju robu prevozniku koji ne poseduje potvrdu o sklopljenom osiguranju. CMR polise nisu polise autoodgovornosti koje imaju identično pokriće koje je propisala država i koje ne sme da se menja voljom ugovornih strana. Polise CMR osiguranja koje izdaju osiguravači pokrivaju glavnu odgovornost o kojoj govori CMR konvencija, a to je prema čl. 17 CMR: potpun ili delimičan gubitak robe i za oštećenje iste koje nastupi od vremena preuzimanja robe do vremena isporuke, kao i za ma kakvo zakašnjenje u isporuci. Međutim suština pokrića je upravo u isključenjima koja se razlikuju od kuće do kuće kao i mogućnosti ugovaranja nekih dopunskih pokrića koja se ne tiču direktno odgovornosti prema CMR konvenciji (npr. troškovi koje prevoznik snosi poput spašavanja robe, uništenja oštećene robe, čišćenja puta prema naredbi nadležnih organa). Kao tipični primeri gde dolazi do velikih problema jeste tumačenje odgovornosti i pokriće iz osiguranje čl. 23 st. 4 CMR konvencije, pitanje parkinga, migranata… Svakako, osiguranje ne treba da bude zamena za nemanje ili nepoštovanje procedura i dobrih običaja od strane prevoznika. 10. Sporove sa nalogodavcem treba rešavati van suda. Takva praksa će uvek biti jeftinija od dugotrajnog i skupog sudskog procesa u kojem spor neće uvek rešavati sudije za koje je drumski prevoz tereta i pravo međunarodnog transporta svakodnevni posao. Kada su slučajevi komplikovaniji, nije loša ideja angažovati specijalizovane pravnike od samog početka. Generali Osiguranje Srbija a.d.o. nudi odgovarajuće osiguravajuće pokriće kako za izvršne prevoznike, tako i za ugovorne prevoznike i pruža adekvatnu podršku i zaštitu u slučaju štetnih događaja.

---

1. Thomas Wieske -Transportrecht – Schnell erfasst 4. Auflage, Springer-Verlag GmbH Deutschland, 2019, str. 215
2.  Horst-Dietrich Thonfeld, Haftung und Versicherung, Bildungswerk Spedition und Logistik; 6., edition 2009, str. 11

Primeri provera i obračuna odgovornosti prevoznika u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju¹:
Prevoznik želi da proveri da li se može smatrati odgovornim u sledećim štetnim događajima i do koje visine. Uzima se da je 1 SDR=1,20 EUR.
Primer 1: Jedan karton sa plastičnim činijama, 65 kg, vrednosti 820 EUR je izgubljen u toku prevoza. Prevoznina iznosi 122 EUR, ali još uvek nije plaćena
Rešenje: Preporučuje se da se prilikom analize štetnih događaja koristi sledeća šema:

Primer 2: Za prevoz hitno potrebnih rezervnih delova prevoznik je pošiljaocu obećao da će stići na vreme i zahtevao prevozninu u iznosu od 467,00 EUR. Međutim vozač je doživeo saobraćajnu nezgodu. Roba je ostala netaknuta, međutim rok za isporuku je probijen za dva dana. Sada pošiljalac želi od prevoznika da nadoknadi troškove u zastoju proizvodnje u visini od 12.000,00 EUR.

 

Primer 3: Za prevoz sa ugovorenim terminom dostave je dogovoren iznos prevoznine od 530,00 EUR. U pošiljci su se nalazila dva sanduka sa rezervnim delovima, svaki 53 kg bruto težine, sa ukupnom vrednosti od 1.700,00 EUR. Vozač nije bio kriv za saobraćajnu nezgodu u kojoj su oba sanduka potpuno uništena. Dodatno je došlo do zastoja u proizvodnji i nastanka finansijske štete u visini od 6.500,00 EUR jer proizvodnja nije mogla biti nastavljena bez rezervnih delova.

Primer 4: Kad je vozač jednu pošiljku (tri drvena sanduka, svaki 125 kg bruto težine, vrednosti 100,00 EUR svaki) isporučio primaocu, radnik u skladištu je primetio oštećenje. Od 15 saksija koje su se prevozile, dve su se za vreme prevoza polomile. Pošiljalac nije koristio materijal za pakovanje i zaštitu za saksije koje su se u sanducima prevozile.

Primer 5: Kod jednog prevoza 1.200 pari cipela na šest paleta (težina svaki 150 kg, vrednost svakog para 45,00 EUR) vozač je uleteo u oluju. Pošto je cerada bilo loše zategnuta, pokvasilo se 14 pari cipela na jednoj paleti. Cipele više nisu za upotrebu.

 

OŠTEĆENJE POŠILJKE

Čl. 25 CMR konvencije, koji uređuje pitanje nadoknade štete u slučaju oštećenja pošiljke, poziva se u st. 1 na odredbe čl. 23 st. 1 (po vrednosti robe u vremenu i u mestu u kome je roba bila primljena za prevoz), čl. 23 st. 2 (berzanska cena robe ili, ako takva cena ne postoji, prema tekućim tržišnim cenama ili, ako ne postoji berzanska cena robe ili tekuća tržišna cena, onda na osnovu normalne vrednosti robe iste vrste i kvaliteta) i čl. 23 st. 4 (drugi elementi nadoknade kao npr. troškovi prevoza, carine i drugi troškovi u vezi sa prevozom robe), i u čl. 25 st. 2 navodi da nadoknada ne može preći:

a) ukoliko je cela pošiljka oštećena – iznos koji bi se platio u slučaju da je cela pošiljka izgubljena; i

b) ako je samo deo pošiljke oštećen – iznos koji bi trebalo da se plati u slučaju gubitka tog dela.

Čl. 25 st. 1 takođe navodi da u slučaju oštećenja pošiljke, prevoznik plaća iznos za koji se vrednost robe umanjila, određen na osnovu gore navedenih kriterijuma.

Umanjenje vrednosti robe se obračunava na taj način što se vrednost neoštećene robe u vremenu i u mestu u kome je roba bila primljena za prevoz se oduzima od vrednosti koju bi roba imala posle oštećenja robe u vremenu i u mestu u kome bi bila primljena za prevoz. Drumski prevoznik je samo dužan nadoknaditi tu razliku u vrednosti u novcu, ali nije dužan oštećenu robu popraviti ili je zameniti ispravnom. Problem je to što je vrednost oštećene robe u polaznom mestu očigledno hipotetička koja po pravilu, u slučaju velikih štete, može biti određena samo od strane procenitelja/havarijskog komesara.

Potrebno je utvrditi razliku između neoštećene robe i oštećene robe u polaznom mestu, što je podatak za izračunavanje procenta umanjenja vrednosti robe. Iznos štete izračunava se tako da se na vrednost što je roba imala u vreme i u mestu otpreme primenjuje procenat umanjenja u odredišnom mestu. U istoj toj proporciji vraćaju se i vozarina, carine i drugi troškovi plaćeni/nastali u vezi sa prevozom izgubljene robe.

Konkretno izračunavanje iznosa odštete rešava se primjenom posebne formule²:

A-C                X

–––––– = ––––––

A                     A+B

A = vrednost neoštećene robe u polaznom mestu: 80.000,00 EUR

B = transportni troškovi (i ostali troškovi): 20.000,00 EUR

C = vrednost oštećene robe u polaznom mestu: 60.000,00 EUR

X = umanjena vrednost robe uključujući i troškove: 25.000,00 EUR

Namerno u čl. 25 CMR nisu uključeni troškovi popravke. Međutim, u praksi, oni manje ili više odgovaraju umanjenju vrednosti robe i zato kod manjih šteta, kada nije isplativo angažovati procenitelja, oni su osnova za određivanje iznosa nadoknade. Takođe je prihvatljivo stanovište da snošeni troškovi u aktivnostima smanjenja visine štete se nadoknađuju do iznosa hipotetički izračunatog iznosa koji odgovara umenjenju vrednosti robe koji bi se desio da ove aktivnosti nisu preduzete –uslov je da bi nepreduzimanje takvih aktivnosti dovelo do povećanja štete³.

Generali Osiguranje Srbija ado nudi osiguravajuće pokriće koje upravo odgovara navedenim kalkulacijama, tako da je odgovornost prevoznika adekvatno pokrivena.

___________________________________________________________

1 Primeri preuzeti iz knjige: Grupa autora. Spedition und Logistikdienstleistung, Handbuch Betriebswirtschaft, Winklers, Braunschweig, 2017, str. 56

2 Nikoleta Radionov , Ograničenje odgovornosti željezničkog prijevoznika za štete na robi, Zbornik PFZ, 61, (3) 869-896 (2011), Zagreb, str. 879

3 CMR Haftung und CMR Versicherung – Teil 26, Blickpunkt LKW & BUS 6/2014, str. 28

Zbog izuzetne važnosti ove teme i brojnih reakcija, u ovom odgovoru donosimo konkretne predloge mera koje bi svako lice trebalo da preduzme ukoliko želi da smanji rizik prevare što je više moguće. Još jednom ističemo važnost sprovođenja provere prevoznika iz sledećih razloga:

• Za proizvođače koji direktno angažuju prevoznike: ogroman rizik predaje robe licima čiji cilj da otuđe robu
• Za klasične špeditere: Član 834 ZOO: Otpremnik odgovara za izbor prevozioca, neograničena odgovornost (za izgubljenu robu i svu ostalu štetu)
•  Za prevoznike: čl. 3 i čl. 34 CMR-a: odgovornost za pomoćnike i solidarna odgovornost svih prevoznika u lancu neograničena odgovornost (za izgubljenu robu i svu ostalu štetu)

  Za više detalja videti odgovor na prvo pitanje: Šta znači kada se kaže da je odgovornost prevoznika ograničena?

  Što se tiče domaćeg drumskog prevoza, Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju ima dosta manjkavosti. Domaći zakon nigde ne spominje neograničenu odgovornost prevoznika, što nije u duhu transportnog prava i ide na štetu korisnika prevoza. U tom smislu postoji još veća potreba za proverom prevoznika.

U nastavku je tekst klauzula iz inostranih polisa osiguranja, koje polako počinju da se primenjuju i u Srbiji. Razlog je ogromna opasnost oslanjanje na CMR osiguranja potprevoznika, na polise koje se vezuju isključivo za registarske oznake vozila. Predlog je da se navedene provere uvrste u interne procedure, da se dokumentacija arhivira, kako bi u slučaju štetnog događaja mogla biti predstavljena sudu ili osiguravaču kao primer ulaganja dužne pažnje u izboru izvršnih prevoznika. Čak i da ovakva ili slična klauzula nije ugovorena, nepoštovanje navedenih mera, odnosno nepostojanje internih procedura se može podvesti pod čuveno isključenje „namera i gruba nepažnja osiguranika“ koje predstavlja standard u svim uslovima osiguranja.

PRIMER:

Osiguranje pokriva odgovornost osiguranika za štete na robi za vreme prevoza izvrešenog od strane potprevoznika kojeg osiguranik koristi za izvršenje prevoza (u skladu sa čl. 3 CMR konvencije u međunarodnom prevozu ili čl. 91 Zakona u domaćem prevozu) i sukcesivnih prevoznika na osnovu jednog ugovora o prevozu kada oni preuzimaju tovarni list i robu (u skladu sa čl. 34 CMR konvencije u međunarodnom prevozu ili čl. 102 Zakona u domaćem prevozu).

Osiguranik je u obavezi da zahteva i da dobije čitljive kopije dokumenata i da dužnom pažnjom izvrši odabir potprevoznika i sukcesivnih prevoznika koji:

1. imaju zakonski neophodne licence za prevoz robe drumom (nacionalne, međunarodne, licenca Zajednice), potvrde i/ili dozvole za bavljenje drumskim prevozom robe
2.  imaju iskustva u bavljenju drumskim prevozom robe, što se potvrđuje sertifikatom o profesionalnoj osposobljenosti za prevoz tereta u drumskom saobraćaju
3.  imaju adekvatna prevozna sredstva za pravilno izvršenje prevoza
4.  imaju sopstveno osiguranje od odgovornosti prevoznika za preuzetu robu u drumskom saobraćaju sa punim pokrićem. Način provere polisa primljene od prevoznika je sledeći:

• da li ima isključenja za štete usled krađe ili razbojništva ili za robu koja treba da se preveze)
• da li je suma osiguranja manja od vrednosti robe koja treba da se preveze i koja je navedena u nalogu za utovar,
• da li je suma osiguranja već iscrpljena i koliko,
• da li teritorijalno pokriće odgovara nalogu za utovar,
• da li postoji pokriće za migrante u slučaju prevoza medicinskih sredstava, lekova, hrane, pića i ostale robe koja je u vezi sa ljudskom ishranom,
• da li je roba koja treba da se preveze isključena iz osiguranja.
• proveriti podatake o prevozniku i broju polise/sertifikata, periodu osiguranja, dospelosti rata premije osiguranja i da li su plaćene.
• Osiguranik je dužan da proveri polisu osiguranja/sertifikat osiguranja za potprevoznika ili sukcesivnog prevoznika kod osiguravajuće kuće u kojoj su polisa/sertifikat osiguranja izdati. U zavisnosti od okolnosti slučaja, neophodno je uzeti ovlašćenje od potprevoznika, a osiguranik treba na osnovu tog ovlašćenja da dobije pismenu potvrdu (e-mailom) o validnosti polise/sertifikata osiguranja od strane potprevoznikovog osiguravača. U slučaju da osiguravač i dalje odbija da pruži zahtevane informacije, osiguranik je u obavezi da takav odgovor sačuva u slučaju nastanka štete.

1. Osiguranik je u obavezi da proveri matični broj, PIB i ostale podatke sa APR-a u slučaju srpskih pravnih lica, a identičnu proveru da sprovede u ekvivalentnim bazama podataka u slučaju angažovanja stranih pravnih lica, gde je primenljivo (npr. od pomoći mogu biti: central registration and information on business, national court register, national official business register)
2. Osiguranik je u obavezi da proveri u slučaju prevoznika sa sedištem u EU potvrdu o VIES PDV id. broja na sajtovima http://ec.europa.eu/taxation_customs/vies/
   http://ec.europa.eu/taxation_customs/vies/?locale=hr
3. Osiguranik je u obavezi da proveri validnost licenci za prevoz robe drumom za angažovana strana pravna lica ukoliko takva baza postoji u datoj zemlji.
4. Osiguranik je u obavezi da proveri da li se podaci o firmi iz APR-a, licence, polise osiguranja i ostale dostavljene dokumentacije međusobno slažu.
5. Osiguranik je u obavezi da pronađe informacije o prevozniku na internetu, upoređujući da li se dostavljena e-mail adresa, faks, i brojevi telefona slažu sa onima na interenetu.
6. Osiguranik je u obavezi da proveri podatke o potprevozniku na berzama tereta ukoliko se nalazi, kao npr. Timocom.
7.  Ukoliko ne postoji ranije iskustvo sa datim prevoznikom neophodno je da osiguranik kontaktira glavno sedište potprevoznika na fiksni telefon kako bi se nalog za utovar potvrdio tj. da je prevoznik koga kontaktira i kome poverava izvršenje prevoza ujedno i prevoznik od koga je dobio ponudu, pri čemu je neophodno zabeležiti ime i prezime lica koje se javilo. PREPORUKA je da Osiguranik treba nezavisno da odredi telefonski broj (npr. uz pomoć interneta).
8. Ukoliko je komunikacija vođena preko freemail naloga (GMX, GMAIL, HOTMAlL itd) osiguranik je u obavezi da dobije potvrdu faksom radi povratne kontrole, da se proveri validnost svih dostavljenih dokumenata i da se obavi telefonski razgovor sa sedištem prevoznika fiksnim telefonom.
9. Osiguranik je u obavezi da pošiljaocu pruži podatke o licu koje je ovlašćeno da preuzme pošiljku u ime potprevoznika, pri čemu je neophodno naznačiti ime i prezime, reg oznaku vozila, a pošiljaocu staviti napomenu da navedene podatke proveri u trenutku predaje robe na prevoz.
10. Osiguranik je u obavezi da u telefonskom razgovoru i e-mailom sa pošiljaocem uporedi podatke o imenu i prezimenu vozača iz vozačke dozvole, reg oznaku vozila iz saobraćajne dozvole sa podacima iz potvrde o prihvaćenom nalogu neposredno pre utovara.

U slučaju da postoji sumnja u vezi validnosti i/ili autentičnosti dokumenata koja su dostavljena od strane potprevoznika ili sukcesivnih prevoznika, dalja saradnja sa takvim prevoznicima mora da bude obustavljena.
U slučaju da postoji razlika između podataka u dokumentima prikazanim u trenutku postavljanja vozila na utovar sa podacima dobijenim od potprevoznika u procesu provere i prihvatanja prema ovoj klauzuli, osiguranik je u obavezi da takve razlike razjasni pre predaje tereta potprevozniku pod pretnjom gubitka prava na nadoknadu iz osiguranja.
Sve navedene provere i uslovi moraju biti kumulativno ispunjeni i pismeno potvrđeni.
U slučaju da osiguranik ne ispuni gore navedene uslove i to utiče na nastanak i visinu štete ili onemogući osiguravaču mogućnost uspešnog regresa (npr. zbog nevažeće polise potprevoznika), osiguravač zadržava pravo da odbije ili ograniči naknadu štete proporcionalno u zavisnosti koliko je takav propust doveo do nastanka štete.
Osiguravač ima obavezu naknade štete čak iako potprevoznik nije naznačen kao prevoznik na tovarnom listu pod uslovom da postoji neki drugi dokument koji potvrđuje da je nalog izdat potprevozniku (npr. okvirni ugovor ili nalog za utovar). Teret dokaza da je prevoz uopšte započeo i da je obavljen na rizik potprevoznika je na osiguraniku.
Osiguravač zadržava pravo regresa prema potprevozniku i/ili prema sukcesivnom prevozniku.

Opciono: ovim osiguranjem se pruža osiguravajuće pokriće isključivo za prvu liniju potprevoznika, a osiguranik je u obavezi da na nalogu za utovar napomene da se prevoz ne sme dalje podugovarati.

Obrazloženje pokrića: U skladu sa čl. 3 CMR, prevoznik je u potpunosti odgovoran za bilo kakvu nepažnju svojih zaposlenih i drugih lica koja za prevoznika vrše prevoz. CMR konvencija izričito navodi da prevoznik može da koristi podugovarače u izvršenju ugovora o prevozu, ali I da je odgovoran za bilo koju štetu prouzrokovanu sa njihove strane na isti način kao da je sam izvršio ugovor. Podugovarači mogu biti: dalji prevoznici, lica koja vrše utovar, istovar, pretovar, skladištari, lica koja obavljaju carinske formalnosti npr.

Nalogodavac može da zabrani angažovanje potprevoznika i da zahteva od prevoznika da sam obavi ceo prevoz. Ukoliko je ovo slučaj, onda prevoznik mora da se strogo pridržava toga jer kršenje ovog uslova može dovesti do aktiviranja ugovornih kazni ili čak aktiviranja čl. 29 CMR pri čemu je prevoznik odgovoran za punu štetu bez ograničenja.

Zato je neophodno imati ovu klauzulu za one prevoznike koji angažuju potprevoznike jer njihovo angažovanje ne dovodi do transfera odgovornosti za moguće štete. Odgovornost ostaje i dalje na prevozniku.
Međutim ovo pokriće nije bezuslovno jer Osiguravač nameće obaveze osiguraniku. Osiguranik je u obavezi da uloži dužnu pažnju u izboru potprevoznika tj. da izabere one sa neophodnim licencama i dozvolama, da prevozna sredstva budu adekvatna za pravilno izvršenje prevoza i robu koja se prevozi I da imaju CMR osiguranje sa punim pokrićem (krađa, vrsta robe, teritorijalno pokriće, suma osiguranja…).
Ovo je jedna od klauzula koja nameće veliki broj obaveza na osiguranika i od kojih zavisi osiguravajuće pokriće. Zato je bitno adekvatno obučiti zaposlene i primeniti procedure za proveru. Neophodno je dokumentovati aktivnosti koje se odnose na proveru jer kada se šteta desi, osiguravač će tražiti dokumentaciju.

Trenutno na tržištu Srbije samo Generali Osiguranje Srbija ado pruža supsidijarno osiguravajuće pokriće odgovornosti za prevoznike, za one koji podugovaraju prevoz kao i za špeditere koji sa svojim nalogodavcima zaključuju ugovore o prevozu, a ne ugovore o špediciji.

Provera prevoznika je od krucijalnog značaja u poslovanju. Jer najveći problem jeste da kada poverite robu prevozniku sa kojim nikada niste sarađivali, dođe do prevare i nestanka robe. Gubici zbog loše provere prevoznika mogu značiti gubitak poslovnih odnosa, a sigurno u velikom broju slučajeva i do likvidacije firme. Rizik predstavlja korišćenje transportnih berzi koje su povećale efikasnost, međutim i dovele do toga da se ugovori sklapaju suviše brzo, a nalozi za prevoz “preprodati” prevozničkim firmama koje nisu dovoljno proverene.

Zainteresovana lica za provere drumskih prevoznika mogu biti:

• Proizvođači koji direktno angažuju prevoznika
• Špediteri čija je osnovna obaveza pravilan izbor prevoznika
• Prevoznici i špediteri koji podugovaraju prevoz
• Prevoznici koji obavljaju sukcesivni prevoz

Proizvođači. U današnje vreme proizvođači retko kad samostalno angažuju prevoznike, uglavnom se oslanjaju na poznate špeditere ili prevoznike, koji su pouzdani i prepoznatljivi na tržištu. Od njih proizvođači očekuju da roba stigne na odredište neoštećena i bez zakašnjenja. Svakako očekuju i viši stepen sigurnosti nego da su samostalno na internetu ili na berzi transporta našli prevoznika.

Klasični špediteri, koji nemaju sopstvena vozila, angažuju prevoznike, odnosno sklapaju sa svojim nalogodavcem ugovor o špediciji, a sa prevoznikom koga angažuju ugovor o prevozu. Klasični špediteri rade za proviziju (danas je to retkost) i primenjuje se sledeći član Zakona o obligacionim odnosima: Član 834: Otpremnik odgovara za izbor prevozioca…, ali ne odgovara i za njihov rad. Pošto je odgovornost špeditera neograničena (i po iznosu i po vrsti štete), to bi značilo da u slučaju pogrešnog izbora špediter odgovara za svu nastalu štetu.

Danas je praksa poseban slučaj špedicije, a to je otprema sa fiksnom naknadom, kada špediter odgovara za rad prevoznika. Jer danas proizvođači ne žele da ulaze u igre oko odgovornosti, da li špediter odgovara samo za izbor ili odgovara i za rad.

Prevoznici i špediteri koji podugovaraju prevoz. U praksi dolazi do primene člana 3. CMR konvencije: u smislu ove Konvencije prevozioc je odgovoran za radnje i propuste njegovih pretstavnika i službenika i svih drugih lica čijim se uslugama on koristi za izvršenje prevoza. To znači da prevoznici (bez obzira da li imaju svoja vozila ili ne) zaključuju ugovor o prevozu sa pošiljaocem i drugi ugovor o prevozu sa izvršnim/stvarnim prevoznikom. Drugim rečima prevoznik ne mora da izvrši prevoz svojim vozilima. Ovde su namerno stavljeni i špediteri koji nesvesno zaključuju ugovor o prevozu sa nalagodavcem/proizvođačem, umesto ugovora o špediciji – razlika između ta dva ugovora je posebna tema i neophodna je analiza svakog ugovora koji špediter zaključi. Zato će današnji špediter na kraju sigurno imati odgovornost tzv. ugovornost prevoznika, odnosno odgovornost prema CMER konvenciji.

Prevoznici koji obavljaju sukcesivni prevoz. I u ovom slučaju je vrlo bitno pažljivo izabrati partnera prevoznika, jer se uzima u obzir čl. 34 CMR konvencije prema kome svi prevoznici u lancu odgovaraju solidarno: Ako je prevoz po jednom ugovoru izvršen od strane uzastopnih drumskih prevozioca, svaki od njih biće odgovoran za izvršenje celokupne operacije, drugi po redu prevozioc i svaki sledeći prevozioc postaje stranka ugovora u vezi sa prevozom time što preuzima robu i tovarni list.

Osiguravajuće kuće koje imaju proizvod kojim se pokriva odgovornost ugovornog prevoznika pred ugovorne prevoznike (one koji odgovaraju kao prevoznici, ali u stvarnosti ne izvršavaju prevoz) stavljaju određene zahteve koji se u suštini i poklapaju sa zahtevom o pravilnom izboru prevoznika, tzv. ulaganje dužne pažnje (pažnja dobrog privrednika, odnosno pažnja dobrog domaćina, čl. 18 ZOO).

Kao solidna osnova može poslužiti primer austrijskog brokera Asco koji se nalazi na sledećoj strani:

https://www.asko24.com/downloads pod nazivom Checkliste Subunternehmerprüfung.pdf, pri čemu je naglasak na proveri polisi osiguranja, proveri putem fiksnog telefona, proveri podataka sa berze i faksom dobijenih dokumenata. Postoje i drugi indikatori poput preporuka prethodnih pošiljalaca, besplatnih e-mail naloga, dužina postojanja kompanije, kontinuitet poslovanja…

Ono što predstavlja ogroman rizik za mnoge transportne firme u Srbiji jeste to što se proces provere ne shvata previše ozbiljno. Neki čak proveru sertifikata osiguranja poveravaju brokerima osiguranja što je pogrešno. Brokeri to vide kao mogućnost da dođu do podataka o izvršnim prevoznicima, a ne kao obavezu od koje može zavisiti egzistencija klijenta. Topla preporuka je da proces provere mora biti zaokružen na jednom mestu.

Predlog rešenja bi bilo:

• Da u firmi postoji lice koje je zaduženo za proveru angažovanih prevoznika umesto da se proces provere razdeli na sve zaposlene koji angažuju prevoznike.
• Da postoje jasne procedure koja se dokumentacija traži od prevoznika koga želimo da angažujemo (licence, izvodi iz baza, potvrde, provere kod prethodnih pošiljaoca,sertifikati osiguranja)
• Da se sa povećanom pažnjom proveravaju polise/sertifikati osiguranja prevoznika sa ovih prostora – jer prevoznicima sertifikat osiguranja služi samo kao ulaznica za dobijanje naloga
• Da se periodično proveravaju ranije dostavljena dokumenta, da li su važeća
• Da se redovno proverava da li se procedura o proveri prevoznika poštuje

Navedena dokumenta bi trebalo arhivirati i u slučaju štete ili sudskog spora prezentovati svom osiguravaču ili sudu. Osiguravaču jer osiguravajuće pokriće sigurno zavisi od izvršenih provera, a sudu kako bi se npr. izbegla neograničena odgovornost zbog grube nepažnje iz čl. 29 CMR konvencije.

Za više informacija oko siguranja u oblasti transporta robe, kontaktirajte Generali osiguranje

Veliki broj vlasnika robe nije svestan činjenice da predajom robe prevozniku ne prenose na njega automatski celokupni rizik nastanka štete. Uloga savesnog prevoznika i špeditera je da objasne komitentu regulativu u oblasti drumskog prevoza i njene posledice kako bi obe strane bile u potpunosti mirne u slučaju gubitka ili oštećenja robe.

Ako je imalac prava iz ugovora o prevozu osigurao robu u prevozu¹, on samostalno odlučuje da li će naknadu štete da potražuje od osiguravača ili od prevoznika. Zbog očiglednih prednosti u korist osiguranja robe u prevozu iznetih u donjoj tabeli, oštećeni se redovno obraća svom osiguravaču, a ne prevozniku (ili njegovom osiguravaču odgovornosti). Isplatom naknade iz osiguranja, na osnovu instituta subrogacije, sva prava osiguranika prema trećim licima, nastala u vezi štete za koju je isplaćena naknada, prelaze na osiguravača u visini isplaćene naknade (čl. 560 Zakona o trgovačkom brodarstvu). Oštećeni zadržava pravo potraživanja od lica odgovornog za štetu samo u visini iznosa pretrpljene štete za koju nije dobio naknadu iz osiguranja².

Pravila koja uređuju domaći i međunarodni drumski prevoz su Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju i CMR konvencija. U skladu sa njihovim odredbama prevoznik ne odgovara na primer za štetu nastalu zbog radnji ili propusta korisnika prevoza, svojstva stvari ili drugih uzroka koji se nisu mogli predvideti, izbeći ili otkloniti.

Takođe treba zapamtiti i limit odgovornosti (cca 10 EUR po kg izgubljene ili oštećene robe) koji je u mnogim slučajevima značajno niži od vrednosti robe preuzete na prevoz.

Uzimajući sve navedeno u obzir, mora se biti svesno da se mogu desiti situacije kada, uprkos potpunom gubitku ili oštećenju pošiljke, odgovornost prevoznika ne postoji. U takvim okolnostima proizilazi da komitent neće dobiti nikakvu naknadu za pretrpljenu štetu, ili ako je dobije, njen iznos bi bio značajno niži od vrednosti same robe.

Osiguravači iz gore navedenih razloga sadrže isključenje odgovornosti u svojim uslovima koje glasi:

ZABRANA NETAČNOG PRIKAZIVANJA SADRŽAJA OVIH USLOVA KORISNICIMA PREVOZA

Osiguranik je obavezan da na odgovarajući način, u skladu s trgovačkim običajima, vlasniku pošiljke da naznanje da ovim uslovima nije osigurana i sama pošiljka, tj. da prema ovim uslovima nije zaključeno osiguranje robe u prevozu (kargo osiguranje).
Ako osiguranik postupi suprotno odredbi iz prethodnog stava i vlasnika pošiljke dovede u zabludu da je ovim uslovima osigurana i pošiljka, osiguranik odgovara vlasniku pošiljke za sve obaveze koje nastanu iz takvog odnosa
U nastavku je prikazan pregled razlika između osiguranja robe u prevozu i CMR osiguranja³.

________________________________________________________

[1]Napomena: Uzet je najprostiji primer, gde su osiguranik iz ugovora o osiguranju robe u prevozu i pošiljalac isto lice. Pošiljalac i/ili primalac (lica koja imaju pravo da raspolažu robom) su aktivno legitimisani da potražuju naknadu od prevoznika. Međutim, u praksi, vlasnik robe/nosilac rizika najčešće nisu pošiljaoci iz ugovora o prevozu robe već su to špediteri. Ukoliko se radi o klasičnoj špediciji (za proviziju) vlasnik robe nema prava da potražuje naknadu štete od prevoznika osim ako mu špediter ne cedira svoja prava. Takođe, ukoliko se radi o špediciji sa fiksnom naknadom, vlasnik robe može potraživati direktno od špeditera (kao ugovornog prevoznika) naknadu štete pri čemu špediter stiče pravo regresa od prevoznika odgovornog za štetu.

[1] Pavić, Drago, Pomorsko osiguranje. Knjiga 1 : Ugovor ; Osiguranje robe. Zagreb : Croatia, 1986. Str. 374

[1]Dag Marjanović, 2012, HRVATSKI IZVOZNICI – osiguranje robe u prijevozu ili odgovornost prijevoznika?, str. 5, 6, 7

Koje su prednosti u korist osiguranja robe u prevozu? Detalji u fotografiji (kliknite na uvećanje)

Portfolio drumskog transporta pored punih (FTL) obuhvata i zbirne (LTL) utovare, ekonomične dotovare i personalizovana i ekspresna rešenja. Bitno je da transportna kompanija ima redovne nedelje polaske i sopstvenu mrežu dobro pozicioniranih distributivno-logističkih centara širom Evrope, poput Austrije, Mađarske, Nemačke, Slovačke, Češke, Beneluksa, Poljske, Italije, Slovenije, Hrvatske, Turske, UK, Skandinavije itd.

Od velike je važnosti da korisnicima može da se obezbedi i usluga osiguranja robe, skladištenje u carinskim magacinima, kao i transport ADR pošiljaka.

Osim navedenih opcija, cargo-partner može pomoću sistema za praćenje pošiljki SPOT, vrlo jednostavno i u bilo kom trenutku da obezbedi da saznate status i lokaciju svoje robe.

Dakle, veoma je važno da prevoznička kompanije koju odaberete ima široko-rasprostranjenu mrežu partnera, stručno osoblje i odabrane prevoznike, kako bi vam pružili bezbednu i blagovremenu isporuku robe.

Za više informacija, posetite naš website ili nas kontaktirajte za detaljne konsultacije!

Srdačan pozdrav,

cargo-partner | transport + iLogistics